arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

У ТОКУ ЈЕ ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА МЕЂУНАРОДНО КВИЗ ТАКМИЧЕЊЕ „НЕМАЊИЋИ“

25. октобар 2022.

Планирано је да се пројектом обухвате млади од 10 до 15 година из основних школа, клубова и заједница из Србије, региона и српске дијаспоре. Свака екипа биће састављена од 3 члана рођених од 1.1.2007 до 1.1.2012. Своју екипу можете пријавити попуњавањем пријавног формулара најкасније до 31.10.2022. године; и тако и сами постанете део овог значајног пројекта. Међународно квиз такмичење „Немањићи“ је први пут одржано 2019. године, са идејом да окупи младе из Републике Србије, Pепублике Српске, Црне Горе, региона и српске дијаспоре. Јединствени циљ овог такмичења је очување српског културног идентитета. Пројекат „Немањићи“ је временом постао најмасовнија културна манифестација васпитно-едукативног карактера за које се такмичари узраста од 10 до 15 година пријављују

Branko_Copic.jpg

БРАНКО..

25. октобар 2022.

Кад зажелиш побjећи од стварности и вратити се сновима дjетета, пође рука према полици са његовим књигама. Генерациjе су одрасле уз његове књиге. Пише: Жељко Кресоjевић Бранко каже да jе његов зачарани свиjет сав саткан од баjки и маштарења, мjесечине и прозрачне свиле, био своjеврсни свиjет октобра, али оног нашег, краjишког, смиреног, златног октобра у рану jесен, о Михољдану, када су им у кућу долазили драги гости, кад jе све било пуно прича и обиља, кад jе и мачка била сита и мирољубива, а миш дебео и безбрижан… Ти ђедови октобарски дани представљаjу основну ризницу свих његових литерарних мотива. Сад тек видим колика jе срећа била одрасти на селу уз

Служен парастос жртвама Покоља у Паланчишту и Горњем Јеловцу

24. октобар 2022.

У недјељу 23. октобра 2022. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту, одржано је молитвено сабрање и обиљежено 80. година од Покоља над српским народом у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора. Свету Литургију и парастос, служио је парох паланчишки Отац Владислав Вучановић. Након парастоса, у парохијском дому приређено је послужење. Поред парохијана, већином потомака жртава, молитвеном окупљању присуствовали су и чланови удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Са Оцем Владиславом, нас неколико је отишло и до Великог Паланчишта, гдје су на спомен храму Светих апостола Петра и Павла, недавно постављене мермерне плоче са уклесаним именима жртава. Непосредно уз Спомен храм налази се

Осветник крагујевачких ђака: Витез православља – Никшићанин Веселин Шијаковић

22. октобар 2022.

Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика. Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу где су се његови родитељи доселили из Андријевице. Са бивше

„Пуцајте, ја и сада држим час!”: Херојски непревазиђени професорски узор – симбол отпора

22. октобар 2022.

Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. Реченица из наслова изговорена је прије 80 година на данашњи дан, када се за вријеме Другог светског рата у Крагујевцу одвијала Крвава бајка. Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. У савременом добу којем свједочимо ова реченица дјелује као хипербола из епске народне поезије, но уједно је зато ваља понављати и дозволити да дјелује „васпитно“ на данашње професоре. Разлог томе је више него очигледна деградација професорске струке, која у вријеме политичких

Distressing messages to loved ones before the execution in Kragujevac: Goodbye, my heart, today I…

21. октобар 2022.

Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum „21. October“. SERBIAN Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum „21. October“. * High school student Ljubiša was only 17 years old when he was taken before the firing squad, and he left a message for his parents: „Dear dad and mom, greetings, for the last time. Ljubiša“. Unfortunately, his father never read the message, because he too, unknown to Ljubiša, was captured and

Обиљежавање страдања Срба у Паланчишту код Приједора

19. октобар 2022.

У недјељу 23.10.2022. са почетком у 9 часова, у Малом Паланчишту, код Приjедора, у парохијском храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, биће служен парастос и обиљежено 80 година од покоља, када су усташе за само jедну ноћ на звjерски начин убиле 342 становника српске националности, међу коjима jе било 226 дjеце. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употребљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце до 17 година старости. Те ноћи, на исти начин убиjено jе

Стојан Протић 1921. године: Видовдански устав, овакав какав се предлаже, је гробар Србије и српства

19. октобар 2022.

Стојан Протић је био у праву, баш као што знамо да се његово „пророчанство“ остварило тачно у годину, јер се Југославија распала 1941. године, 20 година након овог разговора, а потом након поновљеног експеримента, још једном дефинитивно 1991. године. Пише: Горан Петровић Веровали или не, и ја сам једном плакао. Не као дете, наравно, већ као одрастао човек пре петнаестак година. Зашто? Да ли ми се нешто десило? Нешто непријатно и болно? Да ли ми је неко умро или сам доживео неки материјални губитак? Не, ништа од тога. Плакао сам читајући једну књигу. Нешто љубавно или неку драму? Не, није ни то у питању. Плакао сам, читајући једну књигу са

Живот прича: Мали усташа

18. октобар 2022.

Прича о човеку кроз чији се живот преломила историја наших простора. Већ на почетку Другог светског рата усташе почињу да чисте српска села и стижу до његове Перне. На кућном прагу убијају мајку и сестру, а њега је задесила необична судбина. Имао је само три године када се обмотао усташи око ногу и молио да не закоље и њега. Тако му је поштеђен живот. Недуго затим стигао је у Јасеновац где је усташама био играчка. Терали су га да покаже како се коље човек. Место које је гарантовало смрт као једини исход, необичном судбином му је донело нове родитеље. Живот му је спасен по други пут. И када је живот

Госпићка крвава јесен 1991.

17. октобар 2022.

Након другог круга првих вишестраначких избора одржаних 06.05.1990. у Госпићу (и цијелој Хрватској) дошло је до поремећаја већ претходно нарушених међунационалних односа. Хрвати су се определили за остварење давнашњег „тисућљетног  сна“ – независне државе Хрватске а Срби за живот у Југославији. Дијаметрално супротна државноправна опредељења водила су у оружани конфликт. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Већина Срба су гласањем за Рачанов СДП свјесно или несвјесно прећутно подржали могућност да живе у независној држави Хрватској. Међутим, хрватско политичко водство подржано од већине хрватског народа, није жељело Србе у Хрватској. Повампирено усташтво постала је свакодневна претња за српски народ, посебно за Србе у градовима, који су били у веома тешкој ситуацији. Након тзв „балван

PREBILOVCI THE MOST IMPORTANT LESSON: A village in Herzegovina is one of the potential locations for student excursions

17. октобар 2022.

A lesson in the history of national suffering, struggle for life and victory over death in the Serbian language can be called – Prebilovci. A village in Herzegovina, which entered the world annals as a place of multiple mass crimes and a symbol of resurrection and victory of life over death. СРПСКИ Written by: R. DRAGOVIC Prebilovci is also a metaphor for the Serbian people as a whole, which despite unimaginable suffering survived and is still alive today. Therefore, there is no better place than Prebilovci for the generations of this time to get to know the past and choose their path to the future. In this place, the memory of the genocide

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Годишњица ликвидације најмање 124 Срба из Госпића

17. октобар 2022.

Навршава се 31 година од ликвидације најмање 124 госпићких Срба 17. и 18. октобра 1991. године у Хрватској, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. У Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста. Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. У том периоду је, према Веритасовим подацима, убијено најмање 125 лица српске националности, међу којима и 39 жена, од чега скоро половина од 16-18 октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До

Забрањују филм Малагурског, а нису га ни погледали: „Република Српска – борба за слободу“ на удару

14. октобар 2022.

Широм Европе, Бошњаци потписују петицију за забрану филма Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ под оптужбом да филм негира геноцид над Бошњацима и да је редитељ „познати националиста у блиским везама с бившим председником Српске Милорадом Додиком који негира геноцид у Сребреници“, пишу швајцарски медији. Малагурски негира ове оптужбе и каже да не разуме то што људи желе да забране његов филм, а да га нису ни погледали. Документарни филм Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ нашао се на удару бошњачких удружења широм Европе, која траже забрану овог остварења – након премијере у Бањалуци – више од 20 000 људи на порталу цханге.орг потписало је петицију

ПРЕБИЛОВЦИ НАЈВАЖНИЈА ЛЕКЦИЈА: Село у Херцеговини један од потенцијалних локалитета за ђачке екскурзије

14. октобар 2022.

Час историје националног страдања, борбе за живот и победе над смрћу на српском језику може да се зове – Пребиловци. Село у Херцеговини, које је ушло у светске анале као место вишеструког масовног злочина и симбол васкрсења и победе живота над смрћу. ENGLISH Пише: Р. ДРАГОВИЋ Пребиловци су и метафора српског народа у целини, који је упркос незамисливом страдању опстао и живи и данас. Од Пребиловаца, отуд, нема бољег места да генерације овог времена упознају прошлост и бирају свој пут у будућност. На овом месту живо и опипљиво је сећање на геноцид у његовом најстрашнијем облику. Херцеговачки камен овог села сведочанство је вишеструког васкрсења и живо историјско градиво. Све то

„БЕЛА КРАЈИНА, СРБИ У СЛОВЕНИЈИ“: Изгубљено српско племе 500 година чува идентитет

13. октобар 2022.

Књига „Бела Крајина, Срби у Словенији“ у едицији „Корени“, коју објављује „Службени гласник“, доноси на више од 1.000 страница научна сведочанства која читаоца уводе у драматичну повест, налик старозаветној, о лутањима и борби за опстанак и идентитет „изгубљеног српског племена“ на некадашњој граници хабзбуршког светог Римског царства германске нације и османске империје. Пише: Борис Субашић У бечким војним документима од почетка 16. века ови срчани номади најчешће су називани ускоцима јер су „ускакали“ са турске територије на аустријску да буду граничари хришћанског света. Аустријски цар Фeрдинaнд Први Хабзбург их у повељи из 1538. назива правим именом „Срби или Рашани“, на латинском Serviani seu Rasciani. Католички извори их често називају Власима,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Две колоне у Јасеновцу

Узалудан позив Пленковића антифашистима, Србима и Јеврејима. Настављено јачање ревизионизма и дизање

Геноцид у НДХ – Покољ

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА