Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров сматра да ће Запад наставити да крије злочине својих представника током НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, али и истиче да ће се, након резултата истраге Србије о посљедицама бомбардовања осиромашеним уранијумом, видјети шта се може урадити да злочини не би остали некажњени. Лавров је, поводом 20 година од НАТО бомбардовања СР Југославије, рекао да западне земље крију злочине својих представника током те војне операције Алијансе. „Мислим да ће Запад наставити да ради све да се то не догоди“, изјавио је Лавров за руску НТВ, коментаришући могућност међународне истраге о односу представника НАТО-а у вези са чињеницама погибија недужних цивила, нападима на цивилне

 Фотографије приказују страдња цивила, уништавање болница и свега онога што није било вољни циљ Стравични прикази страдања недужног народа и болне успомене настале током 78 дана агресорског НАТО бомбардовања 1999. године Савезне Републике Југославије, представљени су на изложби која је синоћ уприличена у Дому Војске под називом „Да се не заборави“, аутора Милена Чуљића. Жртве агресије, живот под НАТО бомбама, као одбрана отаџбине ухваћени камером многобројних знаних и незнаних фото-репортера, изложени су поводом дведесет година од бомбардовања, а, како је аутор рекао, да се домаћа јавност, и, пре свега, стране делегације које су присуствовале овом догађају, подсете на то зло пролеће и страхоте. – Фотографије приказују страдња цивила, уништавање болница

На Приморју су постављени билборди поводом обиљежавања 20 година од НАТО агресије.  Централна приредба поводом овог догађаја заказана је за 24. март. На Михољској Превлаци литургија ће почети у осам сати, а након тога је предвиђена свечана академија и помен жртвама агресије. Обиљежавање овог датума наставиће се у храму Христовог васкрсења у Подгорици са почетком у 19.45 сати. Овогодишњи организатори обиљежавања НАТО агресије су „Ветерани 63. падобранске бригаде“, „Бесмртни пук у Црној Гори“, „Михољски збор“ и портал „ИН4С“. На билбордима се налази натпис „Почело је 24. марта 1999. године. 20 година и даље нас убијају карциноми, леукемије, смртност новорођенчади“. Извор:  ИН4С

У Манастиру Свете Тројице у Стањевићима, код Будве, у недјељу, 24. марта биће служен молитвени помен свим жртвама НАТО бомбардовања, поводом 20 година од почетка агресије на СР Југославију. „Дођите, драга браћо и сестре, да се помолимо Богу за душе невиних жртава НАТО бомбардовања, прислужимо свијеће и обновимо памћење“, поручио је архимандрит Јефрем са братијом. У позиву архимандрита Јефрема, старјешине храма, наводи се да ће Света литургија и парастос почети у 9.00 часова, а духовна академија у порти манастира у 11.00 часова. Свечану бесједу у част жртава говориће професор Божидар Зарковић са Филозофског факултета у Приштини, са привременим сједиштем у Косовској Митровици. Пјесмом и поетском ријечју учествоваће дјеца са вјеронауке,

У Нишу ће у недјељу, 24. марта, бити обиљежен Дан сјећања на страдале у НАТО агресији, која је прије 20 година извршена на Србију, односно тадашњу СР Југославију. Овом скупу, који ће бити одржан у 20.00 часова на Тргу краља Милана, присуствоваће предсједник Србије Александар Вучић, саопштено је из прес- службе предсједника Србије. Прије 20 година, 24. марта, почели су ваздушни напади НАТО-а на тадашњу СР Југославију, уз кориштење муниције са осиромашеним уранијумом, трајали су без прекида 78 дана, током којих су тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Према процјенама различитих извора, погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Одлука о почетку напада на

Деца рођена између 1999. и 2015. године била су изложена токсичном фактору који је утицао да буду подложни малигним болестима, показало је истраживање Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године које је представљено данас. Председник те Комисије Дарко Лакетић казао је новинарима у Скупштини Србије да се истраживање односило само на децу, јер су она мање изложена другим факторима ризика попут пушења. Истраживање је спроведено у сарадњи са Институтом за јавно здравље „др Милан Јовановић Батут”, а показало је да су најчешћи тумори код деце старе до четири године неуроектодермали, код оних од пет до девет година тумори крви, од 10 – 14 година тумор мозга, а од 15-18