Срби Архиве - Страница 145 од 169 - Јадовно 1941.

У порушеном српском селу Дврсница освануо усташки графит

6. мај 2019.

У порушеном српском селу Дврсница, код мјеста Равно у Федерацији БиХ /ФБиХ/, на регионалном путу испод кућа исписан је усташки графит. Будући да у овом селу, од пријератних 20 кућа, још ниједна није поправљена и да тамо нико не живи, бивши мјештани вјерују да је графит исписан током васкршњих празника. Из Полицијске станице Равно нису могли да потврде да ли је случај пријављен, преноси РТРС. Прије три године, сличан, али већи усташки симбол, исцртан је трактором на српској ораници испод Дврснице. Извор: СРНА

Више од 9.000 људи на комеморацији у Матхаузену

5. мај 2019.

Комеморацији у некадашњем концентрационом логору Матхаузен у Аустрији данас је присуствовало више од 9.000 људи, међу којима је била и делегација Србије. Делегација Србије, коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, положила је вијенце на споменик српским и југословенским жртвама. Аустрију је представљао предсједник парламента Волфганг Соботка, канцелар Себастијан Курц, министар образовања Хајнцом Фасман, а међу почасним гостима био је и бивши председник Хајнц Фишер. Комеморацији су присуствовали представници готово свих аустријских странака, осим чланице владајуће коалиције Слободарске партије чији функционери, према организаторима, нису пожељни на овој свечаности. Овогодишња 74. комеморација поводом ослобађања концентрационог логора одржана је под мотом „Никада број, увек

Обиљежено 27 година од страдања Срба из Чардака

5. мај 2019.

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента данас је обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Тим поводом у Цркви Светог апостола Томе, која је саставни дио спомен-комплекса, служена је Света литургија, а потом и парастос, након чега су положени вијенци и прислужене свијеће за страдале. Обиљежавању 27 година од страдања дервентских Срба присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да је на Мали Васкрс 1992. године над српским становништвом Чардака направљен велики покољ. „Становништво Дервенте тада још није било ни схватило да ће бити рата. То је био

Грајф: Дићи глас против антисемитизма и ревизије историје

5. мај 2019.

Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је данас у Доњој Градини да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог свјетског рата свуда у свијету. „То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима“, рекао је Грајф на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Он је истакао да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови, те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини. „Наша је морална дужност да будемо овде у име Срба, Јевреја и Рома који су брутално убијени, а посебно према 20.000

Додик: Нећемо дозволити прекрајање историје

5. мај 2019.

Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да злочин у јасеновачким логорима не смије бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. – Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце – рекао је Додик на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у

Народни хероји у фабрикама Вермахта

5. мај 2019.

Стратешки циљ Башића било је одвраћање Цвијиног одреда од противусташких акција тако што ће га увући у борбу против других српских устаника и Италијана: „Требало је искористити прву прилику да га доведемо у сукоб, најпре с окупатором, а затим с четницима, да се с њима непомирљиво закрви!!!” Сведочанство пуковника ЈНА Дуја Башића, шпанског добровољца и партизанског првоборца, објављено пре више од пола века, подрива догме официјелне историографије о ангажману и доктрини КПЈ после слома Краљевине Југославије Mноги шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису се пробијали ка окупираној Југославији већ су, по налогу КПЈ, отпутовали у срце

Дан кад су „савезнички“ авиони сравнили Подгорицу са земљом

5. мај 2019.

Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16 000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута Ни мањег града, ни више бомби које су пале на њега у 20. вијеку. На Подгорицу су и агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош. Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено. Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16 000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник

Козарска Дубица: Одржана Меморијална академија „Небо тамно“

5. мај 2019.

У Козарској Дубици синоћ је одржана Меморијална академија „Небо тамно“ у помен на невине жртве убијене у усташком концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту – Доњој Градини. Министарка просвјете и културе Српске Наталија Тривић нагласила је да Меморијална академија у Козарској Дубици има велики значај за сјећање на све пострадале у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, највечем стратишту на овим просторима. – Ми на овај начин желимо да се поклонимо свим жртвама и да учимо будуће генерације да не забораве злочине из тог доба – истакла је Тривићева. Она је додала да је Меморијална академија сваке године све посјећенија и да људи све више схватају значај академије и

Годишњица злочина над Србима у Граховишту код Сарајева

5. мај 2019.

Село Граховиште, смјештено на падинама Сарајева, данас је пусто. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Остаци запаљених кућа свједоче о стравичном злочину над Србима током протеклог рата. Прво је 4. маја 1992. заробљено девет мушкараца и стрељано код стадиона Кошево. Мјесец дана касније у новом нападу муслиманских снага убијене су жене и старци. Заједничко за оба злочина осим да нису процесуирани, јесте да су жртвама одсјецане главе. Након свеопштег напада на ЈНА у Сарајеву који је кулминирао злочином у Добровољачкој, 4. маја 1992. Зелене беретке и наоружани муслимани из Кобиље Главе упали су у Граховиште, код комшија Срба. Цивиле су заробили, њихово ослобађање условили предајом мушкараца који су се бројчано надјачани и слабо наоружани

Срби без струје у Теслином крају

5. мај 2019.

На месту уништеном током операције „Медачки џеп“. Дом родитеља славног генија сравњен до темеља. Дивосело пусто, у Почитељу живе само две жене. За електрични прикључак Србима траже 90.000 евра Села су остала, људи више нема. Тако данас изгледају подвелебитска места где су живели Срби пре ратних страхота деведесетих година, када су им куће запаљене и срушене, а они натерани да напусте огњишта. У Медаку, смештеном између река Лике и Гламочнице, неколико километара од Госпића, пре деведесетих ту је живело 850 Срба, данас их је педесетак. У Читлуку их је десетак, Почитељу само две жене, а у Дивоселу нема дословно – никога. Она шачица преосталих Срба, пре свега стараца, животари у

Обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина

4. мај 2019.

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недјељу ће бити одржана централна манифестација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствоваће предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић и премијер Српске Радован Вишковић. Обиљежавање почиње у 8.30 часова служењем Свете архијерске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Програм ће бити настављен у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 11.15 часова бити положени вијенци на гробном пољу Тополе. У 12.00 часова на гробном пољу Храстови биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида, а вјерски

Промоција књиге “Госпар Мато Грацић настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику”

4. мај 2019.

Књига „Госпар Мато Грацић Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику” у издању издавачке куће „Народна просвета” аутора Предрага Савића и Саше Недељковића нови је допринос истраживању прошлости Срба у Дубровнику. Срби римокатолици нису пристали да њихову националност одређује вера. У књизи се приказује развитак и рад српских друштава у Дубровнику пре и после Првог светског рата. Захваљујући њиховој активности Дубровник је био центар Срба у Далмацији. Најважнија српска културна установа Дубровника била је Матица српска у Дубровнику. Од дубровачких друштава друштво Српска Зора било је централно привредно и просветно друштво Срба у Далмацији. Грацић је био велепоседник и власник Српске штампарије у којој су штампане књиге Матице српске и

Драгослав Бокан: Страшна је и језива хрватска судбина

4. мај 2019.

Ма како можда неком чудно звучало, ја не мрзим хрватски народ. И поред свега што данас знам о страдању моје породице, ”тамо”; и поред тога што сам, згрожен и заувек потресен, сазнао толико тога о ужасима кроз које су пролазили Срби у хрватској ”тисућу лета сањаној” држави, ја нисам никада замрзео ”све Хрвате”, нити поверовао у то да тамо живе све од реда вампири, монструми и крволочне убице у покушају. Па, нисам луд, ни оболео од неизлечивог гнева и мржње. Одрастао сам, делом (преко летњих ферија), и у маминој Банији и татиној Лици, па сам тамо, у школској библиотеци у банијској Малој Градуси, сазнавао све нијансе и важност борбе Зрињских

Драган Ј. Пејановић: Убијени од усташа

4. мај 2019.

Ноћу, 16 априла 1941 године, у вријеме уласка Њемаца и Талијана у Мостар, мој дјед Драго је као чин личног протеста против окупације истакао заставу Краљевине Југославије на димњак термоелектране рудника угља у Мостару, гдје је радио као машин-бравар. Послије тога је више пута одвођен у усташку полицијску станицу у Мостару на саслушавање. Посљедњи пут је ухапшен на послу 26.јула 1941. године и након пар дана боравка у станици пребачен у градски затвор Ћеловина. У том времену неколико пута је довођен кући на преобуку, у пратњи полицајца Крешимира Крталића (родом из села Гнојнице, код Мостара). Војислав, Драгин син се сјећа да му је приликом једног од тих долазака полицајац нудио

Сутра обиљежавање 27 година од страдања Срба из Чардака

4. мај 2019.

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента сутра ће бити обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Програм обиљежавања почеће у 10.00 часова Светом литургијом у Цркви Светог апостола Tоме, која је саставни дио спомен-комплекса. У 11.00 часова биће служен парастос, затим положени вијенци и прислужене свијеће за страдале, а планирано је и обраћање званица. У оквиру Спомен-комплекса „Чардак“, који је изграђен поред магистралног пута Дервента-Добој, налазе се спомен-плоча и споменик, као и спомен-црква. Обиљежавање 27 година од страдања Срба у овом насељу организују општина и Удружење ратних заробљеника Дервента. Извор: СРНА