Посавина Архиве - Страница 2 од 2 - Јадовно 1941.

Поробић: Срби затварани само зато што су Срби

18. април 2019.

У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за злочине над Србима у Орашју 1992. године, бивши припадник војне полиције ХВО-а Златко Поробић рекао је да су српски цивили спровођени у логор у Доњој Махали само зато што су Срби, да не би могли сарађивати са „супротном страном“ и „ради њихове безбједности“. Овај свједок Тужилаштва БиХ испричао је да је већина Срба раније напустила Орашје, а они који су остали спроведени су у логор у Доњој Махали. „Не знам колико их је ту било. Крајем октобра, након пада Босанског Брода, у Средњошколском центру у Орашју пребачено је око 100 српских цивила са подручја Оџака и Новог Града које сам

Прво их затворили у логоре, па им прекинули радни однос

17. април 2019.

Кризни штаб општине Оџак крајем маја 1992. године прекинуо је радни однос са 445 радника из 23 предузећа и установе, а међу отпуштенима је било највише Срба, који су 20 дана раније затворени у оџачке логоре. Највише људи отпуштено је из предузећа „Новоградња“, гдје је радни однос прекинут за 132 људи. Посао је изгубило и 87 радника предузећа „Посавина“, 30 људи који су били запослени у Дому здравља, 25 радника у Скупштини општине, 24 запослених у Основној школи „Братство и јединство“, 23 у „Пластици“, 21 радник у „Превоз туристу“, 13 у пошти… Укупно су 23 предузећа и установе са чијим радницима је Кризни штаб прекинуо радни однос, а одлука о

Још једна пресуда која је изазвала огорчење – Исламовићу 14 мјесеци затвора

2. април 2019.

Десет логора за Србе, тортура 2.000 логораша, силовањa, мучења, масакрирања и убиство 226 лица. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Разлог су за 14 мјесеци затвора, колико је Суд БиХ првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране Алминка Исламовића, за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године. Још једна пресуда која је згрозила јавност Републике Српске! Припадници регуларне Војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица, током марта 1992. односно прије, како то неки желе представити почетка рата у БиХ, већ 26. марта, убили су 42 Срба из Сијековца, а ноћ прије породице Дујанић и Мартић. Међу злочинцима, био је Алминко Исламовић, као припадник и командир Војне полиције ХВО-а од марта до октобра 1992.

За злочине над Србима у Броду Исламовићу 14 мјесеци затвора

1. април 2019.

Суд БиХ данас је првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Алминка Исламовића на 14 мјесеци затвора за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године. Исламовићу ће у казну бити урачунато вријеме проведено у притвору од 25. октобра 2017. до 6. априла 2018. године. Исламовић је осуђен за двије тачке из оптужнице, и то за нечовјечно поступање и отуђења имовине српских цивила на подручју тадашњег Босанског Брода, док је по осам тачака оптужнице ослобођен. Предсједавајући Судског вијећа Зоран Божић рекао је да је Вијеће закључило да је Тужилаштво БиХ доказало да је Исламовић починио злочин против цивилног становништва. Исламовић је осуђен за нечовјечно поступање према цивилима Браниславу

Линта: Тужилаштво у Београду да покрене истрагу о злочину у Сијековцу

27. март 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је Тужилаштво Србије за ратне злочине да покрене истрагу о злочину над српским цивилима у Сијековцу и тако пошаље јасну поруку да злочини над Србима не смију остати некажњени. Линта истиче да је велики број људи који су учествовали у злочину у Сијековцу и даље на слободи, а главни разлог види у чињеници да је правосуђе БиХ етнички мотивисано и да није учинило готово ништа на кажњавању налогодаваца и извршилаца овог монструозног злочина. Он у саопштењу подсјећа да је на данашњи дан прије 27 година у селу Сијековац код Брода почињен први ратни злочин над Србима на територији БиХ када је током

Додик посјетио Миљу Зечевић, мајку три убијена сина

26. март 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик посјетио је данас у селу Сијековац код Брода Миљу Зечевић, чија су три сина и супруга на кућном прагу убиле хрватске снаге 26. марта 1992. године. Мајку Миљу Зечевић посјетили су и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Претходно су бројне делегације положиле вијенце код спомен-плоче у Сијековцу за 46 српских цивила – жена, дјеце и стараца које су прије 27 година звјерски убиле регуларне војне снаге Хрватске са паравојним бошњачко-хрватским формацијама. Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Фотије служио је у Цркви Свете великомученице Огњене Марије Свету архијерејску литургију и парастос. Регуларне снаге Хрватске, са

Масакр у селу Сијековцу

26. март 2019.

Најсуровији злочин на простору бивше СФРЈ догодио се у селу Сиjековац, код Босанског Брода, 26. марта 1992. године. Хрватска воjска масакрирала jе 250 Рома, од коjих 116 малишана. Наjмлађем су биле две, наjстариjем 15 година. Они су у конвоjу од четири аутобуса покушали да оду у Италиjу и постоjе докази да су пропуштени кроз српске линиjе. Нико ниjе знао шта се с путницима десило све до 2004. када су ексхумирана 23 дечjа тела у Сиjековцу. Свим жртвама били су извађени органи, а већина jе била обезглављена! У насељу Сиjековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне воjске Републике Хрватске заjедно са паравоjним хрватско-муслиманским jединицама из Хрватске и БиХ коjе су

Грабовац: Покренути питање одговорности Хрватске за злочине у Сијековцу

23. март 2019.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да српски представници у институцијама БиХ морају покренути питање одговорности Хрватске за агресију на БиХ и за ратне злочине почињене над Србима у Сијековцу, Броду и западнокрајишким општинама. „Српски представници морају да затраже од Tужилаштва БиХ да јавно отвори архиве и документацију, те да коначно процесуирају по командној одговорности наредбодавце и извршиоце ових злочина“, рекао је Грабовац Срни поводом предстојећег обиљежавања 27 година од страдања Срба у Сијековцу. Грабовац је истакао да је за породице српских жртава рата потпуно неприхватљиво да ни након 27 година од стравичног злочина над Србима у Сијековцу, Броду и читавој

Обиљежавање 27 година од страдања Срба у Сијековцу 26. марта

22. март 2019.

У Сијековцу код Брода, у уторак, 26. марта, биће обиљежено 27 година од страдања Срба у овом мјесту гдје су регуларне јединице Хрватске војске, у садејству са муслиманско-хрватским снагама, починиле стравичан покољ над цивилима, рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић. „Највише су страдале српске породице Зечевић, Милошевић, Трифуновић и Радановић, а запаљено је или уништено 15 кућа и православна црква. Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, углавном жена, дјеце и стараца“, рекао је Милуновић конференцији за новинаре у Бањалуци. Он је поручио да сви који још имају дилему ко је агресор и какав је био карактер рата у БиХ, одговоре на та

Сутра наставак свједочења о страдању Срба у Орашју

29. јануар 2019.

Пред Судом БиХ сутра ће бити настављено суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године. За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју. На терет им је стављено да су починили прогон српског становништва, и то убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама. На суђењу, одржаном 23. јануара, свједок Тужилаштва БиХ Драгица Татић испричала је како је сазнала да је њен супруг Живко Татић страдао приликом копања ровова