arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ПОЗАДИНА: Директору српског Музеја геноцида требало је „измаћи“ фотељу пре него што је у њу засео

22. јун 2021.

Човеку који цени да је „наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка“ и који зна да број жртава овог НДХ стратишта износи између 122.000 и 130.000 људи, фотељу директора српског Музеја геноцида требало је „измаћи“ пре него што је имао прилику да је притисне позадином. Пише: Драган Вујичић Штета би била минимална: мало би се Дејан Ристић угрувао, али не треба сумњати да би, као и досад, „поскочио“ на ноге и да би брзо нашао где опет да заседне. Овако, и у наредном периоду очекују нас вербално злостављање из Музеја на тргу Николе Пашића о „стандардима данашње музеологије“ који прате „доминантне принципе европске меморијалистике“ у циљу непристрасног утврђивања свеприхватљиве

Слободан Антонић: Невидљиви рат у Србији (ВИДЕО)

22. јун 2021.

Гост осме емисије „Код Бране“ је проф. др Слободан Антонић, један од водећих српских интелектуалаца. Професор је са Бранимиром Нешићем разговарао о рату за српски идентитет, који већ деценијама траје несмањеном жестином. Ко хоће да мења наш идентитет потискујући историју, језик и веру у корист магловитих обећања из Брисела и Вашингтона? Да ли српски народ има снаге да се одупре? Да ли интелектуалац мора да одабере страну у овом рату? Извор: CATENA MUNDI

РТРС: Обиљежен Дан сјећања на Јадовно (ФОТО/ВИДЕО)

21. јун 2021.

У организацији Удружења „Јадовно 1941“ обиљежено је 80 година од страдања 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. У храму Светог Петра и Павла у Смиљану служен је парастос, а помен жртвама код Шаранове јаме на Велебиту. Упркос претходно добијеној дозволи учесницима обиљежавања у Хрватској онемогућено је постављање Часног крста поред јаме Бадањ. Крст је освештан и остављен у манастиру Медак. Јама Бадањ на Велебиту, недалеко од села Ступачиново, у којој су на најсвирепији начин убијени недужних Срби, лоцирана је крајем прошле године. Чланови Удружења „Јадовно 1941“ хтјели су да поставе Часни крст, али нису успјели. Након позитивних искустава са полицијом из Госпића, саопштено нам је да новоизабрани начелник

Јадовно – место где су усташе убијале без испаљеног метка и лако сакривали своја злодела (ВИДЕО)

21. јун 2021.

Парастосом у храму Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану и над крашким јамама – масовним гробницама на обронцима Велебита, одржан је помен жртвама логора Јадовно-Госпић-Паг. Дан сећања на Јадовно, на 80-ту годишњицу страдања, организовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комлекса логора смрти НДХ „Јадовно 1941“. Аутор: Јелена Божовић Под старом липом, крај цркве у Смиљану и родне куће Николе Тесле – заједничка гробница за 530 убијених Срба. Парастос у храму и наставак путовања, трагом страдалника 1941. и злочина који су прикривани. У јамама на Велебиту, и губилиштима на острву Паг, током четири месеца усташе су ликвидирале 42.000 људи – Срба, Јевреја и Рома, из Хрватске, Босне и Херцеговине

СРАМНИ ПОКУШАЈ: У српском Музеју геноцида умањују страдања Срба

20. јун 2021.

Оделење историјских наука САНУ са подршком Извршног одбора ове институције огласило се саопштењем поводом, како је наведено, „нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаје систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском, али и у Србији у Првом светском рату“. Подсећајући да смо донедавно такав однос према пострадалом становништву имали прилике да видимо у овим случајевима у Хрватској, где је његов најпознатији зачетник и тумач био Фрањо Туђман, академици поручују: Последњих неколико година, оспоравањем и умањивањем броја јасеновачких и других жртава усташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је због чега то треба

Патријарх Порфирије благословио обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021.

17. јун 2021.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ, на адресу удружења грађана Јадовно 1941. у Београду стигло је писмо са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија за обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021. 24. јун као Дан сећања на Јадовно 1941. установило је истоимено удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг почетком 2010. године у Бањој Луци. Тога дана 1941. логор Јадовно на Велебиту је достигао своје коначне границе а логори Слана и Метајна на острву Пагу примили прве заточенике. Обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. благословили су тада блаженопочивши Патријарх српски Иринеј и Епископ горњокарловачки ГГ Герасим. Благослов Његове Светости Патријарха српског

Милош Ковић: Тајна српског завета (ВИДЕО)

16. јун 2021.

Гост седме емисије „Код Бране“ можда је и једини српски историчар који је ишао на стручно усавршавање у Енглеску, а онда је на врхунцу каријере решио да све стави на коцку и сведочи као експерт одбране пред Хашким трибуналом. Једном речју – проф. др Милош Ковић. Питали смо га зашто је то учинио. Такође, са професором Ковићем разговарали смо о процесима који су се водили и који се воде у Хагу против српских политичара и војника, о покушају његовог прогона са Филозофског факултета у Београду, а други део емисије остављен је за најважнију, непресушну тему – шта је то Косовски завет и како га сведочити у 21. веку? Извор: CATENA

СВИРЕПО СУ ПОГУБЉЕНИ ЗБОГ СРПСКОГ ИМЕНА И ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ: Ниче спомен – парк у Дервенти, где је у смрт у Хрватску отерано 410 Срба (ФОТО)

16. јун 2021.

У Босанским Лужанима, на иницијативу мештана тог и дервентских села Нови Лужани и Костреш, као и бродских Барица, а поводом 80 година од геноцидног злочина над српским становништвом у Другом светском рату, подиже се Спомен–парк у знак сећања на цивилне жртве усташког терора. Пише: Нинко ЂУРИЋ Иза пројекта су стале локалне управе, борачке организације и СУБНОР Дервенте и Брода. Белег ужасног српског страдања гради се на месту са којег је већина од 410 невино страдалих мештана вагонима транспортована у Славонску Пожегу, где су свирепо погубљени само због свог српског имена и православне вере. Лужански свештеник Драган Зарић, завршетак радова најављује до 26. августа, када је у плану и служење парастоса

Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу

14. јун 2021.

Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник. Аутор: Срђан Секулић Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе деца. Тако данас имамо сачуване фотографије и снимке српске деце у усташким униформама, са покрштавања, у колонама, логорским собама, али и измучене, преминуле и убијене деце. На једној од таквих фотографија која се често појављивала, а и данас се појављује у различитим документарним филмовима, књигама и часописима, налази се девојчица која лежи на поду неке просторије и

Свети свештеномученик Станислав личко-јесенички

13. јун 2021.

Свети архијерејски синод Православне цркве чешких земаља и Словачке, на свом заседању 29. јануара 2019. године, донео је одлуку да православног свештеника чешког порекла – оца Станислава Насадила, који је мучен и пострадао током јуна 1941. године, у усташком логору у Госпићу, унесе у диптих светих своје помесне Цркве. Јереј Станислав био је свештенослужитељ Српске православне цркве. Свештеномученик Станислав Насадил рођен је 20. октобра 1907. године, на територији тадашње Аустроугарске – у Лоштицама код Мохељница (данашњи Оломоуцки крај у Чешкој). Ради изучавања богословских наука дошао је 1923. године у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а поводом обнове православља у Чехословачкој. Отпочео је школовање у Сремским Карловцима, да би га

Дејан Булатовић: Страдање или Песме које трпе бол

7. јун 2021.

Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Београд–Бања Лука, 2021. Шта би човек овде могао смислити и написати? Како раздвојити ужас овога страдања од ужаса ове песничке истине и њене величине? Јелена Ковачевић је „изручила“ трагедију на хартију и онда својом поезијом прошла до дна – јама, дупљи, очњака, кљова… џелата и жртава, али и до Бога, у ствари до свега и до свачега што врхунац, песнички и мученички дају један другом овде! Ове песме су „само“ истине, али ове „песничке“ истине могу многога учинити (са)песником и сапатником ужаса који се овде излива у невероватном рукопису. Јелена слика, црта, разлистава теме својим наоштреним алатом: језиком, осећајем, језом која

Међу покланим Тодићима

6. јун 2021.

Мати каже да ја идем у Тодиће и да тражим некога ко ће доћи по њу, а она и Рада да дотле остану на том мјесту. Ја кренем горе, а оне остану. Идем према Доњим Тодићима. У засеоку су биле само три куће: тетка Васлије са 20 чељади, Илије Тодића са 15–16 чељади и Стојана Тодића са 5 чељади. Куће су им близу, једна до друге. Када сам дошао горе, у Доње Тодиће, видим да су сви поклани. На зараванку између те три куће на снијегу је лежало око 40 чељади. Нисам их тада бројио, већ знам да их је толико било у те три куће и знам да су

80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА КОЈЕ СУ УБИЛЕ УСТАШЕ ИЗ ФАЗЛАГИЋА КУЛЕ

4. јун 2021.

У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Владика је истакао да је Корићка јама у општини Билећа српска рана, али да српски народ треба кренути даље и са вјером и љубављу, без мржње и огорчења, градити нови живот. Према његовим ријечима, сви треба да поступају тако да буду једни другима лијек, радост и

Милош Ковић: Угрожено сећање на страдање руског и српског народа у 20. веку

3. јун 2021.

Посебна тема је Јасеновац, концентрациони логори за Србе. Руси су такође уништавани у концентрационим логорима у Другом светском рату, али мало тога је упоредиво с Јасеновцем, рекао проф. Ковић. Релативизација одговорности за ратне злочине током 20. века, поистовећивање џелата са жртвама, умањивање значаја недела – то су задаци политичке ревизије историје која се спроводи протеклих година. У одбрани истине од кључног значаја може да буде Институт за очување историјског сећања, који би до краја године требало да оснују Србија и Русија. Председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић у понедељак је започео посету Москви и том приликом се састао са председником Државне думе Русије Вјачеславом Володином, с којим је разговарао о

Хаџи Раде Р. Лаловић: Један модел изградње личног и националног идентитета и његовање културе сјећања у школској пракси

1. јун 2021.

Разматрајући тему Изградња личног и националног идентитета и култура сјећања у истоименом тексту објављеном у часопису Нова зора бр. 67/2020 нагласили смо да проучавање злочина над Србима и његовање културе сјећања на та страдања треба осмислити тако да то проучавање буде системско и засновано на сличној логици на којој културу сјећања на Холокауст његују Јевреји.   Текст је настао као резултат властитог проучавања српске поезије страдања и патње с циљем развијања и даљег осмишљавања школског проучавања наставне теме  I и II свјетски рат, страдање Срба, Јевреја и Рома у тим ратовима која је у НПП у Републици Српској из наставних предмета Српски језик и Историја уврштена прије двије школске године. У дефинисању садржаја

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА