Pokolj Архиве - Страница 66 од 159 - Јадовно 1941.

„ЈЕВРЕЈИ И СРБИ ЗАУВЕК ПРИЈАТЕЉИ“ Вучић са Естер Бајер и Бредом Калеф: Била ми је велика част да угостим две хероине

10. новембар 2022.

Председник Александар Вучић разговарао је са Естер Бајер, једном од ретких преживелих логорашица из логора Сајмиште, и са оперском дивом Бредом Калеф, која је у Другом светском рату изгубила 25 чланова породице. – Јевреји и Срби заувек пријатељи! Страдање Јевреја у Другом светском рату је нешто што увек морамо да осудимо и никада заборавимо. Била ми је велика част да угостим две хероине претешког, али и чудесног животног пута, од којих сам научио да је храброст која се бори јача од слабости која траје – објавио је председник Вучић на свом Инстаграм профилу. – Естер Бајер и Бреда Калеф су, свака на свој начин, обележиле историју нашег колективног страдања, али и

З. Чворовић, В. Димитријевић: Два битна документа везана за број жртава у Јасеновцу

9. новембар 2022.

Забелешка немачког официра за транспорт „да се не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као радном логору“ и усташки допис да Јасеновац може да прими „неограничени број заточеника“. Уместо увода У првом тому четворотомника „Концентрациони логор Јасеновац“ познатог геноцидолога Антуна Милетића налазе се два битна документа за разумевање проблема везаног за број жртава у Јасеновцу. Jедан потиче од немачког официра за транспорт, Артура Хефнера, а упућен је капетану Мецгеру. У њему га он опомиње да не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као „радном логору“, и подсећа га да је Јасеновац КОМПЛЕКС ЛОГОРА, што значи да се у њему убијало на много места, а не само на једном. Други документ је усташки

Дивосело – злочином до пустоши – записи Илије Вујновића

9. новембар 2022.

У jесен 2003. година, након 10 година проведених у избjеглиштву упутио сам се из Госпића у Дивосело. На излазу из Госпића, код православног гробља покраj мене се зауставио ауто, чуjем позив: „Илиjа гдjе си се упутио?“. Приђем, поздравим, али нисам успио да препознам кога сам срео, па кажем: „Ја никако не могу да те препознам, а ти мене препозна у вожњи“.„Ниjе ни чудо, нисмо се видjели 13 година, jа сам Мићо Драгаш“.„Ниси се ти пуно промjенио, али jа сам у годинама кад све прекрива тама заборава. Пошао сам у Дивосело, не вjеруjем да ћу стићи до остатка моjе куће, ниjе ни важно, жеља ми jе да видим што успиjем“. Доста

Ђурђица Драгаш: Црква Светих апостола Петра и Павла крије Теслину тајну

7. новембар 2022.

Чији је Никола Тесла? Да ли је Србин, Хрват или можда Американац?! Одговор на то питање које, с времена на време „запали“ интернет и усталаса српску и хрватску јавност, сасвим је очигледан и једноставан тамо где је све почело – у Теслином Смиљану. И не, нећете тај одговор пронаћи у модерном Меморијалном центру, међу необичним експонатима и збуњујућим подацима према којима су Тесле влашког порекла. Истину, једну и једину, спознаћете у цркви Светих Апостола Петра и Павла која однедавно поново краси ово личко село. Храм Српске православне цркве, у којем је службовао Николин отац Милутин, и у којем је 1856. године крштен човек који ће „обасјати свет“, обновљен је 2006.

Мира Радојевић, историчар и професор на Филозофском факултету у Београду.

Мира Радојевић: „Деконструкције јасеновачког мита“ – разлози и последице

6. новембар 2022.

Због чега водећи медији неретко тврде како су се „историчари сложили“ да број јасеновачких жртава одговара проценама Музеја жртава геноцида? То једноставно није тачно. Извор: Печат, 5. 11. 2021. Тешко је отети се утиску да смо последњих тридесетак година, нарочито у најновије време, постали невољни сведоци, учесници и жртве једног чудовишног процеса у коме се наопако окреће све оно што смо као нација знали о својој прошлости, у шта смо веровали и на шта смо се ослањали. „Несрећни српски народ“, написао је у предвечерје Другог светског рата Милан Грол, сваких је десет година „залуђиван другом идеологијом“, све док није изгубио свест о вредностима којима се руководио док се под својим

Два стратишта усред Београда са 14.000 жртава сакрио немар

5. новембар 2022.

Српски цивили, побијени на Старом сајмишту током Другог светског рата, масовно, поред Гардоша, сахрањивани и на Бежанијској коси, а места су до данас готово необележена. Слободан Кокотовић (93), бивши гимназијски професор и начелник друштвених делатности у Општини Нови Београд, једини је живи сведок страшног краја српских логораша у Белановића рупи на Бежанијској коси. Имао је само 16 година када су, 1942, лешеви са Сајмишта довожени запрежним колима. Њих готово 3.600, како је утврдила Државна комисија још 1945. године, скончало је у Белановића рупи. СУБНОР наводи да их је овде покопано чак 8.000?! Ова масовна гробница, баш као и она на Гардошу, у Земуну, на Јеврејском гробљу, где је, како су

Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

2. новембар 2022.

Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу компаније Новости, 27. октобра ове године, објављен је прилог под насловом „ БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници“ аутора Р. Драговића. Тема прилога је везана за недавну иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену министру просвјете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу да се обиласци мјеста ратних страдања уврсте у обавезне програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија основних и средњих школа

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

29. октобар 2022.

У цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду у суботу 29. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата и пораћа у Хрватској 1991 – 1997 године, поријеклом са источне Билогоре, те преко 100.000 павославних Срба, рођених и сахрањених на Билогори и другдје од 1552 до 2022. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је и организује и ове године, Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада

Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана

27. октобар 2022.

У Гређанима код Окучана данас је , поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован освештао је 2016. године у старом дијелу Цркве Свете Петке спомен-плочу у знак сјећања на 18 Срба из Гређана убијених од 1991. до 1995. године. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво Јагличић, Милан и Синиша Кесер, Рајко Савић, Обрад Ковачевић, Никола Кузмић, Илија Кужета, Игњатија Ружић,

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Београду

26. октобар 2022.

Промоција ће бити одржана 01. новембра 2022. године у 19 часова у Етнографском музеју, Београд, Студентски трг 13. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског

Гидеон Грајф: Очигледно да мој пријатељ Зуроф није имао времена да се детаљније позабави питањима броја пострадалих у Јасеновцу

26. октобар 2022.

Ја сам историчар за кога чињенице представљају најважнију компоненту анализе и извођења историјских закључака. Чињенице говоре саме за себе. Коме је стало до истине, а не до беспућа повијесне збиљности, јасно је о чему се ради. Напомена редакције: Преносимо део интервјуа проф. др Гидеона Грајфа који је водила Биљана Ђоровић, објављеног у магазину Печат и пренешеног на интернет страници Православне митрополије црногорско-приморске. “На суђењу Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1961. сведок оптужбе Александар Арнон открио је да је у Јасеновцу убијено од 600.000 до 700.000 људи, док је у другим логорским комплексима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада. Историчар Менахем Шелах је у својој књизи “Историја холокауста- Југославија”,

БРАНКО..

25. октобар 2022.

Кад зажелиш побjећи од стварности и вратити се сновима дjетета, пође рука према полици са његовим књигама. Генерациjе су одрасле уз његове књиге. Пише: Жељко Кресоjевић Бранко каже да jе његов зачарани свиjет сав саткан од баjки и маштарења, мjесечине и прозрачне свиле, био своjеврсни свиjет октобра, али оног нашег, краjишког, смиреног, златног октобра у рану jесен, о Михољдану, када су им у кућу долазили драги гости, кад jе све било пуно прича и обиља, кад jе и мачка била сита и мирољубива, а миш дебео и безбрижан… Ти ђедови октобарски дани представљаjу основну ризницу свих његових литерарних мотива. Сад тек видим колика jе срећа била одрасти на селу уз

Служен парастос жртвама Покоља у Паланчишту и Горњем Јеловцу

24. октобар 2022.

У недјељу 23. октобра 2022. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту, одржано је молитвено сабрање и обиљежено 80. година од Покоља над српским народом у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора. Свету Литургију и парастос, служио је парох паланчишки Отац Владислав Вучановић. Након парастоса, у парохијском дому приређено је послужење. Поред парохијана, већином потомака жртава, молитвеном окупљању присуствовали су и чланови удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Са Оцем Владиславом, нас неколико је отишло и до Великог Паланчишта, гдје су на спомен храму Светих апостола Петра и Павла, недавно постављене мермерне плоче са уклесаним именима жртава. Непосредно уз Спомен храм налази се

Обиљежавање страдања Срба у Паланчишту код Приједора

19. октобар 2022.

У недјељу 23.10.2022. са почетком у 9 часова, у Малом Паланчишту, код Приjедора, у парохијском храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, биће служен парастос и обиљежено 80 година од покоља, када су усташе за само jедну ноћ на звjерски начин убиле 342 становника српске националности, међу коjима jе било 226 дjеце. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употребљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце до 17 година старости. Те ноћи, на исти начин убиjено jе

Живот прича: Мали усташа

18. октобар 2022.

Прича о човеку кроз чији се живот преломила историја наших простора. Већ на почетку Другог светског рата усташе почињу да чисте српска села и стижу до његове Перне. На кућном прагу убијају мајку и сестру, а њега је задесила необична судбина. Имао је само три године када се обмотао усташи око ногу и молио да не закоље и њега. Тако му је поштеђен живот. Недуго затим стигао је у Јасеновац где је усташама био играчка. Терали су га да покаже како се коље човек. Место које је гарантовало смрт као једини исход, необичном судбином му је донело нове родитеље. Живот му је спасен по други пут. И када је живот