fbpx
Ж | Ž

З. Чворовић, В. Димитријевић: Два битна документа везана за број жртава у Јасеновцу

Забелешка немачког официра за транспорт „да се не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као радном логору“ и усташки допис да Јасеновац може да прими „неограничени број заточеника“. Уместо увода У првом тому четворотомника „Концентрациони логор

Прочитајте више »
Илиjа Вуjновић

Дивосело – злочином до пустоши – записи Илије Вујновића

У jесен 2003. година, након 10 година проведених у избjеглиштву упутио сам се из Госпића у Дивосело. На излазу из Госпића, код православног гробља покраj мене се зауставио ауто, чуjем позив: „Илиjа гдjе си се

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: Црква Светих апостола Петра и Павла крије Теслину тајну

Чији је Никола Тесла? Да ли је Србин, Хрват или можда Американац?! Одговор на то питање које, с времена на време „запали“ интернет и усталаса српску и хрватску јавност, сасвим је очигледан и једноставан тамо

Прочитајте више »
Мира Радојевић, историчар и професор на Филозофском факултету у Београду.

Мира Радојевић: „Деконструкције јасеновачког мита“ – разлози и последице

Због чега водећи медији неретко тврде како су се „историчари сложили“ да број јасеновачких жртава одговара проценама Музеја жртава геноцида? То једноставно није тачно. Извор: Печат, 5. 11. 2021. Тешко је отети се утиску да

Прочитајте више »

Два стратишта усред Београда са 14.000 жртава сакрио немар

Српски цивили, побијени на Старом сајмишту током Другог светског рата, масовно, поред Гардоша, сахрањивани и на Бежанијској коси, а места су до данас готово необележена. Слободан Кокотовић (93), бивши гимназијски професор и начелник друштвених делатности

Прочитајте више »

Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу

Прочитајте више »

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

У цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду у суботу 29. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата и пораћа у Хрватској

Прочитајте више »

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Београду

Промоција ће бити одржана 01. новембра 2022. године у 19 часова у Етнографском музеју, Београд, Студентски трг 13. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила

Прочитајте више »
Проф. др Гидеон Грајф

Гидеон Грајф: Очигледно да мој пријатељ Зуроф није имао времена да се детаљније позабави питањима броја пострадалих у Јасеновцу

Ја сам историчар за кога чињенице представљају најважнију компоненту анализе и извођења историјских закључака. Чињенице говоре саме за себе. Коме је стало до истине, а не до беспућа повијесне збиљности, јасно је о чему се

Прочитајте више »
Branko_Copic.jpg

БРАНКО..

Кад зажелиш побjећи од стварности и вратити се сновима дjетета, пође рука према полици са његовим књигама. Генерациjе су одрасле уз његове књиге. Пише: Жељко Кресоjевић Бранко каже да jе његов зачарани свиjет сав саткан

Прочитајте више »

Служен парастос жртвама Покоља у Паланчишту и Горњем Јеловцу

У недјељу 23. октобра 2022. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту, одржано је молитвено сабрање и обиљежено 80. година од Покоља над српским народом у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи

Прочитајте више »

Обиљежавање страдања Срба у Паланчишту код Приједора

У недјељу 23.10.2022. са почетком у 9 часова, у Малом Паланчишту, код Приjедора, у парохијском храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, биће служен парастос и обиљежено 80 година од покоља, када су усташе за само jедну

Прочитајте више »

Живот прича: Мали усташа

Прича о човеку кроз чији се живот преломила историја наших простора. Већ на почетку Другог светског рата усташе почињу да чисте српска села и стижу до његове Перне. На кућном прагу убијају мајку и сестру,

Прочитајте више »

Госпићка крвава јесен 1991.

Након другог круга првих вишестраначких избора одржаних 06.05.1990. у Госпићу (и цијелој Хрватској) дошло је до поремећаја већ претходно нарушених међунационалних односа. Хрвати су се определили за остварење давнашњег „тисућљетног  сна“ – независне државе Хрватске

Прочитајте више »