arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ој Козаро, шири своје гране – нова немачка офанзива

Немачка ревизија историје која се на Балкану испољава више него бескрупулозним захтевом амбасадорке Немачке у БиХ да се нацисти сахране крај жртава Козаре за неколико година може довести до негирања холокауста, сматра академик Љубодраг Димић. Немачка амбасадорка у БиХ пре неколико година тражила је од председника Републике Српске Милорада Додика да се на Козари одобри локација за сахрану Немаца, нациста који су страдали у једној од најкрвавијих партизанских битака 1942. године. Фрапантан предлог немачке амбасадорке за Козару „Нисам могао да верујем да ли добро чујем. Моја бака је била у логорима, а она то од мене тражи. Рекао сам јој извините госпођо то не може, немојте нас вређати“, испричао је Додик у емисији „Ћирилица“. Ништа мање шокантан случај догодио се пре

Епископ бачки Иринеј: Београдски фишкали усташких монструма демонски препредено захтевају да се поименично преброје побијени у Јасеновцу

После осам деценија заташкавања и забране говора о Јасеновцу, после бетонирања и минирања масовних гробница, после конфискације матичних књига СПЦ – да се приступи поименичном пребројавању? Из опширног Божићног интервјуа епископа бачког Иринеја (Буловића), традиционално датог оснивачу листа „Печат“ Милораду Вучелићу, доносимо питање и одговор у вези са лицитирањем бројем жртава Јасеновца. Тема која је изузетно узнемирујућа, заправо недопустива, јесте поодмакло и подмукло – а у неким срединама, па и у извесним државним институцијама, наводно „чињенично документовано” – лицитирање бројем јасеновачких жртава. Чини се да се наша Црква још увек није довољно енергично и пуним ауторитетом огласила овим поводом. – Хвала Вам што сте тачно и прецизно именовали проблем. Узалудан би био ревизионизам са

Djuro_Zatezalo.jpg

Ђуро Затезало: БЕЗДАНЕ ЈАМЕ – МАСОВНА СТРАТИШТА У КОМПЛЕКСУ УСТАШКИХ ЛОГОРА ЈАДОВНО

Излагање на VI међународној конференцији о Јасеновцу одржаној 2014. године у Бањој Луци ENGLISH Логор Јадовно и вишебројне бездане јаме су мјеста која нам говоре о највећем злочину против човјечности и међународног права, о злочину над тек рођеном дјецом, бакама, дједовима, мајкама, очевима, браћом и сестрама, чији је глас ужаса данима беспомоћно одјекивао из безданих јама Велебита и на масовним губилиштима на отоку Пагу. Усташки логор на Велебиту – Јадовно, симболично је мјесто, мјесто смрти, страве, ужаса, уздаха и тешких успомена. То је један од првих најбруталнијих и најзвјерскијих логора – стратишта у Европи. Хрватски усташки логор Јадовно био је претеча јасеновачког, усташке творнице смрти, највећег система логора уништења Срба,

Седамдесет девет година од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце. На данашњи дан приjе седамдесет девет година, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године. Са жртвама из мjеста Раштани, на таj датум укупно jе било 117

Никола Н. Живковић: Сајмиште је било претворено у немачки логор

Не треба да ништа да измишљамо, довољно је да пажљиво прочитамо немачке документе. Рецимо, студију четворице еминентних историчара. Шта нам они кажу? И у Србији и у Хрватској било је прогона, стрељања, депортације и убијања Јевреја. То је чињеница. Разлика је, наравно, у томе да су у Србији то радили Немци. Сајмиште је претворено у логор намењен за интернацију и истребљивање Јевреја са простора окупиране Србије. Основала га је децембра 1941. године немачка окупациона власт. Тачно се помињу имена. Нарочито су се истакла двојица – Бенцлер и Радемахер. У Хрватској су Јевреје убијали сами Хрвати. Да ли је Хрватска била суверена или вазална држава? Без обзира какав одговор испадне, у

У Зворнику представљена књига “80 година ћутања”

Књига “80 година ћутања” о усташким злочинима у паљанским селима Раковац и Јеловци 1943-2023. године, аутора Лазара Шкобе и Бранислава Крљаша са Пала, представљена је у зворничком Дому омладине. Шкобо је изјавио да наслов “80 година ћутања” најбоље говори о тематици и проблемима приликом стварања овог пројекта. – Свака година ћутања отежавала је наш посао, нарочито што живимо у хаотичном и времену и простору, као и због чињенице да временом долази до затирања докумената – рекао је Шкобо, који је доктор историјских наука. Према његовим ријечима, било је тешко наћи документе који би вјеродостојно свједочили о овим догађајима, узимајући у обзир пролазност времена које чини своје, док је поготово било

Др Ђуро Затезало

Ђуро Затезало: Усташки злочин у Пркосу и шуми Брезје код Ласиње на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН УСТАШKИ ЗЛОЧИН У ПРKОСУ И ШУМИ БРЕЗЈЕ KОД ЛАСИЊЕ Дуго Село, село у опћини Вргинмост на Kордуну, имало је по попису становнишва 1931. године 210 домаћинстава и 1.243 становника српске народности. За вријеме Независне Дражве Хрватске, 1941, 1945., живот је изгубило 552 становника од којих 36 пало у борби против фашизма док су их 516 погубиле усташе. Од њих 516, само у једном дану, у недјељу 21. децембра 1941. године, усташе су у шуми Брезје крај Ласиње усмртиле 460 Срба: мушкараца, жена и дјеце. Село Пркос, такођер у

Два милиона Срба у НДХ је морало носити плаве траке са словом „P“-Pravoslavac!

Хрватски поглавник Анте Павелић је 12 дана после доласка у Загреб и преузимања власти издао „Законску одредбу о забрани ћирилице“ (објављена је у „Народним новинама“ бр. 11 од 25. априла 1941. г.). 3. јуна 1941. укинуте су све српске школе, одгајалишта и сиротишта (објављено у истим новинама бр. 56 од 21. јуна 1941. г.).„Србима-православцима наређено је у Загребу, као и у осталим градовима, да носе око руке плаву траку“ на којој је имало да буде слово „Р“ (латиницом) чиме се одмах јасно ставило до знања какав положај у усташкој НДХ могу да заузимају Срби. Тако је овај знак „Р“ – „pravoslavac“ – планиран да буде гетовски знак за проказаних око 2

Заборављени Милинов

Сваки поглед на данашњи Хотел Дубровник у средишту града Загреба, требао би садржавати успомену на једну успјешну пословну обитељ, али и сјећање на жртве безобзирног усташког злочина. Пише: Леон Ћеванић Ријетки Загрепчани знају да је хотел „Дубровник“ који се налази у самом центру града на Јелачићевом плацу дао саградити Светозар Милинов. Све до 1940. године овај хотел носио је  назив Хотел Милинов. Још се мање зна да је Светозар заједно са супругом Милицом и четверо синова мучки смакнут у комплексу усташких ликвидацијских логора Госпић-Јадовно-Паг негдје у аугусту 1941. године. Рођен 1869. године, Светозар Милинов већ се у раној младости почео бавити трговином сировинама за текстилну индустрију, а до почетка 20.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЗАШТО РЕВИЗИОНИСТИ НЕ ПОДНОСЕ МИЛАНА БУЛАЈИЋА

Међу Србима се нашло грлатних ревизиониста, који траже да се као жртве Јасеновца признају само они пописани именом и презименом – стотинак хиљада, мање или више. ПОРИЦАЊЕ РАДА ЗНАМЕНИТОГ ГЕНОЦИДОЛОГА Наш угледни антрополог Бојан Јовановић је, управо ових дана, све опасне ревизионистичке тенденције око броја јасеновачких жртава описао као настојање да се из историјске свести овог народа уклони научни допринос оснивача Музеја жртава геноцида, стручњака за међународно право, покојног др Милана Булајића: “Тенденција умањивања броја српских жртава у НДХ може се пратити после протеривања оснивача и првог директора Музеја жртава геноцида у Београду Милана Булајића, и сагледавања извештаја и изјава потоњег директора, затим кустоса и садашњег председника УО ове установе.

ИСПОВЕСТ: Свуда око мене су се превијала мала деца у боловима: Јово Ковачина је као дечак прошао кроз пакао логора НДХ у Сиску

Јово Ковачина (83), који је са седам година доспео у логор, о данима смрти и ужаса: Од трбушног тифуса умрли мој брат Лазар (2,5) и брат од стрица Гојко (3). Спавали смо на слами, без ћебади, полуголи чекајући када ће доћи крај. Јово Ковачина (83) имао је непуних седам година када је, са баком и двоипогодишњим братом, доспео у пакао НДХ логора у Сиску, у сточне бараке код стадиона Сисциа. Био је октобар 1943. Озлоглашени дечји логор, из ког је Диана Будисављевић спасавала децу, престао је да постоји још у јануару те године, али је у оквиру логора за одрасле и даље опстајао део за децу. У логор, који су

Уместо цвета и свеће на камену пребиловачком прилажем, за сада, реч

Је ли вам се икада догодило да имате снажан осећаj да сте негде већ били, иако поуздано знате да нисте? Мени се догодило са Пребиловцима после читања приче “Никољдан у Пребиловцима”. Знам и мирис и звук села. Нарочито зимски. Чуjем му и песму и jаук. Ако нисте никада чули како звучи jаук кроз песму, чућете читаjући ову причу. Мене ево прати кроз три годишња доба и знам да ме неће никада напустити и нек неће. Живи смо и међу своjима само док живи сећање на нас. Ја бих да Пребиловчани стрељани и живи у jаме бачени никада не умру. Ако умру, умрећемо и ми, пред Богом и људима, од стида, мада то

Митар Шарић: Никољдан у Пребиловцима

Леп jесењи дан медитеранског поднебља. Деветнаести децембар. Година 1941. Свети Никола. Народ у нашем краjу каже Никољдан. Никољдан jе крсна слава Пребиловаца. Цело село осим четири породице слави Никољдан. Стоjим пред кућом Милана Медића, у Пребиловцима, у коjоj живи наша новонастала заjедница од пет »jединаца«. Размишљам; како се Никољдан славио прошле (1940) и раниjих година. Људи, родбина и приjатељи, коjи долазе на славу зову се пићари. Они из удаљениjих места долазе на конак уочи Никољдана, а одлазе сутрадан по Никољдану. Неки пићари долазе на коњима, упарађени у народноj ношњи. Понеки jе обучен у црногорску народну ношњу, коjа због своjе лепоте и дивних боjа изазива дивљење свих, а посебно деце. Село jе

Ста­ро сај­ми­ште из 1945. године

Да ли Београд добија оно што Загреб нема – Музеј Холокауста?

Србија је донела Закон о Меморијалном центру Старо Сајмиште. Увидом у тај закон, у предвиђену кадровску структуру и вебсајт, чини се да ћемо у центру Београда ускоро добити Музеј Холокауста. Међународна организација за сећање на Холокауст (ИХРА) тражи од Загреба да додатно истражи подручје Јасеновца, односно да се мапирају сва места на којима су постојали логори у НДХ-а. Такође, 35 чланица организације тражи да мапа буде доступна на улазу у Спомен подручје Јасеновац, као и да се изврше озбиљна археолошка истраживања те локације.  Познаваоци прилика сматрају да Хрватска, која тренутно председава ИХР-ом, неће учинити много по том питању. Оно што је група експерата Међународне алијансе за Холокауст тражила од Хрватске приликом обиласка

Бојан Јовановић: ГЕНОЦИД И СРАМНЕ ПРЕТЊЕ (ВИДЕО)

Не малом искушењу био је изложен и аутор ових редова када га је након недавно објављивања текста „Феноменологија највећег зла“ у „Печату“ позвао директор Музеја жртава геноцида у Београду и запретио подношењем кривичне пријаве због изношења неистина, узнемиравања јавности и нарушавања угледа установе на чијем је челу. Сагледавање и разумевање феномена највећег злочина у људској историји претпоставља и неоспорност снаге доказа чију блискост истини нико и ништа не могу довести у питање. Убеђеност и веровање у снагу аргумената изложени су, међутим, искушењима аргументима снаге који повремено могу да преовладају, али никада и да потпуно оспоре истину. Таквом искушењу је био изложен и аутор ових редова када га је након објављивања

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.