arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Како је један Васојевић раскринкао НДХ!

25. фебруар 2019.

Од три милиона Срба колико је живјело у НДХ, милион је покатоличено. Чврсте доказе о томе, прикупљене у хрватскима архивама,  износио је у својим књигама један Васојевић – Велиша Раичевић Псуњски (о њему опширније у другом дијелу овог текста). У рату су га тражили Хрвати, по рату је за њим трагала Удба, али он је увијек измицао под лажним именима, а захваљујући Српској православној цркви сачуване су двије његове књиге „У име Христа – светиње у пламену“ и „Хрвати у светлости историјске истине“ Припремио: Љубиша Морачанин Једини циљ покрштавања већ крштених Срба у НДХ био је уништење српског народа. А Срба је у НДХ било најмање три милиона, како се

kosanovici.jpg

Истина Косановић Душана и Стевана

25. фебруар 2019.

У жељи да истина о трагичноj смрти моjих оца и стрица (Косановић Душана и Стевана) остане траjно забиљежена као искрено свjедочанство кроз моjе скромно сjећање достављам Вам кратак животопис за обоjицу, те дешифроване дописнице коjе jе у ратноj голготи сачувала моjа маjка. Бит ћу неизмjерно сретан ако Вам ови документи послуже у грађи коjу обрађуjете  за евентуалне потанкости увиjек сам на располагању. 1. – школска спрема Душана Косановић дjеце: Симица шумарски техничар; Самуило дипл. инг. Шумарства; Душанка, основна школа; Драгомир дипл. инг. Шумарства 2. Стриц Стеван ниjе имао дjеце Биографиjа Косановић Душан рођен jе 1892. године у селу Кунић бр. 56, опћина Плошки Котор, Огулин, од оца Владимира и маjке Симице, а брат Стево

У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра

24. фебруар 2019.

У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору „Сисак“ у Независној држави Хрватској изгубио је цијелу породицу. Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари. Трауме и данас осјећа. – То ствара такву депресију да ја нисам знао шта се мени дешава. Чак, у учионицама кад ме наставница нешто пита, нисам имао појма гдје

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

23. фебруар 2019.

 Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1  преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

neki-italijanski-vojnik.jpg

Добротвори

23. фебруар 2019.

Да ниjе злих људи, добротворима би се утро траг. Да ниjе поганства и мржње, добротворство и љубав би погинули за сва времена. Несрећа jе само што човjек све то схвати и увиди кад га зло сколи и несрећа притисне, што доброчинству научи циjену тек кад га обрва пакост и немилосрђе. То наjбоље знаjу они коjи су преживjели и прошли кроз пакао усташког злотворства. Нико као они ниjе утврдио да доброчинство никад не може погинути, да добро вазда исплива, чак и ако се у море баци. Многи се од њих, тако, неће сjетити детаља из сопственог живота, свих страдања и мука коjе су претурили преко главе, али сви као молитву памте

baba-visnja.jpg

ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске

23. фебруар 2019.

Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово коjа jе десетак година пре Сараjевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организациjе Млада Босна. Ова виспрена и писмена српска сељанка, коjа jе 1906. године остала без мужа Пера, не само да се бринула о броjноj фамилиjи него jе преко увек немирне границе између Босне и Херцеговине и Србиjе, чиjа jе гранична линиjа пролазила на стотинак метара од њене куће, преводила све оне коjи су jе за помоћ замолили. Аустроугарске власти у предвечерjе Првог светског рата поjачале су контролу границе између села Дубова у БиХ и Заовина у Србиjи, али то

Вељко Ђурић Мишина: Уреднику „Гласа концила“ И. Микленићу – почистите најпре своје двориште

22. фебруар 2019.

Мало-мало па неко из Загреба затражи да се архивска грађа настала на територији Хрватске (?) врати и при том оптужи власт у Србији да опструише расподелу имовине некадашње заједничке нам Југославије. Најновији захтев написао је Иван Микленић, главни и одговорни уредник „Гласа концила“, недељника Римокатоличке цркве. Није згорег да поменем да сам до распада СФР Југославије редовно куповао те новине у цркви Светих апостола Петра  и Павла у београдској Македонској улици. Сећам се да је тих година Живко Кустић, тадашњи главни и одговорни уредник, повремено учествовао на трибинама у Београду. Два-три пута поменути недељник посветио ми је довољно простора нарочито поводом књиге Усташе и православље – Хрватска православна црква (Београд 1989) и

Ханџар дивизија

Цела БиХ пуна је српских Сребреница!

22. фебруар 2019.

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. августа 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјецћују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновицћ ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. – Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама

ДАНИ(Ј)ЕЛ СИМИЋ: Проглашавам петокраку искључиво српским наслијеђем

21. фебруар 2019.

Најновија, мало нетипична ватерполо утакмица на риви у Сплиту, показала је да се црвена звијезда са пет кракова доживљава искључиво као српско знамење. Дошло је вријеме да то озваничимо. Тако је то најмање још од времена кад је, у истом граду 1991. године, мирни грађанин покушао удавити војника ЈНА на транспортеру. Редов у сивомаслинастом дресу је спасио главу умакавши у челични оклоп „србо-комунистичке четничке армаде“, док се ватерполиста Краљ, на постхумно згражавање династије Петровића са Цетиња, спашавао скоком у море и одрицањем од српства и црвеног дреса. Многи су се тада, са носталгијом сјетили Звездаша Деје Савићевића и његовог „напушавања Пургера“. Но, Црногорци се данас, више него икад, јасно разликују

Мрачне тајне Савамале: Смрт београдских Јевреја у камиону гасној комори у Другом светском рату

21. фебруар 2019.

Од 8. децембра 1941, почела су појединачна убиства јеврејских жена, деце и старих у Београду, да би од марта 1942. кренуло масовно уништење свих 6.300 заточених у логору Сајмиште, у злогласном камиону „душегупки“ који је полазио из данашње Савамале… Био је почетак октобра месеца 1953. године када је у Прибој, градић на југозападу Србије, из Аустрије стигло троје људи у великом камиону. У групи су били возач Нуман Зекић, руководилац нове фабрике која је управо изграђена у месту, Вехбо Врцић, и представник аустријске компаније Saurer Werke, Kарл Егер, од које је управо купљена лиценца за производњу новог возила, модела „6 GGF-L“. Месец дана касније, 30. октобра исте године, у 10.30

У Ослу представљена књига „Логор смрти”

21. фебруар 2019.

На угоститељско-туристичкој манифестацији „Крчма”, коју је у суботу у Ослу организовало Српско друштво „Рас”, представљена је књига „Логор смрти”, коју је написала норвешка новинарка и списатељица Ингебјерг Јенсен, а превела Кристина Стаменковић. У књизи се на нијансиран начин прати однос норвешких и немачких чувара према логорашима, али и покушаји локалног становништва да помогне заробљеницима и дотури им храну. Читалац има прилику да се упозна са страдањем заробљеника у нацистичком логору у Норвешкој и са чињеницом да су многи умрли од болести или брутално убијени далеко од своје земље. На прве две странице налази се скица логора са распоредом просторија за логораше и логорску стражу, а у наставку је илустрован боравак

vladimir_umeljic.jpg

Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби

21. фебруар 2019.

Сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца. Писмо Владимира Умељића Епископу славонско-пакрачком Јовану Ћулибрку Преосвећени Владико, Ваш интервjу Недељнику, коjи jе – судећи по Вашем следствуjућем приговору – од стране новинара додатно политички конотиран (инструментализован?), погодан jе да изазове у наjмању руку недоумице и сумње, неће сигурно и нажалост оставити добре трагове из злог времена. Дозвољавам себи критички тон, jер сложићете се, у светосавском православљању Небеског Сведржаоца нема Богу хвала места непогрешивости, као у ватиканскоj хиjерархиjи. Шаљем Вам доњи текст, коjи сведочи да и без погрешног и грешног ослањања на комунистичку „правду и право“, сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца, те да Ваше: 

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

21. фебруар 2019.

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XII. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали

Једно писмо Јована Дучића са извесним напоменама проф. Радоја Л. Кнежевића

20. фебруар 2019.

„Једном масон, увек масон“ – Проф. Радоје Л. Кнежевић У „Гласу Канадских Срба“ објављен је чланак проф. Радоја Л. Кнежевића (1901 – 1983), под насловом „Једно писмо Јована Дучића“, и он гласи… Једно писмо Јована Дучића Писац ове уводне белешке налазо се од 21 јуна 1941 у Лондону, Енглеска, камо га је после Хитлерова напада на Југославију довео развој ратних догађаја. Велики српски песник Јован Дучић, кога је рат затекао у Мадриду као југословенског посланика при Шпанској влади, убрзо се нашао у Сједињеним Америчким Државама, где ће остати као Краљевски посланик на расположењу све до своје смрти, упролеће 1943. Потписани је био поштовалац Ј. Дучића, – који је, узгред, од

ПОЉА ТИШИНЕ-посета Јасеновцу и Доњој Градини

20. фебруар 2019.

Данас се навршава тачно три месеца како сам посетио Јасеновац (Хрватска) и Доњу Градину (Р.Српска). Уједно, данас је тачно и три месеца како не знам како своје утиске да пренесем на папир. Још увек и после деведесет дана и ноћи сећам се јасно сваког погледа, сваке речи и корака, сваког шапата… И те заглушујуће болне тишине. Нанесе нас пут у Јасеновац. Српско место са леве стране Саве, у Хрватској. Путници намерници. Знали смо где идемо, али нисмо знали шта нас чека. Дошли смо са уверењем да знамо много, а отишли са осећајем да, у ствари, нисмо знали ништа. Једноставно о комплексу логора Јасеновац се не учи и не сазнаје кроз

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА