arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита, почетком јуна 1941.

4. јун 2020.

Код Корићке jаме у селу Корита, општина Билећа, у коjу су усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића, мучки убиле и бацили у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села, сваке године почетком јуна мјесеца, служи се помен и обиљежава годишњица од овог страшног злочина. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Наjстариjа жртва те страшне ноћи био jе осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док jе наjмлађи био

Обиљежено 79 година од страдања Срба у Корићкој јами

3. јун 2020.

Код Корићке јаме у билећком селу Корита, у коју су усташе бациле и мучки убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, данас је служен помен и обиљежено 79 година од овог страшног злочина. Мјештани села Корита су организовали овај одржавање овог помена, који је служио парох гатачки Миодраг Вртикапа. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који

Политичка фарса и лицемјерна политика према НДХ?

2. јун 2020.

СНП – Избор је наш, подстакнут расправама српских политичара на Посебној сједници НСРС о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“ (1.6.2020.), пита све српске политичаре и посланике НСРС каква им је то политика према злочинима Независне државе Хрватске (НДХ), када са једне стране осуђују те злочине, а са друге имају споменик испред зграде НСРС који је увреда за здрав разум јер прикрива истину тог времена, а и недостојан је српских жртава? Ни једна установа Србије и Републике Српске никада није званично тражила од међународних организација, али и саме садашње Републике Хрватске да осуде најмонструозније злочине НДХ у Другом свјетском рату, а институције Републике Хрватске да покажу дубоко жаљење

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Народни посланик Драган Чавић

Чавић: Влада да упути Нацрт закона о дану сјећања на жртве геноцида НДХ

2. јун 2020.

Посланик НДП-а Драган Чавић предложио је у име посланичког клуба ове странке закључак, којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у року од 60 дана упути на разматрање и усвајање у Народну скупштину Нацрт закона о Дану сјећања на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Чавић је предложио и закључак којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у припрему нацрта овог закона укључи стручне сараднике из Академије наука и умјетности Републике Српске, као и представнике грађанских удружења која баштине културу сјећања на жртве геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Он је предложио и

Милош Ковић: Разум или „разграничење“

1. јун 2020.

Сетимо се Крајине. Ако дозволимо „разграничење“, од Србије неће остати камен на камену. „Струка“ каже да пандемија постепено слаби. Сада се одлично види да многи од почетка  настоје да је искористе за своје циљеве. Власти у Црној Гори, под изговором јавног здравља, хапсе владике, свештенике и пребијају верни народ. На Косову и Метохији, усред пандемије, јуриша се на Србе, спаљује и пљачка њихова имовина. У престоницама великих сила, у Београду и Приштини, убрзавају се преговори о „разграничењу“ и коначној предаји Косова и Метохије у руке албанских шовиниста. Београд још не разуме ни НДХ, ни „Олују“, а већ мора да се суочи са злом у Црној Гори! Од разбијања Југославије, Косово

Мирољуб Јевтић: Да ли „Црква у Хрвата“ размишља о својој будућности

1. јун 2020.

Мисли ли врх ХРЦ да папи треба бес Светског јеврејског конгреса? И што је још важније, бес Руске православне цркве (РПЦ). Овај текст  пише  неко  ко је  у најмању руку  благонаклон према Хрватској римокатоличкој цркви (ХРЦ), ако ни збoг чега другог оно због заједничких вредности које би требало да црпимо из Јеванђеља.  Полазећи  од тога питам  се  да ли су  приликом доношења одлуке о  служби посвећеној  догађајима у Блајбургу озбиљно размислили о  стању у коме се налази хришћанство? Целокупно хришћанство, али  и хришћанство  у њиховој отаџбини БиХ? Мени се чини да нису.  Да ли сам у праву или нисам нека покажу следеће чињенице. Најважнијa од свих, за њих је податак

Служен помен првим требињским жртвама усташког терора

1. јун 2020.

У Саборном храму у Требињу, трећи пут  у организацији Удружење поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња одржан је помен првим жртвама усташког терора из Требиња, страдалим 1. јуна 1941. године. Помен је служио свештеник Мирослав Ратковић. Тога дана од усташке руке мучено и убијено девет српских домаћина: Владо Н. Поповић, Васо Бабић, Милан Брковић, Илија Кукурић, Шћепо Ђурић, Душан Ногулић, Влајко Паликућа, Гашо Ковачевић и Радован Лечић, што је био први у низу злочина почињених за вријеме НДХ на подручју Требиња. Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стигао је Боривоје – Боро Ротквић са групом студената Загребачког универзитетаи којој су били: Јозо Јурковић, Јукић, Томић, Младеновић, Францетић,

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

1. јун 2020.

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Милош Ковић

Милош Ковић: ПОБЕДИЋЕМО

31. мај 2020.

Ово је део интервјуа са Милошем Kовићем који је објављен у актуелном мартовском штампаном издању магазина Одбрана и безбедност. Милош Kовић је један од наших најбољих историчара, а свој рад је посветио очувању истине о српском народу, његовом страдању и културно-националном идентитету. Разговарали смо о протестима у Црној Гори, о Србима с Kосова и Метохије, али и о ревизији историје с којом се суочава наша држава Законом о слободи вероисповести у Црној Гори српска културна баштина је угрожена. У последњих месец дана сведоци смо масовних протеста српског народа широм Црне Горе. Да ли су икада у историји српског народа забележени протести овог обима? Има ли српски народ снаге да заштити

Драган Чавић

О спорној резолуцији потребан јединствен став, а не политичко поткусуривање

31. мај 2020.

Драган Чавић сматра да о Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета, о којој би у понедјељак, 1. јуна, требало да расправља Народна скупштина, треба имати јединствен политички став, а не да то буде тема за политичко поткусуривање, али да не вјерује да је могуће постићи такву врсту разумног односа. – Апелујем да учесници не користе ову прилику да се међусобно блате, јер морају да знају да ми тако блатимо мртве, стотине хиљада оних који су изгубили главу у НДХ – рекао је Чавић новинарима у Бањалуци. Он је додао да, поучен искуством из дјеловања Народне скупштине овог сазива у протеклом периоду, не вјерује да је могуће да се

ПОБИЈЕНИ САМО ЗАТО ШТО СУ БИЛИ СРБИ И ПРАВОСЛАВЦИ: Обиљежено 78 година од страдања Срба у Старом Броду код Вишеграда

30. мај 2020.

Из Старог Брода код Вишеграда, гдје су прије 78 година усташе Јуре Францетића извршиле покољ над 6.000 српских цивила, данас је поручено да жртве не смију бити заборављене и да се неће дозволити прекрајање историје. Слободан Жупљанин, изасланик предсједника Републике Српске, рекао је новинарима да се данас у Старом Броду оживљава сјећање на жртве усташког терора из 1942. године и да се неће дозволити да се повампирено усташтво окоми на српски народ. Он је подсјетио да је геноцидна творевина НДХ имала познат циљ, да 30 одсто побије, 30 одсто покрсти и 30 одсто на други начин ликвидира, те да се тако ослободе српског народа. Жупљанин је напоменуо да се данас

ДЈЕВОЈКЕ СУ СКАКАЛЕ У ЛЕДЕНУ ДРИНУ ДА СЕ СПАСУ УСТАШКОГ НОЖА: Обиљежавање 78 година од страдања Срба у Старом Броду

30. мај 2020.

У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити обиљежено 78 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића. Обиљежавање ће почети у 12.00 часова, када ће бити служен парастос, а у 12.20 часова биће положени вијенци и цвијеће код спомен-обиљежја. Помену ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и делегација Народне скупштине Српске, коју чине народни посланици Перо Петровић и Небојша Вукановић. Полазак бродом из Андрићграда планиран је у 10.45 часова, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Сјећању на овај историјски догађај од републичког значаја, у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, присуствоваће

Sveti-Vukasin.jpg

Свештеник Ненад Илић: Размишљања о злу на дан светог Вукашина Јасеновачког

30. мај 2020.

Систем овога света у злу лежи. И тек ће нам показати на шта је све спреман. Као и на шта су спремни сви они који подупиру тај систем у свим његовим прерушеним облицима. Данас, на дан Светог новомученика Вукашина, чије су последње речи избезумљеном усташком кољачу који је од њега тражио да се одрекне вере и Бога биле „Само ти, синко, ради свој посао“, гледамо призоре из Америке. Бивши играч америчког фудбала, радник у обезбеђењу једног ресторана у Минеаполису, Џорџ Флојд, „питоми црни Џин“ како су га звали, убијен је при полицијском привођењу тако што му је полицајац коленом стао на врат док он није престао да дише. Није се

Милош Ковић: Корен геноцида према Србима у Ватикану, бити усташа је улазница за ЕУ

26. мај 2020.

Професор Ковић казао да рат против православља никада није престајао, те да да српске власти морају да нађу механизам за заштиту српске цркве и српског народа у Црној Гори. Професор Милош Ковић гостујући у емисији „Скенирање“ у продукцији ХелмКаста, казао је да српске власти морају да нађу механизам за заштиту српске цркве и српског народа у Црној Гори. Ковић је казао да Србија по питању Косова и Метохије мора да сагледа реалност, али да нико „не сме ни да помисли да отуђи 12,3 одсто српски територије.“ „Србија покушава да Русију замени Кином. Кина нам је потребна као савезник, али без Русије смо немоћни. Схватам колико људи не знају историју када

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА