Покољ Архиве - Страница 4 од 34 - Јадовно 1941.

Слободан Антонић: Да имамо своје име за Геноцид почињен над Србима од стране НДХ, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас

17. април 2025.

Лењи смо и завидни. Све чекамо да неко други нешто уради. А кад други крене да ради, учињеном послу налазимо сто мана – све бојећи се да ће туђе заслуге некако да умање наш значај. Напомена: Преносимо део текста из прилога Слободана Антонића: Јасеновац у Београду објављен 19. маја 2020. на порталу СТАЊЕ СТВАРИ . Узмимо, рецимо, иницијативу да се геноцид над Србима у 2. св. рату, по угледу на јеврејски Холокауст и ромски Порајмос, назове Покољ. Потребу за таквим, једноставним и карактеристичним, именовањем сувишно је образлагати: да имамо своје име, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас. Али, управо они који се институционално

Дан стварања НДХ, када је на Загреб пала тама а из њега кренуло зло

10. април 2025.

У четири кратке године, она је својим апаратом, у геноциду какав Европа никада није видела, усмртила између 500 000 и 1 000 000 Срба са територија које је окупирала Независна Држава Хрватска је основана 10. априла, пре 83 године, као држава хрватског народа под војно-политичким патронатом Хитлерове Немачке. То се догодило свега 4 дана након инвазије сила Осовине на Југославију, на дан уласка немачких трупа у Загреб. Немачки војници су дочекани као ослободиоци с нескривеним одушевљењем најширих маса загребачких Хрвата. Период који је наступио представља најсрамније раздобље хрватске историје обележено расним законима, концентрационим логорима и бројним злоћинима који су одредили злочиначки карактер нове власти, чиме су распршене наде неких да

Да ли је Србија помогла СССР-у 27. марта 1941. године?

28. март 2025.

„Борба против фашизма и у Совјетском Савезу и у Југославији била је заједнички циљ. Јединство у борби је у ствари узајмна помоћ. А српске жртве, посебно цивилне, уграђене су и у коначну победу СССР“, каже историчар Момчило Павловић. Годишњица пуча и демонстрација на којима је речено „не“ Тројном пакту 27. марта 1941. године је догађај који је био и остао предмет полемика међу историчарима, не само у Србији, него и у свету. Тога дана група високих официра Југословенске војске, на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем, извела је војни пуч, збацивши са власти трочлано краљевско намесништво, које су чинили кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић, и др Иво

Кореница – Храм Св. Архангела Михаила и Гаврила

Покољ српског народа у селу Хомољац, код Коренице

15. март 2025.

Покољ српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице почињен је 14. марта 1945. године, када се већ приближавао крај рата. У том безумног покољу Хрвати су побили и запалили 45 житеља овог малог српског села. Из кућа Лалића побијено је 37 душа, а из Пањковића шест. Побијени су Раде Паравина и Пера Станић. Тако је у ватри изгорјела читава породица Милоша Лалића. Поред Милоша, изгорјели су и његова жена, три сина: Мане, рођен 1932, Милан 1928, Стојан 1934. и двије кћери: Мара, рођена 1932. и Милица 1938.године. На списку жртава фашистичког терора налази се и име Милене Лалић, која је рођена 1944. године. Везане вијести: МИЛЕНА

Рузвелт: Како можете живети са народом од кога сте доживели геноцид?

13. март 2025.

РЕЧИ СМИЉЕ АВРАМОВ О РУЗВЕЛТУ ВАЖНИЈЕ НЕГО ИKАД: KАKО ЖИВЕТИ СА ОНИМА ОД KОЈИХ СТЕ ДОЖИВЕЛИ ГЕНОЦИД Љубазношћу новинарке и пријатеља наше редакције Милијане Балетић, Глас јавности преноси њен интервју из 2004. године, са преминулом професорком Смиљом Аврамов под називом “Нови светски поредак, право или сила“ у којем је, тако једноставно, а до краја суштински сагледан поредак светских моћника и пред њеним аргументима остаје потпуно разоткривен! У интервјуу она говори о обнављању Југославије и о томе како је Рузвелт био против тога, како је питао краља Александра Kарађорђевића: “Па шта вам треба Југославија, како можете живети са народом од кога сте доживели геноцид?” Извор: ГЛАС ЈАВНОСТИ Везане вијести: ВИДЕО: Српски

У мјесту Вршани код Бијељине 16. марта 1944. припадници злогласне Ханџар дивизије убили 82 мјештана

12. март 2025.

Припадници 13. Ханџар дивизије, 16. марта 1944. године на звјерски начин побили су 82 Срба, мјештана Вршана, међу којима је било и 16 дјеце. Ханџар дивизијa je била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не само у Вршанима, него и у другим околним насељима и шире. Она је била формирана у највећем броју од муслимана, који су на овим просторима починили страшне злочине и остали некажњени. Мјештани Вршана кажу да је 16. марта 1944. побијено десет чланова породице Аћимовић, која данас нема ниједног потомка, као и свештеник Лјубомир Свитлић, његове двије кћерке, супруга и син у дворишту цркве, у близини које је подигнут споменик свим жртвама овог

Милена

10. март 2025.

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)- Свjедочанство из књиге Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА На моjу несрећу, био сам очевидац покоља српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице. То се догодило 14. марта 1945. године када се већ приближавао краj рата. Нашао сам се ту баш кад су се водиле тешке борбе са хрватским фашистима. Повукли смо се са положаjа у брда око Коренице, али смо се убрзо, након дан-два, поново вратили у ово село. Наишао сам са групом бораца на попаљене куће, али нигдjе ниjе било људи. У први мах смо помислили да се народ склонио негдjе у шуми, или према Мрсињу, или према

Лазар Лукајић: „Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци“

9. фебруар 2025.

У издању „Фонда за истраживање геноцида“ из Београда, 2005. године је објављена књига Мr.sc. Лазара Лукајића „Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци“. Kњига представља трагично и стравично свједочанство о покољу Срба од стране усташа у селима код Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, Пискавици и Ивањској у фебруару 1942. године. Kњига је доступна у формату: Acrobat PDF: Лазар Лукајић: Фратри и усташе кољуAcrobat PDF dokument, 7.359kB Везане вијести: ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић Крвави усташки пир у Пискавици | Јадовно 1941. У бањалучким селима у једном дану заклано 2.315 Срба

АНДРИЈА АРТУКОВИЋ – ХРВАТСКИ АЈХМАН

8. фебруар 2025.

САД су средином фебруара 1986. године изручиле хрватског ратног злочинца Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/. Артуковић, један од највећих злочинаца, десна рука поглавника Анте Павелића, ухапшен је у САД 14. новембра 1984. године, а изручен властима тадашње Југославије тек у 12. фебруарa 1986. године. Тадашње југословенске власти судиле су му само за појединачне случајеве убиства, али не и за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, што се и данас сматра фарсом и покушајем да се, у име братства и јединства, сакрије суштина усташких злочина. КОРИСНИК „ПАЦОВСКИХ КАНАЛА“ Артуковић, министар полиције у усташкој НДХ ухапшен је у Лос Анђелесу, пошто је у САД живио од 1948.

Усташки злочини на подручју Бањалуке: Из таме изашли, у таму враћени

7. фебруар 2025.

Здрав разум говори да не постоји злодјело које остаје без трага, из простог разлога што не постоји злочин без жртве. Сваки злочин оставља основни траг у виду онога што правна наука назива corpus delicti – чињенице о почињеном дјелу која се састоји из посљедице са једне стране и узрочне намјерне радње са друге. У случају масовних ратних злочина, који су по својој нужности увијек систематизоване серије поступака, тијело злочина намеће се у својој бруталној очигледности: жртве су некада биле живе, говориле су, радиле су, имале породицу, посједовале покретне и непокретне ствари, укратко, постојале су; у међувремену су ућуткане, отпуштене, отргнуте од вољених, опљачкане, нестале, убијене. Дјела остављају трагове, а трагови

УСТАШЕ РАДОМИРУ ПОКЛАЛЕ СВИХ 49 ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ: Књига ратног сирочета од 1942, после 30 година доспела у јавност

4. фебруар 2025.

Мили и рођени моји, који сте живи и ви који то већ одавно нисте. Посвећујем вам ову књигу сведочанстава и докумената о усташким геноцидним злочинима над мојим и вашим прецима, с једином и последњом молбом да чувате и сачувате успомене на ове наше мученике и да сећања на њих задржите дуго, дуго, у непрекидном памћењу. Док је 1991. године исписивао ову посвету на рукопису своје тек завршене књиге „Јаук и ехо јаука српског народа у НДХ 1941-1945“ Радомир Гламочанин (1925), ратно сироче из села Дракулића код Бањалуке, а доцније успешан и по добру упамћен дугогодишњи директор ФАДИП-а из Бечеја, осетио је неописиво олакшање – није то обична књига већ споменик,

Страдање на Јадовну мога оца Рајка Л. Дивца из Пријепоља

4. фебруар 2025.

Моj отац Дивац Л. Раjко, радио jе као службеник и граничар у више градова Краљевине Југославиjе. То су места: Приjепоље, Београд, Сараjево, Сесвете (Загреб), Сплит и др. Можда jе радио и у Смедеревскоj Паланки, али он ниjе из Смедеревске Паланке како стоjи у подацима на вашем саjту. Нема у општини Смедеревска Паланка село Сопотница већ jе Сопoтница у општини Приjепоље, коjа jе удаљена око 300 километара, и где jе рођен пок. Раjко Л. Дивац 1907. године. Раjко Л. Дивац jе ухапшен у jулу 1941. године од стране усташа и муслиманске милициjе (као ратне формациjе муслимана) када jе НДХ окупирала део Србиjе у коjем живе и муслимани чиjи су их „прваци“

Бранко Брковић: Поклану чељад загрн`ли су оне комшије шокци

2. фебруар 2025.

Након 30 година, када се под притиском породица покланих Срба из Дракулића, Шарговца и Мотика подигла спомен-костурница, кости из дворишта је народ ископавао и носио у костурницу. Помагали су ископавати и исти они који су их ту и покопали, који су куће одмах након покоља и опљачкали… Аутентично свједочење Бранка Брковића: „Ја се извучем испод амбара. Усташа нема више. Отац Ђорђо и стриц Павле леже сасјечени пред кућом. Братове цурце, Нада и Јованка, дјеца, и њиова мајка Даница, сна моја, леже откривене и крваве. Силовало то туј на пртини, па убило. Уђем у кућу. Све сасјечено. Није клано, већ сјечено сикирицама. Ја се скаменијо. Не могу о томе да причам.

Злочини у Пониквама у некадашњој општини Горње Дубраве код Огулина

1. фебруар 2025.

Поникве, Горње Дубраве, Огулин. 31. јануара 1945. године, све житеље села које су затекле усташе код куће, поклале су и спалиле у кућама. Њих 30, жена, мушкараца и дјеце. Поводом годишњице злочина у Пониквама, на територији некадашње општине Горње Дубраве код Огулина, из књиге „Опћина Горње Дубраве – Радови из даље прошлости и народноослободилачке борбе“ у издању Хисторијског Архива у Карловцу преносимо сљедеће редове. Један од најтежих и најстрашнијих пљачкашких покоља, извршили су усташе 31.1.1945. године у Пониквама, о чему Горански вјесник доноси слиједећи напис: »Дан 31.1.1945. године усташе су, извршили покољ у Пониквама, котар Огулин. Поклали су 36 особа, већином жена, дјеце и стараца. Да би задовољили своје

Сјећање на Матију Стијачића, жртву усташког терора и геноцида

31. јануар 2025.

Свети Сава је истовремено и свјетски дан сјећања на жртве холокауста, па је ред да се подсјетимо на неке од жртава, ужасних злочина и геноцида који су усташе Анте Павелића починиле над Србима у злогласног фашистичкој Независној Држави Хрватској. Једна од скоро милион недужних жртава усташког и фашистичког терора је и свештеник Матија Стијачића, рођени Требињац којег су након мучења усташе бациле у једно од јама и масовних стратишта на Велебиту. Нажалост већина Требињаца не зна пуно о Матији, иако је мученички пострадао од усташке руке, како он тако му отац и син, а још нема ни своје улице у родном Требињу. Када је избио Други светски рат, на челу