arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

НИШТА ОД КАНОНИЗАЦИЈЕ СТЕПИНЦА: Папа жели јединство цркве, а не сукобе, треба постићи сагласност СПЦ

Папа Франциско жели да канонизација кардинала Алојзија Степинца буде тренутак заједништва за читаву Цркву, а не разлог сукоба и супротстављања. То захтева стрпљење и од Цркве у Хрватској, поручио је у интервјуу хрватском католичком листу ”Глас концила” кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете Столице. Потврђено је тако из врха Ватикана да од канонизације Алојзија Степинца у догледно време неће бити ништа и да треба постићи сугласност са Српском православном црквом око тог осетљивог питања. Кардинал Паролин каже и да нема нових детаља у вези канонизације ”у смислу у којем смо то ми објаснили бискупима и у којем су то бискупи објаснили народу”. -Папа је изабрао методологију настојања да се приближе

Цвијетин Михајловић: Посета Степинца Јасеновцу док је логор радио „пуном паром”

Од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули смо њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу. Већ двадесет и пет година августа месеца Срби обележавају годишњицу изгона из крајева Хрватске у којима су углавном били већина, а Хрвати годишњицу успостављања суверенитета над целом територијом републике. Срби своје годишњице обележавају са тугом и горчином, Хрвати своје са нескривеном еуфоријом, као датум значајнији од 9. маја 1945, званичног дана коначног изгона Хитлерове армаде. Обележавали су их одвојено, са појачаном напетошћу у односима, присутном иначе непрекидно. Ове године направљен је помак: политички представници Срба у Хрватској присуствовали су хрватском обележавању тог 5. августа, а хрватски великодостојници комеморацији српским цивилима страдалим

Лордан Зафрановић: „Дјеца Козаре“ бит ће емоционалан сусрет са страшном прошлошћу

Реномирани редатељ недавно је од Филмског центра Србије добио иницијална средства за филм и серију које годинама планира. Реномирани југославенски и хрватски филмски редатељ Лордан Зафрановић дуго је чекао, шаљући молбе и хрватским и српским фондовима за културу, да добије било каква средства за реализацију филма “Дјеца Козаре”. Није ни чудо: филмови овог аутора, “Окупација у 26 слика”, “Пад Италије”, “Крв и пепео Јасеновца”, “Вечерња звона” и други, жестоко су узнемиравали духове још у доба социјализма и Зафрановићу доносили бројне проблеме, чији су адресанти били из конзервативних културних и политичких кругова у домаћој средини, због чега ју је редатељ прије доста година морао напустити. Чини се да би филм “Дјеца

Зворник: Освештане спомен-плоче страдалима у Другом свјетском рату

У зворничком насељу Челопек данас су освештане спомен-плоче за 50 бораца и цивила који су у Другом свјетском рату погинули или одведени у логоре, а служен је и парастос за 25 погинулих српских бораца у одбрамбено-отаџбинском рату. Спомен-плоче изграђене су у оквиру спомен-комплекса и чине једну цјелину, а изградњу је помогла Градска управа Зворник. Парастос је служило мјесно свештенство, а вијенце су положиле породице погинулих бораца, представници Градске управе и Градске борачке организације Зворник. Предсједник Градске борачке организације Зворник Лазар Ристић рекао је да је веома важно што је Мјесни одбор Борачке организације изградио спомен-плоче за борце из овог мјеста који су погинули у Другом свјетском рату или су одведени

Положени вијенци у Спомен-комплексу Стари Брод

У Спомен-комплексу Стари Брод данас су, поводом предстојеће крсне славе општине Вишеград – Мале Госпојине, положени вијенци за више од 6.000 Срба које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Вијенце су положили и сјенима страдалих се поклонили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и народни посланик Перо Петровић. Ђуревић је истакао како трагедија која се догодила српском народу ове регије 1942. године обавезује на сјећање и одавање почасти страдалницима. – Стари Брод је трагична прича, покољ српског народа који не смијемо заборавити и о коме треба говорити младим људима како жртве не би пале у заборав – напоменуо је Ђуревић. Он се нада да ће ово мјесто бити мјесто уврштено у

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

Тешко пада када се нека звучна имена из састрадалне јеврејске заједнице, јавно сложе са хрватском процјеном броја жртава комплекса логора смрти Јасеновац – Доња Градина. Пише: Душан Ј. Басташић Хрватски историчар Драган Марковина се опет огласио на порталу Пешчаник . Баш нешто „заредао“ ове године. Сјећате се, то је један из малобројне екипе хрватских повјесничара који поред Хрвоја Класића, Твртка Јаковине и Иве Голдштајна, интерпретирајући историјске чињенице везане најчешће за српско – хрватске односе у прошлом вијеку, годи српском уху наспрам ноторних Јосипа Јурчевића, Игора Вукића, Звонимира Деспота, Стјепана Разума и (има их још) да не набрајам даље. Слови као умјерен, одмјерен и југоносталгичан па га медији из Србије радо

Srboljub_Zivanovic_001.jpg

Исповест патолога који је бројао жртве у Јасеновцу: „Србе су кували живе у казанима за сапун!“

Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се за Србија Данас најпотреснијих детаља свог истраживања. Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба. Чувени патолог још од 1968. године живи у Лондону, а у Београд је претходних дана дошао како би на Сајму књига гостовао на промоцији публикације „Светац“ историчара Момчила Диклића, у којој се објашњавају разлози зашто Алојзије Степинац не сме бити канонизован. „Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да

Хрватски министaр нajaвиo eксхумaциje Србa кoje су устaшe пoбилe 1942.

Нaкoн зaхтjeвa Вeљкa Џакулe, чиja je породица стрaдaлa крaj Пaкрaцa, министaр брaнитeљa Toмo Meдвeд нajaвиo дa ћe зaпoчeти припрeмe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe ликвидирaлe у Другoм свjeтскoм рaту. Пише: Ненад Јовановић Mинистaр хрвaтских брaнитeљa и вицeпрeмиjeр Toмo Meдвeд нajaвиo je дa ћe у нaрeдним мjeсeцимa крeнути припрeмнe рaдњe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe у aвгусту 1942. бaцaли у бунaрe у сeлимa Дeрeзa и Kусoњe кoд Пaкрaцa. Пo писaњу ‘Нoвoг листa‘, oкидaч зa ту oдлуку биo je дoпис кojи je њeгoвoм Mинистaрству пoслao нeкaдaшњи српски aктивист Вeљкo Џакулa кojи je зaтрaжиo eксхумaциjу лeшeвa нa тoм пoдручjу, мeђу кojимa je и 12 члaнoвa њeгoвe пoрoдицe. Meдвeд je пoтврдиo дa

СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС

И ове године у Храму Рођења Светог Јована Крститеља у Манастиру Јасеновац 13. септембра биће служена Света архиjереjска Литургиjа и прослављени Свети Српски Новомученици Јасеновачки. Да ли jе то довољан позив свима да се сjећамо оних коjи нису заслужили заборав!? Редакциjа нашег саjта представља мали подсjетник на обиљежавање овог празника. Одмах послиjе рата, у Јасеновац се вратио Лазар Радовановић, парох jасеновачки. Он jе од неколико преосталих логорских барака направио парохиjски дом и стан,  а просториjу коjа jе усташама служила као гаража или механичарска радионица преуредио у привремени  „храм“.  Први помен жртвама jасеновачкоглогора десио се на храмовноj слави 7. jула 1946.  Од овог момента,  у наредномпериоду на храмовну славу,  Ивањдан долазило jе све

Посљедице COVID -19 на памћење жртава Јадовна и Пага

Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да би сличне посљедице могле снаћи и организаторе сутрашњег окупљања у Загребу. Овогодишње обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. по много чему је било другачије него протеклих десет година. Не само да је тај за нас важан молитвени и комеморативни скуп по први пут одржан у Србији, далеко од мјеста страдања на Велебиту и острву Пагу него је изостала и очекивана помоћ институција Р. Српске. Ове године, први пут од 2010. године, изостала је и финансијска помоћ од стране Републичког секретаријата за вјере, Министарства просвјете и културе Владе Р. Српске. Данас је на адресу удружења од стране директора секретаријата, господина

ВИДЕО: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020.

Погледајте репортажу рађену у продукцији удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке о Дану сјећања на Јадовно 1941, обиљеженом једанаесту годину за редом. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020. и одржан помен за 38.000 српских жртава система концентрационих логора смрти Госпић–Јадовно–Паг и све остале жртве Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на мјеста страдања на Велебиту и Пагу али су се у великом броју окупили код наше светиње недалеко од Београда. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из

Српска црква у Притоци, или како Ал Џазира минирање назива зубом времена

Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема. Православна црква, срез Притока- општина Бихаћ. Овако почиње један текст везан за православну цркву, срез Притока код Бихаћа: „Насеље Притока налази се са источне стране од Бихаћа и удаљено је од центра града сат хода. Протеже се од Рибићке главице на сјеверној страни до насеља Ружица на јужној.Смјештено је у равници по којој су некад биле разастрте ливаде и пашњаци, које се спуштају до Уне.Управо на тој равници, уз магистрални пут, Бихаћ- Босански Петровац, још стоји

Гаравице – подземни град са више од 14.500 српских жртава

Предсједник Одбора “Гаравице 1941.” Небојша Куштриновић рекао је да су Гаравице код Бихаћа “подземни град Срба” у којем лежи више од 14.500 невиних српских жртава. “Скривана истина о Гравицама увјерила нас је у чињеницу да чак ни професори историје нису знали истину о овом мјесту”, истакао је Куштриновић новинарима послије парастоса у Гаравицама. Куштриновић је истакао да се историја понавља ономе ко не поштује ту учитељицу живота, што важи и за српски народ у последњем одбрамбено-отаџбинском рату. Он је поносан на чињеницу да Удружење “Гаравице 1941.” није само већ су комплетне институције Републике Српске стале уз њихове напоре да ово мјесто не би било заборављено. Чедо Бањац из Босанског Петровца

Отворена изложба „Јасеновац – право на незаборав“

Први потпредсједник Владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић отворио је у Крагујевцу изложбу „Јасеновац – право на незаборав“. Дачић отворио изложбу „Јасеновац – право на незаборав“ (МСП) Он је истакао да је Србија пружила руку помирења, а очекује да у данашњој Хрватској има савезника у очувању културе сјећања на Јасеновац. Дачић је истакао да је неопходно јавно и јасно осудити сваку врсту историјског ревизионизма који негира злочине. Нагласио је да не смијемо дозволити насилно, нити перфидно мијењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према цијелим народима. Дачић је посебно указао на то да, уколико не његујемо културу сјећања

Страдање србске цркве од комуниста – Злочини против Бога и народа

Година 1941. остаће црним словима забележена у историји православног србског народа. После априлског слома и капитулације Краљевине Југославије долази тиранска непријатељска окупација. Немци, Италијани, Мађари, Бугари и Арнаути заводе своју крваву страховладу, а у западним крајевима сломљене и окупиране Краљевине Југославије ниче злогласна Независна Држава Хрватска као творевина какву модерни свет није видео, а историја није забележила. У свеколиком хаосу и расулу, над народним несрећама и трагедијама, над раскућеним и попаљеним домовима, над прекланим и ујамљеним Србима преко Дрине и Саве, силованим србским мајкама и сестрама, Комунистичка партија Југославије, на челу са бившим аустро-угарским фелдвебелом Јосипом Брозом званим Тито, креће у свој крвави поход градећи своје идеале на несрећи србскога

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рeинтeгрaциja злoчинa

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.