arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Sjećanje na stradanje: Muzej RS učestvovao u konferenciji povodom izložbe o Jasenovcu u Moskvi

10. novembar 2020.

Muzej Republike Srpske učestvovao je na konferenciji za novinare uoči otvaranja multimedijalne izložbe „Jasenovac – najveći ustaški logor smrti“ u Moskovskom Kremlju u Izmajlovu 13. novembra. Autor izložbe je viši kustos istoričar Milenko Đorđević. Izložba će biti predstavljena u okviru Međunarodnog projekta „Tragedija. Prevazilaženje. Podvig. 1418 koraka do Pobjede“ u Izmajlovskom Kremlju u Moskvi. Konferencija je održana onlajn, u organizaciji novinske agencije TASS. Učesnici na konferenciji iz Muzeja Republike Srpske bili su Miladin Savić, direktor Muzeja Republike Srpske, Milenko Đorđević i viši kustos istoričar Muzeja Republike Srpske. Ispred ruskog centra „Ruski Mir“ učestvovala je  Natalja Milaković, direktor. Na konferenciji su učestvovali i Mogilevski Konstantin Iljič – predsjednik Upravnog Odbora Ruskog istorijskog društva, član

Zašto baš sad prvi roman o Jasenovcu – zločinu koji je neuporediv /video/

9. novembar 2020.

Nedavno objavljeni roman „Ostaci sveta“ Igora Marojevića prvi je „srpski romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi“, u kome „autor pripoveda o tragičnoj sudbini čoveka od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja Jugoslavije“. Osim o Jasenovcu, u „Ostacima sveta“ Marojević pripoveda i o zločinima obe strane u Španskom građanskom ratu, zatim o Blajburgu, Srebrenici, a sve to se dešava za vreme NATO agresije na Jugoslaviju. Gotovo sva pomenuta nepočinstva su prikazana iz ugla i žrtvi, i dželata. Jasenovac: Mesto gde se smrt navali na pleća Jasenovac je drugačiji od svih stratišta u romanu, jer tamo nije bilo prilike za konflikt, kaže Marojević za „Orbitu kulture“ i dodaje da je u Jasenovcu

Promocija knjige „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti“ prof. dr Gideona Grajfa

7. novembar 2020.

Srpska zajednica Perta je pod okriljem Saveta srpskih zajednica Zapadne Australije, a posebno ogromnim zalaganjem Nataše i Nenada Mlađenovića, te članova odbora Koste Mijatovića, Ilije Ilića i Nene Samac, u sredu, 28. oktobra 2020. godine imala posebnu privilegiju da prisustvuje  promociji monumentalne monografije, obimno dokumentovanog i bogato ilustrovanog dela „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti“  izraelskog istoričara i istraživača Instituta za holokaust prof. dr Gideona Grajfa. Nakon pomena ove knjige u avgustu mesecu i najave o široj prezentaciji, knjiga je predstavljena u Državnoj biblioteci Zapadne Australije najširem auditorijumu – svim zainteresovanim zajednicama i građanima Perta. Promociji su prisustvovali predstavnici srpskih zajednica, pravoslavnih crkvenih opština, jevrejske zajednice – predstavnik Jevrejskog instituta

Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo „Otkosom“ novembra 1991.

1. novembar 2020.

Dr Milan Bastašić, vlastitom sudbinom i brojnim dokazima ustaškog genocida nad Srbima, svedoči o zločinima koji nikad nisu kažnjeni „Pazi i dobro se čuvaj da ne zaboraviš događaje što si ih svojim očima video; neka ti ne iščeznu iz srca ni jednog dana tvoga života. Naprotiv, pouči o njima svoju decu i decu njihove dece.“ (Peta knjiga Mojsijeva, 4:9). Pravda | 19. – 22. decembar 2009. | Autor: Danka Kojadinović English Preživeo sam Jasenovac 1941. i „Otkos“ na Bilogori 1991. Pukovnik u penziji, humanista po opredeljenju, doktor Milan Bastašić, epidemiolog, doktor medicinskih nauka, jedan je od, sada već malog broja, preživele dece logoraša Drugog svetskog rata. Do početka poslednjeg rata

SANjA DRAGIĆEVIĆ BABIĆ: Znate li vi gdje su Prebilovci

1. novembar 2020.

Ne delim nevine žrtve po nacionalnosti, ali imam pravo da ove otrgnem od zaborava. Čuvam od korova. Da ne zaraste. Znate li vi gde su Prebilovci? Tačnije, znate li sudbinu porodica, koje je njihova nacionalnost, izbrisala sa kućnih adresa? Zatvorila im kapije. Zarasla puteve do svedočanstva, da su ikada postojali. Danas, dok stojim u tom selu, i gledam kuće sa krovovima i bez njih, sve spaljene u ratu, neke obnovljenje posle njega, pitam vas znate li gde su? Šesti avgust, dodelio je tom selu u Hercegovini, sudbinu, kakvu je doživelo, u Drugom svetskom ratu, još jedino selo Lidice u Češkoj. Na taj datum, potpuno su uništene 52 familije. Ugašeno je

Dejan Mikavica: Besprizorno istoriopisanje neodgovornih pojedinaca u krugu oko Muzeja žrtava genocida u Beogradu

31. oktobar 2020.

Genocidna politika hrvatske države i pogrom Srba u Endehaziji dobija u poslednje vreme najgoru moguću interpretaciju u kvazi naučnom, zlonamernom i besprizornom istoriopisanju nesavesnih i krajnje neodgovornih pojedinaca u krugu oko Muzeja genocida u Beogradu, u sred Srbije! Forenzička istraživanja srpskih žrtava izvršena posle Drugog svetskog rata i rezultati do kojih su došli istraživači okupljeni u komisiji oko Srboljuba Živanovića preko Terzićevih rezultata saopštenih u Vojnoj enciklopediji, prebrojanih humki i sabranih žrtava hrvatskih zličina do najnovijih naučno obrazloženih dokaza izloženih u delu Gideona Grajfa nisu bili smetnja Dušanu Nikodijeviću da stane svojom knjigom (Jasenovac – između broja i žrtvi, Muzej žrtava genocida, Beograd 2019) u odbranu hrvatske istoriografije koja uporno

Danijel Simić: Latinović, stara varalica ili Zašto su Srbi niža rasa u odnosu na Jevreje, Jermene i Rome

27. oktobar 2020.

Povod za ovaj moj istup jeste što me Goran Latinović, istoričar ovdašnji, oklevetao u članku na portalu dosta poznatijeg Đorđa Vukadinovića. Još uvijek se čeka objašnjenje zbog čega Srbi nemaju prava da imenuju genocid počinjen nad njima u toku Drugog svjetskog rata, kao što su to uradili u naslovu pomenuti narodi terminima Holokaust, Porajmos, Hajot Ceganspanutin? Već treći put pišem na ovu temu i svaki put je to odgovor na uvrede i očajnička podmetanja protivnika onoga što smo odavno trebali uraditi. I što ćemo uraditi. S njima, ili bez njih. Opet pišem sa osjećajem nacionalne sramote, koju oni očigledno ne osjećaju i odbijaju sabornost. Više puta sam jasno istakao: Protivnici

Zbog negiranja zločina u Jasenovcu hrvatski sveštenik napušta župu u Nemačkoj

25. oktobar 2020.

Prema pisanju Jutarnjeg lista, da bi se izbegao javni skandal, Puljić će župu u Nemačkoj napustiti „svojevoljno”. Sveštenik hrvatske katoličke misije u nemačkom gradu Gotingenu Vinko Puljić, koji je putem Fejsbuka pozivao na donacije Društvu za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, a čiji osnivači negiraju ustaške zločine za vreme NDH, moraće da napusti svoju župu. Katolička crkva u Nemačkoj je izraženo antifašistička i zbog toga će Puljić početkom 2021. napustiti svoju župu, pišu hrvatski mediji. Prema pisanju Jutarnjeg lista, da bi se izbegao javni skandal, Puljić će župu u Nemačkoj napustiti „svojevoljno”. Odluka je doneta prošle sedmice na sastanku Puljića i biskupskih vlasti, a o tome postoji i pisani dokaz. Inače,

Bojanić: SUROVA 1941. PO SRPSKI NAROD, KAKO JE SVE POČELO I DO ČEGA NAS JE DOVELO…

23. oktobar 2020.

Dok je Drugi svetski rat u Evropi buktao i odnosio ljudske žrtve, mi kao da to zlo nismo razumeli i olako ušli u razaranje, stradalaštvo, podele i bratoubilački rat. Kao da smo zaboravili da smo Srbi. Da li smo mi loše razumeli okruženje ili je okruženje iskoristilo priliku… da bi sve ovo razumeli moramo biti surovo iskreni. A sve dok ne budemo imali trezveni pristup delićemo se i dalje, a svi smo samo SRBI! Propali pakt Pod pritiskom fašističkih sila Kraljevina Jugoslavija je 25. marta 1941.god pristupila savezu Nemačke, Italije i Japana (Trojni pakt), odnosno potpisuju bečki protokol. U Bečkom dvorcu Belevedere, u žutoj dvorani, po odluci Krunskog saveta 25. marta 1941.god, Dragiša Cvetković

Otvoreno pismo Vladana Vukosavljevića NIN-u i Vremenu povodom ponovljenih sramnih optužbi

22. oktobar 2020.

Iako je Ministarstvo kulture i informisanja u svom prekjučerašnjem saopštenju objavilo da želi da prekine polemiku u vezi sa događajima na izložbi stripa i crteža u Staroj Kapetaniji, novi bestidni napadi NIN-a i Vremena iznuđuju javni odgovor, ovoga puta ne Ministarstva kulture i informisanja, već moj lično. Pored ostalog i zato što ni u jednom od ta dva lista to saopštenje Ministarstva kulture i informisanja nije objavljeno. Kada me dva niskotiražna nedeljnika, jedan nekada davno ugledan, sada ni senka svoje nekadašnje senke, školski primer neuspešne privatizacije i protraćenog ugleda,  a  drugi tugaljivi medijski mehur naduvavan i sponzorisan iz inostranstva, na skoro identičan način kleveću i neprestano na apsurdno neistinit i

Upokojila se Milica Maljković, jedna od preživelih iz jame Ravni Dolac

20. oktobar 2020.

Koristimo priliku da obavestimo sve članove i prijatelje Udruženja Ognjena Marija Livanjska da se upokojila u Gospodu Milica Maljković. Sahrana će se obaviti na pravoslavnom groblju u Surčinu, u sredu 21. oktobra u 14 časova. Milica Maljković, rođena Bošković, bila je rodom je iz Donjih Rujana kod Livna. Njeno mirno detinjstvo prekinula je, kao i kod mnogih drugih, brutalnost Drugog svetskog rata. Na Ognjenu Mariju, 30. jula 1941. godine, ustaše iz Rujana i okoline odveli su Milicu, njenu majku, sestru – ukupno 218 srpskih žena, dece i staraca iz ovog sela i žive ih bacili u jamu Ravni Dolac na Dinari. Milica je bila među 14-oro onih koji su Božijom

Prota Miloš Vesin

Priča o praštanju Srbina kome je ustaša pobio čitavu porodicu

19. oktobar 2020.

Priča o Milanu Smoljanoviću je sigurno nešto što vas neće ostaviti ravnodušnim. Ova je jedna od najjačih priča o praštanju, a govori o Srbinu kome je ustaša pobio čitavu porodicu. Da je više ovakvih ljudi i sa jedne i sa druge strane, ne bi smo se između sebe ovako besmisleno mrzeli. Priču govori prota Miloš Vesin. Inače, prilikom snimanja filma „Irodovi sinovi“ zabeleženo je obilje materijala kojeg je, zbog vremenske ograničenosti, bilo nemoguće uvrstiti u ovaj dokumentarno-analitički projekat. Zato su većinu sagovornika dodatno predstavljana  pojedinačnim video zapisima. Naš blaženopočivši patrijarh Pavle jednom prilikom je rekao da je samo jedan gram prakse teži od tona teorije. I upravo ti tako malobrojni

POGLED: Bastašić – Da se utvrdi Dan sećanja na srpske žrtve (VIDEO)

19. oktobar 2020.

Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Naša stručna javnost do danas nije ustanovila Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog nad srpskim narodom, mi taj datum nemamo. Nemamo ni muzej, ni memorijalnu sobu niti kompleks posvećen srpskim žrtvama, a svu svoju energiju usmerili smo da se dodvorimo hrvatskoj istoriografiji” – kaže Dušan Bastašić, predsednik Udruženja “Jadovno 1941”. Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Prvi likvidacioni centar u Hrvatskoj je bio u Gospiću. U taj kompleks su bile uključene bezbroj kraških jama

Snežana Janić Lukinović: Tela jasenovačkih žrtava bacana su i u Savu

15. oktobar 2020.

U Jasenovcu nisu svi ubijeni i sahranjivani nego su tela bacana u Savu, što ne umanjuje niti može umanjiti broj u tom logoru koji je utvrđen od nadležnih vlasti FNRJ. Dana 26. 9. 2020 u ovoj rubrici je objavljen prilog čitaoca Živorada Matovića pod naslovom „Zamagljivanje istine o genocidu u NDH” u kojem autor citira mišljenje g. R. Medića da tu nije bilo moguće pobiti 700.000 ljudi u Drugom svetskom ratu, jer bi to značilo ubijanje 600 ljudi svakog dana u toku postojanja tog logora, pošto je nemoguće dnevno sahraniti toliki broj pobijenih. Međutim, sada pokojna dr Nada Marjanović, načelnik Dispanzera medicine rada radnika PTT-a, koju i sad pamte brojni

Bastašić: Profesore, zašto osporavate Pokolj?

11. oktobar 2020.

Još ne tako davno, istoričar Goran Latinović je za udruženje građana Jadovno 1941. i njegove osnivače znao reći da su spiritus movens na polju čuvanja sjećanja i pamćenja na srpske žrtve Genocida. Šta se to u međuvremenu desilo, što je u potpunosti izmjenilo tu percepciju? U nedavnom intervjuu beogradskom listu Pečat, prof. dr Goran Latinović se (opet) okomio na odluku udruženja građana Jadovno 1941. da terminološkom odrednicom Pokolj imenuje zločin Genocida počinjen nad Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske i pozove akademsku zajednicu i najširu javnost da odluku podrži. Kada se istoričar, koji predaje nekoliko obaveznih i izbornih predmeta iz nacionalne savremene istorije, vanredni profesor i Prorektor za naučno-istraživački rad

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA