arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

У дневном листу „Данас“ објављен је чланак г. Златоја Мартинова под називом „Филм без улоге Недића“ а који се односи на документарни филм „Концентрациони логор Земун“ аутора др Вељка Ђурића. Као Земунац осећам се позваним да одговорим на део навода г. Мартинова који се тичу логора Земун. Напомињем да су ми неке чињенице о том раздобљу познате и из породичног искуства: мој деда Никола је од пролећа до септембра 1944. био заточен у логору Бањица (пре ослобођења Београда је организовао пресецање фитиља за минирање моста који је са земунске стране и тиме спречио минирање моста) а отац Ђорђе је новембра 1944., са својих 17 година, отишао на Сремски фронт. Зато

„Вама под Козаром“ – збирка пјесама

У прилогу је прво писано дјело из Јеловца – збирка пјесама покојног Рајка Мудринића на тему Другог свјетског рата. Књига је објављена 1971. године у Новом Саду. У њој има и  идеолошког, али исто тако оног највриједнијег везаног за Козару и многострадални род српски. Раденко Петрић, предсједник   — Прочитајте књигу – кликните овдје. Завичајно друштво Патрија Јеловац Приједор   Пут партизанског пробоја бб 79246 Кнежица   Република Српска   Босна и Херцеговина [email protected] www.patrija.info

Ђурђица Драгаш: Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

Пре тачно годину дана, на РТС-у је приказан филм „Дара из Јасеновца“. Неко је плакао, неко био бесан, неко је тврдио да је филм превише „умивен“и да није приказана сва страхота Јасеновца. Било је и оних који су се бавили споредним стварима, нападали ауторе, тврдили да иза свега стоји политика. Једино чега није било је… равнодушност! Дара нас је продрмала, потресла, натерала да станемо на тренутак и запитамо се… ко смо, где идемо, има ли нам спаса! Ја се данас питам шта смо урадили за ових годину дана. Шта смо научили и да ли смо икако допринели незабораву?! Да ли смо учинили ишта да сећање на наше жртве не бледи?!

Анђелко Анушић: ЗЛОДУХ ДУПЛИХ СТАНДАРДА

Реч o Посланици Смиље Тишме професионално заглувелим и занемелим у Народној скупштини Републике Србије. Дубоко ме је дирнуо и забринуо текст академика проф. др Василија Ђ. Крестића „Има ли Србија снаге и воље да заштити националне интересе“, објављен у Печату (698, од 21. јануара), а поводом опетоване лицитације бројем жртава усташког злочина геноцида у Јасеновцу, и неувршћавања у дневни ред Народне скупштине Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ (1941–1945). Схватио сам га као протест, као последњи апел оглувелој и занемелој, бешћутној Народној скупштини – несавесној и несолидарној са страдањем свога народа током Другог светског рата. Или можда политички уцењеној помирљивошћу и сарадњом у региону –

НИЈЕ ХОЛОКАУСТ, ВЕЋ ЖРТВЕ НДХ: Споменик жртвама нацистичког и усташког терора у Загребу годину дана прекривен

Иако је у Загребу довршен споменик жртвама нацистичког и усташког терора, смештен у близини главне железничке станице, већ годину дана је прекривен непрозирним материјалом и нико не зна када ће бити откривен. Спомиње се април, месец који се веже и за оснивање НДХ, 10. тог месеца, 1941. године. Споменик жртвама усташког режима, пре свега Јевреја и Срба из времена НДХ, урађен је за време мандата бившег градоначелника Милана Бандића. Око споменика постоји и проблем његовог имена. Јеврејска заједница тражи да то буде споменик жртвама из НДХ, а не споменик жртвама Холокауста, што је била идеја оних који су га иницирали. Јеврејска заједница је више пута протестовала због тог „званичног“ назива,

Помен убијеним Србима у селима Поткозарје и Пискавица

У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју служенa je литургија и парастос поводом 80 година од стравичног покоља над више стотина српских цивила, које су усташе починиле у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица 1942.године. Слике ужаса од 12. фебруара 1942.године још су живе у очима Данке Милаковић. Тада као осмогодишња дјевојчица ни сама не зна како је преживјела  усташки покољ. „Имала сам тада осам година. Мајка ми је погинула и дијете од седам мјесеци. Ту ми је и бака погинула и још њих 11. Газили смо по тој крви цијели дан. Остало нас је само троје живих“, прича свој потресни животни пут Данка Милаковић.  Главни задатак Удружење грађана

lazar_lukajic.jpg

ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, наjстрашниjег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистираjући на „случаjу Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то децениjско прећуткивање у „староj, доброj, слободољубивоj“ Европи, када су у питању Срби. Јевреjски народ jе сложно, и без зазора, говорио о своjим жртвама, jер их поштуjе. И сада  Јерменски, мада jе малоброjан; и ни од кога Јермени  не стрепе. У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата у поменутим (сада „сувереним“  и „демократским“) државама велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи… Један од њих jе и мр  Лазар Лукаjић,

У Лондону одржана комеморација „Сјећање на српске жртве усташког геноцида“

Директор Фондације Драгана Томашевић подсјетила је присутне на чињеницу да је ревизија историје све више присутнија у јавном животу како Хрватске тако и Србије. У Лондону је одржан комеморативни скуп „Сјећање на српске жртве усташког геноцида у Независној Држави Хрватској (НДХ)“, на којем су личности из британских академских кругова, политичког живота, те представници амбасада разних земаља у Великој Британији први пут чули сличности и разлике између њемачкиг логора Аушвиц и усташког Јасеновац. Скуп је одржан синоћ, у организацији Фондације за сјећање на Јасеновац и Холокауст, у оквиру традиционалне манифестације „Мјесец српске културе у Великој Британији“ у Српском центру при Цркви Светог Саве у Лондону. Гостима је на скупу приказана премијера

Ђурђица Драгаш: Амстердам у Београду

Зашто нас више боле туђе него властите ране или каква је разлика између „Мајиног“ и „Дариног“ народа. Синоћ је у београдском позоришту “Атеље 212” одржана премијера представе Амстердам. Данима је најављивана и истицано је да је реч о „првом извођењу тог комада на српско-хрватском говорном подручју“ као и првом „извођењу текста реномиране израелске ауторке Маје Арад Јасур на овим просторима“. Рекло би се да Београд, као и обично, предњачи!!! Уз ограду да представу нисам још одгледала па зато не могу ни да улазим у њене детаље, размишљам ипак, од тренутка кад сам прочитала о чему се у њој ради, о томе како би била примљена у београдској и „регионалној“ јавности

Србија архиву о злочинима НДХ доставила Израелу: Хрватска љута и поново пријети

Хрватска тражи од Србије да јој преда и грађу са диска коју је Србија предала Израелу и у којој је, према саопштењу српског Министарства обране, грађа о страдањима Јевреја у НДХ. Хрватска поново прети Србији да ће зауставити њен пут ка Европској унији, а као разлог сада наводи проблем архивске грађе које Београд наводно одбија да врати Загребу. Загребачки Вечерњи лист тврди да Београд одбија да Загребу врати архивску грађу која му припада иако је, како кажу, Србија потписала споразум о сукцесији. Вечерњи пише да је тим поводом Хрватска јуче упутила протестну ноту Србији у којој, како наводи, упозорава да проблем архива може зауставити пут Србије према ЕУ. Лист додаје

Никола Тесла страдао у усташком логору: Звао се исто као чувени научник, а његова судбина је потресна

Према попису Меморијалног музеја на Мраковици, Никола Тесла из Костајнице био је жандарски наредник, којег су власти НДХ-а 1941. године послале у логор из којег се никада није вратио. Хрватска ускоро укида куну и прелази на евро, ипак чињеница да ће се на кованицама налазити лик највећег српског проналазача, срамна је, јер како каже историчар Меморијалног музеја на Мраковици, Борис Радаковић, власти НДХ-а убиле су другог Николу Теслу 1941. године. Према попису Меморијалног музеја на Мраковици, Никола Тесла из Костајнице био је жандарски наредник, којег су власти НДХ-а 1941. године послале у логор из којег се никада није вратио. Добро је што је бар европска монетарна политика довела до укидања

Шарговац: Обиљеженo 80 година од покоља 52 српска дјетета у ОШ “Ђура Јакшић”

Служењем парастоса и пригодним програмом, у Основној школи “Ђура Јакшић” у бањалучком насељу Шарговац, обиљежено је 80 година од злочина над 52 ученика ове школе које су убиле хрватске усташе. Хрватске усташе су 7. фебруара 1942. године у покољу Срба у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић и у руднику Раковац на најмонструознији начин побиле више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете. Поред многобројних грађана и званичника Р. Српске, комеморативно молитвеном окупљању присуствовали су и чланови удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Присутнима се обратио Дарко Томић, директор Основне школе Ђура Јакшић. Годишњица овог страшног злочина обиљежена је јуче Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија, а на

Обиљежено 80 година од страдања Срба у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу (ФОТО/ВИДЕО)

Прошло је 80 година од страдања више од 2.300 Срба које су 1942. године усташе свирепо побиле у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Припадници фашистичке НДХ су 7. фебруара 1942. године, у само једном дану, на свиреп начин без испаљеног метка убиле су невине српске цивиле у селима Дракулић, Мотике и Шарговац те у руднику Раковац, међу којима више од 550 дјеце. У Цркви Светог великомученика Георгија јутрос је служена литургија у оквиру обиљежавања годишњице покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима. Богослужење у Цркви Светог великомученика Георгија (Фото: СРНА) Литургији су присуствовали потомци жртава усташког покоља, посланици у Народној скупштини Републике

У недјељу помен у Дракулићу за 2.315 монструозно убијених Срба (ВИДЕО)

У Дракулићу код Бањалуке у недјељу, 6. фебруара, биће служен помен за 2.315 Срба, међу којим и 551 дијете, које су прије 80 година на монструозан начин, без испаљеног метка, убиле усташе у том мјесту, као и Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Душко Милуновић, предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, организатора обиљежавања, рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је овај страшни злочин који се десио у геноцидној творевини Независној Држави Хрватској, почео у 4.00 часа ујутро 7. фебруара 1942. године када су усташе у руднику Раковац убиле 52 рудара српске националности. – Не може да се опише страхота тог дана. Сви су уморени

Срби у Хрватској – етапно нестајање једног народа

Половином 21. века удео Срба биће мањи од 2,5%, а то ће дефинитивно значити да Срби више не живе у Хрватској, тј. да је неминовно да они природним путем нестану са ових подручја. Тиме ће бити више него остварена Туђманова програмирана идеја 3% Срба у Хрватској. Пише: Бранислав Ђурђев Током историје односи Срба и Хрвата пролазили су кроз различите фазе. Можда је врхунац слоге забележен 5. јуна 1848. када је српски патријарх Јосиф Рајачић устоличио Јосипа Јелачића за хрватског бана. Убрзо ови односи су поново нарушени. У периоду од 131 године на простору Хрватске извршено је 14 пописа становништва и они указују на значајне флуктуације нехрватског становништва. Скоро све до краја XИX века на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЉУБА

Да ли је овај сунчани дан наш крај? Ова свјетлост и плаво

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.