NDH Архиве - Страница 60 од 130 - Јадовно 1941.

Јадовничани, потомци, поштоваоци и сународници наших Светих новомученика српских

7. јануар 2023.

У ове празничне дане, на истеку календарске године, настојимо сагледати и процијенити да ли je удружењe Јадовно 1941. током 2022. године учинило довољно и оправдало повјерење Вас који сте на било који начин помогли нашу мисију. Помогли и подржали било кроз посјете и читање прилога на сајту www.Jadovno.com , нашим страницама на друштвеним мрежама, присуствовали нашим трибинама, учествовали на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022, било да сте донирали новац или опрему за наш рад. Најкраће, оно што бих издвојио од урађеног је слиједеће: Ако већ нисте: ПРИЈАВИТЕ СЕ ОДМАХ НА ВИДЕО КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. https://www.youtube.com/channel/UCU0C… – Вас то не кошта ништа, а удружењу ће много значити –

Ђурђица Драгаш: Моје чудо у чудној 2022. години

2. јануар 2023.

Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата себи и другима, јесмо ли “варали на контролном”, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.

Nemanja Zivlak: Priest’s wife (Popadija)

28. децембар 2022.

Dara, a strong and proud woman from Lika, was not afraid of a wolf or a hajduk. СРПСКИ At the beginning of the Second World War, the parish priest of Donjolapac was priest Nikola J. Bogunović. He was born on January 3, 1908 in Zrmanja near Gračac. A humble, calm, quiet and God-pleasing priest who lived with his wife Dara and their sons Pavlo (Pajo) and Đorđe (Đokica). Each war brings great evil because it is a great evil in itself. At the beginning of May 1941, an absolute evil will knock on Father Nikola’s door, evil in black uniforms. After just one month, he was taken first to Gospić and then to

Календар геноцида: 28. децембар 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

28. децембар 2022.

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Историја Срба у Хрватској била је хрватски забран

27. децембар 2022.

ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗАБРАНА ДЕЛА АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су истакнути научници и стручњаци. Целокупног мог научног дела не би било да није било професора Васе Чубриловића, рекао је јуче академик Василије Крестић у емотивном обраћању приликом представљања његових сабраних дела у 15 књига у издању „Православне речи” и Архива Војводине. На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су дописни члан САНУ и универзитетски професор Мира Радојевић, научни саветник у Институту за новију историју Србије др Софија Божић, директор ИП „Православна реч” Зоран Гутовић

ПИТАМО: По чијем пројекту ће бити грађен Меморијал Доња Градина?

23. децембар 2022.

Архитектонско рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике. ENGLISH Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци. Прије годину – две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке. Данас, на састанку два српска Предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење. Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр.

ХРВАТСКА СЕ НЕ ОДРИЧЕ НАЦИЗМА: Из буџета одобрена средства за обнову усташког споменика у Блајбургу

21. децембар 2022.

Централна државна канцеларија за Хрвате ван Хрватске доделио је финансијска средства у износу од 200.000 куна (један евро вреди око 7,5 куна) из буџета грађана контроверзној организацији Почасни блајбуршки вод за обнову усташког споменика на Блајбургу у Аустрији, пише данас хрватски портал Индекс. У одлуци стоји да је Почасни блајбурши вод – у чијем су руководству ражаловани ХДЗ-овци старије генерације Владимир Шекс, Милан Ковач и Вице Вукојевић – добио 200.000 куна за “санацију оштећења на спомен-подручју на Блајбуршком пољу. Оштећење које се спомиње, подсећа портал, заправо је љетошња интервенција аустријске државе на спорном споменику ликвидираним усташама на Блајбургу, на којем се налазио усташки грб. Аустрија је годинама била фрустрирана јер

Зна се ко су злочинци а казне нема ни после 30 година

18. децембар 2022.

Навршилa се 31 година од злочина хрватских јединица над Србима у Машићкој Шаговини, у Хрватској, када је ликвидирано најмање 55 Срба, а за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас”. У саопштењу се напомиње да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. припадници 108. и 121. бригаде „Збора народне гарде” и специјалци из групе „Свилени”, укупно 363 војника, извршили пешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, на обронцима Псуња. Село је бранило око стотинак припадника Територијалне одбране из овога и суседних српских села и добровољаца из Србије. Хрватске „зенге” су у току дана, захваљујући

Храм Светог Саве у Блажују-свједок постојања православних Срба

18. децембар 2022.

У порти се налазе два споменика – један посвећен Србима које је аустроугарска војска стријељала 1916. године, а други православним домаћинима из ових крајева које су усташе убиле 1941. Извор: СРНАХрам Светог Саве у Блажују код Сарајева, који је посвећен првом српском архиепископу и просвјетитељу, 123 године свједочи о постојању православних хришћана на том простору. То потврђују и књиге које се чувају у архиви храма, у којима се од 1900. године, па и нешто раније, води евиденција о његовом историјату, рођеним, крштеним, опојаним, као и о породицама које су живјеле у овој парохији. Парох блажујски јереј Дарко Даниловић поручује да парохијани који су остали на својим огњиштима, али и православни

Вукашин Максић: Комшијски усташлук-несташлук

15. децембар 2022.

Или, како су усташтво и НДХ и даље свеприсутни у данашњем хрватском културном и духовном хабитусу. Овај текст објављујем данас са јасном намером, сачекао сам да видим реакције хрватске јавности у случају да фудбалска репрезентације њихове земље дође до финала. Хрватска није стигла до финала, у полуфиналу их је убедљиво победила репрезентација Аргентине, предвођена нестварним Месијем. У складу са наведеним, враћам се неколико дана уназад. Успеси фудбалске репрезентације Хрватске, свакако су изванредни, прошли су групу, за разлику од наше репрезентације, успели су да елеминишу Јапан и Бразил, и на крају су испали у полуфиналу, али свакако су се пласирали међу четири најбоље селекције света. На томе свака част! Ипак, нешто

“Свађа” у Хрватској због Јасеновца: 300 или 100.000?

14. децембар 2022.

Списатељица Јасминка Домош је оштро реаговала на недавно истраживање у Хрватској, које тврди да је у Јасеновцу живот изгубило свега 300 људи. ” И још увек постоје покушаји ревизије историје. Недавно сам у рукама имала научну и стручну студију о логору Јасеновац.Из три независна извора последњих деценија верује се да је реч о 80.000 до 100.000 људи, али се у поменутом истраживању тврди да је ту умрло 300 људи…”, казала је Домош у разговору за “Јутарњи лист”.“Али, морам рец́и да је ово истраживање радио Хрватски институт за историју, финансиран из државног буџета, па кад видите, питате се зашто ми то све финансирамо… Kасније су добри научници схватили да су људи

Изложба „Логор на Београдском сајмишту (1941–1944)”

9. децембар 2022.

Прва изложба Меморијалног центра „Старо сајмиште” отворена je данас у Народном музеју Србије. Меморијални центар „Старо сајмиште” је нова национална установа културе оснoвана пре око шест месеци. Мада смо тек стали на ноге, желели смо да обележимо важан датум, а то је 8. децембар 1941, јер су тада почеле депортације првих заточеника у логор Сајмиште, каже Кринка Видаковић Петров, в. д. директора поменутог центра, најављујући данашње отварање изложбе „Логор на Београдском сајмишту (1941–1944)” у Народном музеју Србије. – Први заточеници били су Јевреји (жене, деца и особље Јеврејске болнице), али је међу њима било и ромских жена с децом. Јеврејски заточеници логора Сајмиште погубљени су врло брзо и већ у

Ђакон Будимир Кокотовић: Боже мој, у Тебе се уздам – Свети свештеномченик Сава (Трлајић), епископ сремски и горњокарловачки 1884–1941.

8. децембар 2022.

Епархијска издавачка установа „Мартириа“, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, објавила је монографију под називом „Боже мој, у Тебе се уздам – Свети свештеномченик Сава (Трлајић) Епископ сремски и горњокарловачки 1884–1941“, аутора ђакона Будимира Кокотовића. Предговор овом издању написао је епископ Герасим и том приликом истакао да ће читаоци који пред собом буду имали ово капитално дело настало трудом и радом ђакона Будимира Кокотовића бити у прилици да спознају садржину овоземаљског живота дивног Божјег угодника Саве, од његовог рођења до мученичке смрти, којој је са спремношћу и смиреношћу гледао у очи и заједно са презвитерима часно пострадао, Христа сведочећи и кроз мучеништво вечност задобивши, овенчавши се венцем славе

МРТВЕ РОМЕ УСТАШЕ БРОЈАЛЕ НА ВАГОНЕ: Не зна се тачан број убијених у Јасеновцу јер није вођен списак

5. децембар 2022.

О страдању Рома на тлу НДХ данас се зна још мање него о страдању Срба или Јевреја. Бројке су одокативне и крећу се од неколико стотина до чак 80.000. У рукама немачког председника Франк-Валтера Штајнмајера, у Берлину, недавно се нашла књига на енглеском “Страдање Рома у Јасеновцу” проф. др Драгољуба Ацковића, члана Међународне комисије за истину о Јасеновцу и народног посланика. Ацковић је књигу уручио Штајнмајеру на обележавању десетогодишњице од подизања споменика Ромима и Синтима, страдалим у Другом светском рату. Крај споменика у близини Бранденбуршких врата, у Берлину, била је постављена и изложба са портретима и биографијама шесторо Рома, који су прошли кроз различите логоре, а међу њима и Ацковићевог

Ђурђица Драгаш: Југославије више нема и нико је не жели… осим вас!!!

2. децембар 2022.

Пробудите се! Зна се ко, по оној народној, учи на туђим, а ко на својим грешкама. Не бих да користим тешке речи одмах на почетку, али баш о тој пословици сам размишљала гледајући објаве и честитке које су по друштвеним мрежама, поводом “Дана Републике”, делили моји земљаци, сапатници, Крајишници. Оно што су раном зором започели осведочени и задрти комунисти и југоносталгичари, током дана и вечери (у складу с временским зонама у којима се налазе) наставили су земљаци расути по свету, избеглице, људи које је на тај пут без повратка одвела управо идеологија и систем којима су се тог дана клањали. Кап која је прелила чашу био је прилог у РТС-овом