arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Хрватска дијаспора за своју службену заставу једногласно изабрала усташку заставу

13. фебруар 2019.

У недељу 10. фебруара 2019. у Сједињеним Америчким Државама у граду Кливиленду хрватски исељеници изабрали су, уз службену заставу Републике Хрватске своју властиту заставу, заставу хрватске дијаспоре. Једногласним одабиром, хрватска дијаспора је за своју заставу изабрала „повијесну хрватску заставу“, црвено, бијелу, плаву тробојницу с грбом у средини. Хрватска дијаспора је вијест о службеној застави послала Министарству Управе Републике Хрватске, Предсједници РХ, Предсједнику Сабора и Предсједнику Владе РХ. Вијест о томе објавио је Френк Билавер, амерички ХДЗ-овац на својој Фејсбук страници а његову објаву преносимо у цијелости: “Na sastanku hrvatskih iseljenika u Clevelandu na Stepinčevo 10 veljače 2019. godine. Odlučeno je i jednoglasno prihvaćeno kako će izgledati ZASTAVA I GRB HRVATSKE

Условна казна за Ерцега и забрана приступа споменику

13. фебруар 2019.

Зорану Ерцегу, који је на откривању споменика првом предсједнику Хрватске у Загребу викао да је Фрањо Туђман – злочинац, одређена је казна од 15 дана затвора, условно 12 мјесеци. Tо значи да у идућих годину дана не смије поновити дјело јер ће онда ићи 15 дана у затвор, наведено је из загребачког Прекршајног суда. У образложењу се наводи да је Ерцегу забрањено да се наредних годину дана приближава Туђмановом споменику. До инцидента је дошло прошлог децембра, када је откривен споменик Туђману, уз присуство цијелог државног врха. Ерцег, сплитски ратни ветеран, повикао је да је Tуђман злочинац. Одмах потом је физички нападнут, а реаговало је и обезбјеђење које га је предало

Culibrk_01.jpg

Алојзије Степинац: Да је већа слобода и довољно радника Србија би била за двадесет година католичка

13. фебруар 2019.

„Пакрачки епископ Јован (Ћулибрк) рекао како је однос Павелића и Степинца био дистанциран…“ Да би се ово могло разумети потребно је осврнути се на Степинчев меморандум од 18. маја 1943. године у којем моли Хитлеровог папу Пија XII да сачува Павелићеву тзв. Независну Државу Хрватску, у којем између осталог стоји: „Носећи свету мир, мислите, свети Оче, на хрватску нацију, увијек вјерну Христу и вама. Млада Хрватска Држава, рођена у страшнијим и тежим приликама, него било која држава кроз више вијекова, борећи се очајнички за свој опстанак, показује са свим тим у свакој прилици, да жели остати вјерна својим сјајним католичким традицијама и осигурати боље и јасније изгледе католичкој цркви у

Предавање Моје Јадовно и свједочење Илије Ивановића

13. фебруар 2019.

Пројекат Култура сјећања и памћења у уторак 10. априла 2012. баш на датум када је основана НДХ и када је Госпићка казниона  1941. примила прве затворенике, проширио се у једну нову димензију. Процеси геноцида и Холокауста и ране које су они донијели виђени из перспективе жртава и њихових потомака јесу компонента без које се процес систематизације културалног памћења не може ни замислити. Методолошка плетеница општих и специфичних историјских процеса који су предходили геноциду,  испреплетених са личном и породичном причом потомака жртава комлекса  усташких логора Госпић- Јадовно 1941 испричана искреношћу и посвећеношћу др Душана Басташића, представили су једну нову кулминациону тачку низа предавања.  Идеолошка и „вјерска“ подлога и припрема геноцида, у

МУЧЕНИЧКОМ СТАЗОМ ЈАДОВНИЧКОМ

13. фебруар 2019.

Мученичка стаза јадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове јаме до мјеста логора Јадовно, у  Чачић долцу. То је 7300 метара свете земље,  освештане крвљу и знојем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Измрцварени, понижени у смрт поведени, везани  бодљикавом жицом по двоје, по троје и у већим групама корачали су ,,голготом  српском – јадовничком“  знајући да крст свој носе. Страшни план злочиначког ума без душе, да се један народ побије, покрсти и протјера уз сву монструозност, нељудскост и суровост небића овдје је 1941.године доживио своју материјализацију у пуном смислу, која је тешко разумљива и објашњива. Али тај привремени тријумф зла, дуго одржаван вјештачким дисањем прикривања, порицања и

Од пузајуће великосрпске агресије до галопирајућег усташтва

12. фебруар 2019.

Писмо које су хрватски бискупи послали српском патријарху Иринеју сигурно је нешто што ће поново уздрмати и хрватску и српску јавност и додатно заоштрити ионако лоше односе две суседне земље јер, сада се може очекивати и одговор СПЦ, а онда нека нам је свима Бог у помоћи. Тек онда ће настати прави кијамет. У писму, које је неуобичајено оштро и објављено је у јавности, што иначе није пракса, Хрватски бискупи изнели су низ замерки српском патријарху Иринеју и појединим епископима СПЦ. Између осталог патријарху замерају што тврди да хрватски бискупи ћуте на све већу ескалацију усташтва у Хрватској, што тврди да положај Срба у њој ни данас није бољи него

Зaбрањен усташки грб – усташе и терористи изједначени

12. фебруар 2019.

Аустрија је забранила хрватски грб из усташке Независне Државе Хрватске са првим бијелим пољем, а ова мјера ступа на снагу 1. марта.   Министарство унутрашњих послова Аустрије овјавило је смјернице за забрану екстремистичких симбола, међу којима се налазе симболи „Исламске државе“ и усташа. Казне за оне који се оглуше о забрану износе 4.000 евра, а они који понове мораће да плате 10.000 евра, истичу аустријски медији. Од забране су изузети медијски извјештаји, филмови, позоришне представе и изложбе, али само ако се у њима не пропагира идеологија ових забрањених терористичких и екстремистичких организација. Листа забрањених симбола допуњена је са још два усташка. Први је велико латинично слово „U“ у којем се

ЈАЊА ЛАЛИЋ-ШУЊКА: најтеже ми је било слушати и гледати како ми браћа умиру од жеђи и глади…

Јања

12. фебруар 2019.

Јања Шуњка је превалила седамдесету, али се још не да животу и годинама – записао сам у прољеће 1990. Онако крупна и стасита, још сигурно и кротко корача и, сем по неколико грдних ожијака по тијелу, ни по чем се не би дало закључити да је судбина и према њој била тако окрутна, да је и она искусила немилосрђе усташко. Ведра, говорљива, очито задовољна са три кћери и сином и њиховом срећом, нерадо збори о ономе што је прије безмало педесет година преживјела у родним Рујанима. Све би, каже, некако то да заборави и сметне с ума, али се не да, снови је изнова враћају у Равни долац и мира

Злочин и казна бањалучког стожерника (7): Кривична одговорност поджупана Неђелског

12. фебруар 2019.

Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана

Усташа у покушају и тумор Хрватског друштва, Анте Ђапић

11. фебруар 2019.

Један од неформалних одговора на писмо хрватских бискупа из новембра 2018. годинеупућено Патријарху Српском Иринеју, је недавна изјава епископа бачког Иринеја за хрватски „Вечерњи лист“ којом је објаснио да у нема потребе журити на одговор хрватским бискупима и да ће то Синод СПЦ учинити онога тренутка када осети да је за то право време. „Вечерњи“ је пренео како је Иринеј, између осталог, рекао и то „да иста господа треба да покажу да у ХБК нема усташки настројених бискупа“. Видно, то је изазвало реакцију хрватског усташе у покушају, некадашњег градоначелника Осијека и несуђеног руководиоца ХОС-а, Анта Ђапића, иначе врло контроверзног политичара, који није превише омиљен у хрватском друштву и који је

Пантић: Филм о Степинцу треба да алармира јавност у Српској

11. фебруар 2019.

Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Небојша Пантић. Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу. – Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић. Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од

Сплит: На школи осванули антисрпски и усташки симболи

11. фебруар 2019.

Зидови Основне школе Скалице, у Сплиту, осванули су ишарани графитима који вријеђају Србе и славе усташе. Цијела улазна фасада ишарана је увредљивим и фашистичким графитима. „Мрзим школу и Србе“, пише на зиду код улазних врата. Цијела врата су ишарана црним спрејом. На другом зиду је латинично „У“ са крстом, а испод њега исписано „За дом“. Такође, црним спрејом написано је: „Смрт полицији“ и „Мрзим Србију“, а на једним вратима нацртан је велики кукасти крст, преноси „Слободна Далмација“. Ово је тек један у низу антисрпских и проусташких испада у хрватским школама. Након задарских инцидената са сличним графитима и жигосања ученице усташким словом „У“, услиједила је манифестација мржње на зидовима сплитске основне

Анто Ђапић Фото: Večernji list

Анто Ђапић: Буде ли требало, бићемо и усташе!

11. фебруар 2019.

Претпостављамо да ће данашња изјава хрватског политичара Анте Ђапића бити прихваћена са оцјеном да се ради о „минорној“ странци и добро познатом „букачу“ кога не треба схватати озбиљно. Ипак, његово јавно обраћање Патријарху српском Иринеју, Србима уопште и посебно „хрватским Србима“ како Ђапић зове оно мало преосталог српског становништва у Хрватској, звучи у најмању руку злослутно. Прилог са хрватског портала Dnevno.hr преносимо у цијелости. ZAPRIJETIO IRINEJU! ‘Dalje prste od Hrvata, ostat ćete bez njih. Bude li trebalo bit ćemo i ustaše!’ Autor: S.V. Ponedjeljak, 11. veljača 2019. u 11:43 Posljednja izjava patrijarha Irineja, nije ravnodušnom ostavila članove stranke Desno, čije priopćenje potpisuje Anto Đapić: “Srpsko-svetosavski patrijarh Irinej poručuje putem medija

Злочин и казна бањалучког стожерника (6): Кривична одговорност жупника Билогривића

11. фебруар 2019.

Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. новембра 2017. године. Записници исљеђивања у које је Милан Вукмановић имао увида и које смо објавили у књизи „Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе“ (Бањалука 2017), односе се на двије етапе саслушања: прва од 4. до 22. јуна, а друга од 9. до 22. септембра 1946. године. Према уписнику истрага ОЈТ, истражни затвор од стране тужиоца одређен је тек 3. новембра, што се поклапа са до

Пaтријарх: Хрватима смета што више уважавамо папу

11. фебруар 2019.

Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, истиче да од њих ништа друго није ни очекивао и да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, вређа жртве и хушка на рат одговара да од њих ништа друго није ни очекивао и истиче да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих. Патријарх је за Курир најавио одговор хрватским бискупима. „Они се жале што ми (СПЦ) више уважавамо папу него њх, њима то смета. Ми имамо своје мишљење о папи, за разлику од њих. Не распирујем мржњу нити хушкам на рат, нити вређм

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА