NDH Архиве - Страница 121 од 133 - Јадовно 1941.

Великомученици

25. март 2019.

Ако jе истина да jе човjек постао од животиње, савим jе извjесно да jе његов смисао за мучење и убиjање припадника своjе врсте jедна од првих великих разлика. Чини се да су у том виду „очовjечења“ наjдаље отишли усташе чиjа бездушност, немилосрдност, крволочност и окрутност нема премца. Све jе то у наjпотпуниjем облику дошло до изражаjа и у Ливну и околини, а као и другдjе, и овдjе су све чинили на миг и уз благослов црквених великодостоjника. Тако jе jулских дана 1941. године, лиштански жупник Божо Шимлеша обjавио вjерницима да су Срби стављени ван закона и заприjетио казном страшног суда свакоме ко не крене у „свету борбу противу изрода католичке

Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба

25. март 2019.

Између Травника и Новог Травника налази се мјесто стравичног покоља. Након прогласа о успостављању НДХ, усташе и усташка власт почињу са убиствима Срба, Јевреја и Рома. Усташе формирају жупаније као своје административне јединице. У Травник су 16. јуна стигли Виктор Гутић и Мухамед Суџука. Хапшење, убиства, као и покатоличење Срба увелико је почело. Колико се зна, до дан данас, још увијек није описано стратиште Смрике код Н.Травника. Најмасовнији Покољ на Смрикама десио се крајем јула и почетком августа 1941. године. Смишљеном стратегијом, Виктор Гутић је режирао и извео лажни напад на свој ауто и на своју пратњу да би добио повод за истребљење Срба. Јеврејима је било забрањено кретање послије

Промовисана нова књига историчара др Момчила Диклића

24. март 2019.

Како је нестајао српски народ у Хрватској? Историчар др Момчило Диклић је 11. марта 2019. године у свечаној сали СО Нови Београд представио многобројној публици своју књигу СРПСКИ НАРОД У АВНОЈЕВСКОЈ ХРВАТСКОЈ – Како је нестајао један народ. У потрази за истином и генезом српске трагедије у Хрватској, аутор који је и сам рођен у Лици, успио је да пробуди стручну јавност и изазове полемике након којих се намећу наизглед једноставна питања на које ни до данас немамо праве одговоре. Имајући у виду одјеке и његових претходних књига Светац – Може ли Алојзије Степинац бити светац? и Недопустиво је упоређивати четнике и усташе које су изазвале бурне расправе и овога

Календар геноцида: 23. март 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

23. март 2019.

Село Брезовац, 23. марта 1942. убиjено 39 жена и њихове дjеце. У кући изгорио Милан Поповић са 14 чланова своjе породице, а у штали усташе заклале 5 Срба мушкараца и запалиле, као и читаво насеље опљачкале и попалиле. Долина, 100 метара удаљена од школске зграде у Фурjану, код Слуња. 23. марта 1942. године усташе убиле 52 српска цивила од коjих 22 дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. ул. Церска 38,

Стари Брод – место великог страдања

22. март 2019.

Пре 77 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. О овом се ћутало деценијама, за злочине нико није одговарао, а тек је 2008.године обележено место великог страдања у Старом Броду. Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обележје и сведоче преживели, који су као деца на овој обали, само чудом избегли смрт. „То се лешеви измешали, једни кољу отуд, једни одвуда, ја међу оне мртве паднем потрбушке и тако сам ти остао“, каже Ристо Боровчанин из Соколца. Људи у збеговима, приспели од Сарајева, Кладња, Хан

Представљена монографија „Алојзије Степинац: Држава, црква, надбискуп (1934-1941)“

22. март 2019.

Према речима излагача, монографија, која је настала истразивачким радом аутора, бави се животом надбискупа, његовом личношћу, политичким деловањем, историјским контекстом и дешавањима тога доба. Никола Жутић, научни саветник и један од аутора дела, истакао је да су он и његов колега Димић књигу посветили њиховом професору и ментору Бранку Петрановићу. – Пре две године позвао нас је председник Српске академије науке и уметности и замолио да у краћем обиму напишемо студије о Степинцу за потребе црквене комисије коју је формирао папа Фрањо са намером да се у цркви политичка, културна и верска делатност Степинца, који је био у процесу „производње“ за свеца, расветли. Од тог импулса колега Жутић и ја

Подршка терминолошкој одредници ПОКОЉ од стране удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“

20. март 2019.

У потпуности и са усхићењем подржавамо предлог и иницијативу Удружења Јадовно 1941 да се страдање српског народа током Другог Светског Рата на територији НДХ назове именом „ПОКОЉ„. Дубоко сам уверен да термин геноцид као реч и као појам нема ни трунку до сада прихваћеног смисла тежине онога што претендује да означи и да више скрива него истински открива оно стварно и страшно што се десило, како у свом свом обиму, тако и у свој својој страхоти. То што се десило, није ни данас престало, и неће никад док је Тамо њих и Нас. Сматрамо да све оно што нема Име има озбиљан проблем са суштинским постојањем. Сведоци смо злонамерно

Срби подобни само за комеморације

20. март 2019.

Одбијање потомака усташких жртава да се повинују ревизији историје и мирно живе у друштву које од жртава прави крвнике, а од крвника жртве, питање је здравог разума и пијетета према свим страдалим у нацистичкој НДХ Хрватска је једина држава у Европи у којој је законом дозвољено носити слогане из доба нацизма, односно Независне Државе Хрватске /НДХ/, па је одбијање српске и јеврејске заједнице да учествују у државној комеморацији у Јасеновцу нормално и очекивано. Аутентични усташки поздрав „За дом спремни!“ практично је озваничен у Хрватској након одлуке комисије коју је успоставила хрватска држава да тај слоган може бити дио грба ХОС-а – хрватских војних јединица у црним униформама из ратова деведесетих

Јеврејска заједница одбила да у Јасеновац оде као део државне делегације

20. март 2019.

Јеврејска заједница у Хрватској одбила је позив премијера Хрватске Андреја Пленковића да иде на комеморацију у Јасеновац као део државне делегације, јер сматра да у Хрватској и даље траје изједначавање жртава усташког режима и страдалих у Блајбургу. Kраус је рекао порталу Индекс.ба да је „За дом спремни“ за једне усташки поздрав, а за друге прихватљив упркос уставним и законским одредбама и одлуци Суда Савета Европе у Стразбуру. Један од разлога су и ревизионистички школски уџбеници из историје, а Kраус истиче и чињеницу да је на месту шефа Одељења за информисање ХДЗ, особа као што је Андреј Рора. Хрватски медији подсећају да је Рора деведесетих година, као уредник „Хрватског бојовника“, „Панораме“

Две колоне у Јасеновцу

19. март 2019.

Узалудан позив Пленковића антифашистима, Србима и Јеврејима. Настављено јачање ревизионизма и дизање усташтва И ове године, средином априла, биће две комеморације у Јасеновцу – она званична, на коју ће доћи хрватски политички врх, и друга, на којој ће почаст жртвама одати представници Срба и Јевреја и антифашисти. Ништа се битније у Хрватској није променило од прошле године, када су српске и јеврејске организације упозоравале на драматично јачање историјског ревизионизма и дизање глава неоусташа. У међувремену, и даље није до краја законски регулисано истицање усташких симбола, за разлику од суседне Аустрије, која Хрватској све више указује на неприхватљивост толерисања фашизма. Иако је званична власт желела да се средином априла одржи само

Споменик у селу Стрмену, оскрнављен 1995. године (Фотодокументација „Политике”)

„Четници” код Јасеновца

19. март 2019.

Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора Aна Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор. Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се. Можда ће, ако баци једно, осталу децу сачувати. Деца су запомагала: „Мама, немој мене”, отимала су се из наручја. Онда је нагло одлучила да она скочи у воду. Злочинцима то није било доста него су за њом бацили све четворо деце. Из породице Вила Други рат је преживео само њен супруг Душан, а укупно је страдало осам чланова. Догађај је забележио Никола Турајлић који

Геноцид у НДХ – Покољ

19. март 2019.

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење „Јадовно 1941“, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за

ЂУРЂЕВДАН. Сарајевски „Ђурђевдански теферич“

19. март 2019.

Постоје они који не верују, они који се не боре јер мисле да не могу ништа да промене. Са друге стране стоје они пуни вере они за које су проблеми и препреке само део живота. Они који никада не одустају, од њих се може увек чути да како год је време сада на крају ћемо победити. Наравно и једни и други су у праву биће им управо онако како верују,кажу, мисле и боре се. Светосавци су увек веровали, борили се и знали да ће једног дана за то бити и награђени. Тако ће и бити. Злотвори су стављали пред Србе и непремостиве препреке али никад нису успели да избришу светосавску

Бикуша

18. март 2019.

Љета 1990. године, узалудно сам тражио jаму Бикушу изнад Челебића. Ниjе помогло ни то што ми jе водич био Душко Шуњка, човjек коjи на том терену познаjе свако коначиште дивљачи, сваки брлог дивљих свиња, све чеке, прелазе и приjечце. Узалудно смо се провлачили кроз густише и шипражjе, пели на узвишице и височиjе дрвеће — море расцвjеталог jасења jе у своjоj бjелини сакрило чак и биjели камени обелиск подигнут послиjе рата над овим стратиштем Послиjе ми, чини ми се, ниjе било ни жао што jе ниjесмо нашли, што ни Душко Шуњка коjи брдо Кланац и Ливаднице познаjе као своj длан ниjе погодио прави пут до ње. Можда jе тако и боље.

Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу

17. март 2019.

Једна од најболнијих рана у нововековној историји српског народа јесте страдање у 20. веку, а у том контексту и ратне жртве. Када се помену ратне жртве обично се говори о бројевима. И ту настаје велики проблем. Јер, аматери и заљубљеници у прошлост, као и понеки професионални историчар од угледа и звања, започну тираду празних тврдњи. Као школовани историчар и директор Музеја жртава геноцида јављао сам се у разним формама, од новинског текста до дугометражних документарних филмова, све у намери да исправим бројне заблуде, глупости и аматеризам, јер све то доноси штету у односу на научно и стручно тумачење одређених тема. Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне