NDH Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Тако је говорио Ћаћа од Крајине: Јован Рашковић у Шегестину 1991. (Видео)

13. децембар 2025.

За Србе из Крајине, академик Јован Рашковић био је њихов Ћаћа. У Далмацији, Лици, на Банији и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ту реч наша деца почињу да тепају, такорећи у колевци, још док ћапћу млеко на мајчиној дојци. Са „главом библијског пророка“, овај српски трибун заблистао је као метеор на узаврелој политичкој сцени једне земље, која ће се ускоро распасти. Сви Јованови покушаји да се заустави рат нису, нажалост, уродили плодом. Мржња је експлодирала и потекли су потоци крви. По речима академика Добрице Ћосића, Јован Рашковић је у српску политику покушао да унесе поштење и реализам у постављању националних циљева. Он није основао Српску демократску странку да би се

Београдска промоција књиге Крици и одјеци Ливањског поља

13. децембар 2025.

У сали парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, представљена је књига Гордане Достанић, Крици и одјеци Ливањског поља. Издавач књиге је Манастир Жича, по благослову Његовог Преосвештенства Владике жичког Јустина. Књига је збирка прича о животу, сеобама, страдању, осећањима, сећањима испричаним кроз стварне историјске догађаје и стварне личности блиске ауторки. У овим причама бројни српски родови могу препознати своје породичне догађаје и своје осећаје и размишљања. Проф др Слађана Миленквић, у свом поговору књизи, између осталог каже, да то није родослов, нису ни сећања, нису ни историографска факта, него приче у којима су ликови психолошки осликани… Сурова стварност се нашла

Црно језеро: Гробница за 2000 Срба

11. децембар 2025.

Одломак из записа Светозара Ћулибрка из Бушевића. Светозар је био првоборац и носилац Споменице 1941. „Мало затим, уђе један усташа и издвоји десет људи, затим их свеза и поново врати. Говорило се да ће у Госпић на рад или у Њемачку. Навече је улетио у цркву један усташа са исуканим бајонетом. Ишао је од човјека до човјека и сваком стављао бајонет под грло, пријетио и псовао. Тако их је припремио за покољ који је већ био почео те ноћи у Соколском дому. За њим је дошао други усташа и донио кутију „Ибра“ у којој је било 500 комада цигарета и свима их подијелио. Стављајући цигарету у уста, Илија је тихо

Скандалозно је назвати скрнављењем постављање крста изнад масовне гробнице мученички страдалим Србима

10. децембар 2025.

Саопштење «Породичног сабора» Не може се рећи да је неко велико изненађење за православне Србе представљало скрнављење србских гробова од стране наследника нациста-усташа из НДХ или од стране наследника шиптарских нациста-балиста на светој србској земљи Косову и Метохији. Није нас превише изненадила ни чињеница да наследници комунистичке власти у Србији немају храбрости да подрже Резолуцију о страшном геноциду над Србима у клеронацистичкој НДХ. Међутим, мало је рећи да смо били запрепашћени када смо сазнали да је Јеврејска општина Земун тужила Удружење «Јадовно 1941» због постављања Крста изнад гробнице у којој је сахрањено око 6,5 хиљада православних Срба за време владавине клеронацистичке НДХ, назвавши то “скрнављењем”. Јер су и преци тих Јевреја који би данас да нам забране да

Мићо Мартиновић: За чим плачете Срби? За Југославијом, за властитом гробницом!

10. децембар 2025.

Нитко није тако снажно, тако халапљиво и тако безумно пригрлио комунизам као Срби. За чим плачете Срби? За Југославијом, за властитом гробницом! Приведите се памети. Могао би да поставим једноставно питање на који нити један од вас који слави ту мрачну творевину Југославију не би могао одговорити. Kо је био Тито? Да не мудрујем, предивна жена и научник, Смиља Аврамов радећи на својој књизи у архивама у Лондону, затражила је увид у архиву о Титу. Рок тајности је био прошао. Речено јој је, све можете добити сем грађе о Титу. Забрана је продужена на још 20 година!? Дакле, човјек који је говорио неколико језика, свирао клавир био врхунски мачеоваоц (први

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг

8. децембар 2025.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ Анте Антуновић, Мушалук, Госпић Био сам стражар у Збирном усташком логору у Госпићу 1941. године Своју изјаву о хапшењу и убијању Срба у госпићкој казнионици Окружног суда у Госпићу и логору Јадовно на Велебиту дао је Анте Антуновић у Госпићу 6. јула 1952. године. „За вријеме Југославије био сам стражар код Централног затвора Окружног суда у Госпићу. Ту сам остао и успоставом Независне Државе Хрватске, све до 1943. године. Мјесто дотадашњег управитеља затвора Нике Рукавине заузео је 1941. године Мијо

Василије Крестић: Неопходно пружити пуну и неодступну подршку удружењу Јадовно 1941.

8. децембар 2025.

ПОДРШКА! Београд, 8. XII 2025. Сведоци смо систематски организованог ревизионизма који прети да избрише стотине хиљада српских жртава Покоља 1941‒1945. године. То се чини на многоструке начине у јавном простору и уз асистенцију или одобравање ћутањем институција државе Србије и наше свете цркве. Удружење Јадовно 1941, са седиштем у Бања Луци и Београду, дуги низ година чини чврсту брану овој пошасти и чува од заборава позната и досад неоткривена стратишта српског народа широм територије НДХ. Све друштвене снаге које имају за циљ одбрану невиних српских жртава од поновног сатирања, сходно историјском искуству српског народа, имају веома одговорну улогу. Из вишегодишњег искуства у сарадњи с члановима Удружења „Јадовно 1941.“ могу да

Милош Ковић: Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји две Југославије

4. децембар 2025.

Навршило се 107 година од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Карађорђевић у кући Крсмановића на Теразијама у Београду, а Краљевина СХС је 1929. формално променила име у Краљевина Југославија. Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом. „Данас се на то уједињење најчешће гледа као на крупну историјску грешку. Они које су Срби спасавали и преводили на победничку страну у два светска рата касније нису показали ни захвалност ни лојалност. Цену такве грешке платили су, наравно, Срби. Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји

МАСОВНА ГРОБНИЦА И СТРАТИШТЕ „РАДУЛОВАЦ“

3. децембар 2025.

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима. Средоје Васић о овом догађају свједочи:„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао

ПРЕДРАГ В. ОСТОЈИЋ : УСТАШКИ ЗЛОЧИН У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА 1942.

3. децембар 2025.

Историјска студија “Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – У свјетлу њемачких докумената” историчара Предрага Остојића још један је у низу доказа да о неким догађајима из наше прошлости о којима се уз часне изузетке, не само да није писало и није говорило већ да о њима није било “пожељно ни писати ни говорити”. Књигу је објавила издавачка кућа “Свет књиге” из Београда и како је најављено из ове издавачке куће имаће своје промотивно представљање уочи Видовдана у Вишеграду у поводу отварања и освештавања музеја жртвама усташког злочина на Дрини. Преносимо текст историчара Немање Девића, који је уз др Бојана Димитријевића један од рецензената ове књиге која је

Заборав није дозвољен

2. децембар 2025.

Два дана је грмело невреме по Србији и Босни, али на једно место, где се додирују Србија и њена сестра Српска, није пала кап, није се спустио ни крајичак црног облака и нису грмела кола светог Илије. Божија рука је тако уредила док су нама, стиснутим у кланцу Дрине, срца дрхтала пред водом која покрива Србе којима се поклањамо и дугујемо сећање. Пише: Гордана Достанић Више од шест хиљада мртвих, прекланих, више од шест хиљада унакажених тела у Дрини, деце, мајки, цура у белим хаљинама из девојачке спреме које своју част занавек дадоше Дрини само да је силом не узме крвник… Они који су можда могли некога спасити, а то

Јадовно, 12. мај 2006. године. Шаранова јама, свијећа и икона Богородице. (аутор Душан Басташић)

Немања Зивлак: Неопростиво

2. децембар 2025.

„Прађеда смо пренијели у гробље.“ Рече ми брат а глас му јеца. „Шта смо се пута туда играли, око јаме; А нисмо знали, били смо дјеца?“ И настави даље к`о да терет скида. „Знаш ону јаму што је била иза ђедовог зида? Што нам је ћаћа говорио често, Да не поганимо то свето мјесто. Причо је ђед док је још мога Да су у јаму четрдес’т и прве Крваве звијери, комшије наше Бациле нејач нашега села У одијелима са знаком усташе. Спустих се јуче, јадна ми мајка, На конопцима и снагом сељака А да видиш доље страве и јада К’о на вратима и предворју Ада. Кости и лобање, јао мени

Сведочење о Јасеновцу у Недићевом Комесаријату за избеглице: Усташе бегунца Фуртулу предале нама и наредиле да га морамо убити – или ће нас све поклати! (1942)

30. новембар 2025.

Миливој Николић и Реља Милановић говоре о свом боравку у логорима Госпић и Јасеновац, пренето из књиге Антуна Милетића „Концентрациони логор Јасеновац“ Бр. 97 ЗАПИСНИК ОД 30. АПРИЛА 1942. САЧИЊЕН У НЕДИЋЕВОМ КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ У КОЈЕМ МИЛИВОЈ НИКОЛИЋ И РЕЉА МИЛАНОВИЋ ГОВОРЕ О СВОМ БОРАВКУ У ЛОГОРИМА ГОСПИЋ И ЈАСЕНОВАЦ1 ЗАПИСНИК САСТАВЉЕН У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ. НИКОЛИЋ МИЛИВОЈ, рођен 27. септембра 1907. год. у Високом, син. пок. Николе и пок. Јованке рођ. Крстић, неожењен, електроинсталатер. МИЛАНОВИЋ РЕЉА, рођ. 22. априла 1920. у селу Чипулићу, срез Бугојно, син Анђелка и Јелке рођ. Лучић, неожењен, казанџија. Обојица су позвани да даду свој исказ о

Године њихове и моје

30. новембар 2025.

Њихове године теку без њих, а моје са мном. Пише: Цвијета Радић Бројне прођоше. Њихове године одавно теку без њих. Све их је пресекао исти дан. Јованов четврти. Четврти му био од рођења. Нису му се имали кад дани преметнути у године. Као ни Милану. Он једва месец саставио. Први. Од тог дана, четвртог Јовановог и тек навршеног првог месеца Милановог, свима им се броје само године без њих. Сви нанизали једнак број. По томе су вршњаци. Моје године се још броје самном од оне прве кад свет плачом поздравих. Тада су се среле наше године и од тада теку заједно. Загрљене. Спојио их праотац наш коме имена нико не

Све што сам радила – радила сам за моју Србију

29. новембар 2025.

Сретна сам што су деца послушала моје савете, односно савете још мог покојног оца који лежи тамо на дну неке јаме у Јадовну јер је страдао као жртва усташког геноцида. Један од последњих интервјуа проф. др Смиља Аврамов дала је Геополитици, поводом свог 100 рођендана. У том интервјуу, поред тема усташког геноцида над Србима, Трилатералне комисије, и других, професор Аврамов је говорила и о мање познатим догађајима и појединостима из свог приватног живота; о томе како је као добровољна болничарка лечила рањене војнике Војске Краљевине Југославије у априлском рату 1941. године, о свом оцу кога су усташе убиле а који је био оснивач Српске банке у Загребу и друштва “Привредник”,