Lika Архиве - Страница 8 од 12 - Јадовно 1941.

НА ТРНОВОЈ СТАЗИ ЈАДОВНИЧКОЈ: Ако те заборавим Јадовно моје, нека мене јад не заборави!

15. јул 2021.

Овај текст покушавам ујаснити 5. јула 2018. године, на славу Св.Анастасије Српске, мајке Св.Саве. Прије скоро стотину година, 5. јула 1918. године (по Јулијанском календару), у Алапајевску на Уралу претучена је, стријељана и у јаму бачена Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна Романова, сестра посљедње руске царице Александре. Заједно са монахињом Варваром и Великим кнезом Јованом Константиновичем Романовим (мужем српске принцезе Јелене Карађорђевић), бачена је у јаму дубоку 20 метара, рукама црвених бољшевика. Руска Царска породица послије мученишта је спаљена у рударском окну Ганине јаме. На личком распећу народ српски неста,Планина је свједок, крв у љетној роси,Са именом Христа издахнуше боси,И лобања гола у понору оста. Чуј вапаје доље, у бездану, наше, То

Свети свештеномученик Станислав личко-јесенички

13. јун 2021.

Свети архијерејски синод Православне цркве чешких земаља и Словачке, на свом заседању 29. јануара 2019. године, донео је одлуку да православног свештеника чешког порекла – оца Станислава Насадила, који је мучен и пострадао током јуна 1941. године, у усташком логору у Госпићу, унесе у диптих светих своје помесне Цркве. Јереј Станислав био је свештенослужитељ Српске православне цркве. Свештеномученик Станислав Насадил рођен је 20. октобра 1907. године, на територији тадашње Аустроугарске – у Лоштицама код Мохељница (данашњи Оломоуцки крај у Чешкој). Ради изучавања богословских наука дошао је 1923. године у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а поводом обнове православља у Чехословачкој. Отпочео је школовање у Сремским Карловцима, да би га

Тесла се вратио у Госпић

10. април 2021.

Споменик Николи Тесли постављен је 3. априла поново у Госпићу након скоро 30 година. Свечано откривање најављено је за двадесетак дана. Након што је пре 30 година насилно уклоњен, споменик Николи Тесли у Госпићу поново је постављен трећег априла ове године. Споменик је довезен из загребачке Ливнице уметнина академије ликовних уметности и постављен на тргу именованом управо по славном научнику. Kако је речено из ове установе „ово је први споменик Тесли постављен у Хрватској након рата”. Одливен је у бронзи, тежине 1,2 тоне и висине око три метра. Директор Ливнице Иван Маћешић Јурина рекао је прилком довожења споменика у Госпић како је вредност израде и постављања споменика негде око 200

ПРЕДРАГ АНТОНИЈЕВИЋ: Прича о Дари наставиће се причом о Олуји

21. фебруар 2021.

Редитељ филма “Дара из Јасеновца” Предраг Антонијевић рекао је да ће након филма, у истоименој серији прича бити проширена и догађајима који се односе на операцију “Олуја”, као наставак приче о српском страдању и егзодусу из Хрватске, започетом током Другог свјетског рата. “Дотаћи ћемо се Олује да комплетирамо тај српски егзодус из Хрватске, оно што је почето током Другог светског рата, а што је завршено са Олујом. Значи срешћемо неке од тих ликова из овог филма. Ево ово први пут говорим јавно – срешћемо их сада у Олуји и уочи Олује”, рекао је Антонијевић за РТС. Он истиче да су се аутори и продуценти филма “Дара из Јасеновца” одлучили да

Вечерас на РТРС и РТС премијера филма „Дара из Јасеновца“

20. фебруар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића, снимљен уз подршку Филмског центра Србије, имаће ексклузивну телевизијску премијеру на Радио-телевизији Републике Српске вечерас у 20.05 часова, без могућности одложеног накнадног гледања на кабловским оператерима, који иначе нуде ову могућност својим корисницима. Радио-телевизија Републике Српске откупила је ексклузивна права за БиХ за емитовање филма и серије „Дара из Јасеновца“. Филм ће у исто вријеме имати ТВ премијеру и у Србији, на програму Радио-телевизије Србије. Подсјећамо, филм „Дара из Јасеновца“ премијерно је приказан 25. новембра у Грачаници. Сниман на основу аутентичних свједочанстава преживјелих логораша, филм „Дара из Јасеновца“, је први играни филм на тему хрватског усташког логора Јасеновац у Другом свјетском рату. Ова

Александар Нећак: Да нам се злочини више никада не понове

19. фебруар 2021.

Једнога дана, број људи који су погледали филм „Дара из Јасеновца“, бити ће битан показатељ. И тада се неће гледати ко није имао желудац, а ко није имао нешто друго, већ ће бити сврстани у незаинтересоване. А бити незаинтересован значи исказивати пасиван однос према жртви и према злочину. Ма колико искрено саосећали са жртвама, а то јавно, понекад и храбро не показивали, остаће само ваша бол, а не и део заједничке, велике идеје да нам се злочини више никада не понове. Ја наравно овде не осуђујем никога, нити имам право на то. Ја само желим да укажем да пасиван однос према злочинима отвара простор за нове покоље. А у то

Ћеранић: „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци

19. фебруар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци, док је за друге резервисана улога жртава и хероја, шише Предраг Ћеранић, декан бањалучког Факултета за безбједност у ауторском тексту за портал Све о Српској. Текст преносимо у цијелости: Одлука надлежних да се филм „Дара из Јасеновца“ прикаже истовремено на јавним сервисима Србије и Републике Српске представља преседан, али је сигурно да се ради о исправној и одлуци у општем интересу. Наиме, премијерно приказивање, за Србију најављено у априлу мјесецу, изгледало је далеко и магловито. Што се филма тиче, због њега већ сијевају варнице, размјена „ватре“ је у току. А све се дешава у далекој Америци, гдје

Додик: Треба снимати још филмова о монструозним злочинима у Јасеновцу (ВИДЕО)

18. фебруар 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је филм „Дара из Јасеновца“ на аутентичан начин приказао догађаје, те нагласио да треба снимати још филмова о Јасеновцу, јер злочин, монструозност, начини и масовност убијања Срба апсолутно не могу да буду обухваћени само у једном филмском приказу. Додик је изјавио да је Јасеновац најтрагичније мјесто у историји српског народа, које је скрајнуто, скривано, захваљујући не само српским противницима, него, нажалост, и неким Србима. Он је нагласио да истина о Јасеновцу није испричана, она је остала спекулативна, јер они који су чинили злочине над Србима у Јасеновцу то минимизирају и приказују да није тако монструозно као што јесте. Додик

Ђурђица Драгаш: Јесу ли сви Црногорци директори, а Далматинци сналажљиви трговци

13. фебруар 2021.

Сви су Црногорци директори, сви „Косовари“ су продали имања Албанцима за велике паре, сви Херцеговци и Далматинци су сналажљиви трговци, сви Личани потомци партизана који су терорисали београдску буржоазију, а сви Србијанци угрожени у својој земљи баш захваљујући овим претходно поменутим „дођошима“! То смо ми, мали, подељени, често потпуно неспособни да изађемо из тог, тако сувишног, зачараног круга нетрпељивости. Е па да вам кажем… доста ми је тога!!! „Ако буде среће, вратићемо вас назад оним истим тракторима на којима сте дојахали“… Ово је само део коментара који сам на једној друштвеној мрежи недавно добила на текст о Дану примирја чији је наслов, гле ироније, био – Поносна сам што припадам овом

Ђурђица Драгаш: Никола Тесла геније из мог комшилука

10. фебруар 2021.

Почетком године, на православни Божић, навршило се тачно 78 година од смрти Николе Тесле. Велики научник отишао је у вечност онако како је и живео – скромно, на свој начин! Умро је у соби хотела „Њујоркер“ где је годинама усамљенички живео и стварао. Иако се и око његове смрти и заоставштине већ деценијама „плету“ различите приче, развијају теорије завера и препричавају полуистине, много више страсти (посебно у последње три деценије) изазива његово рођење, тачније место где је рођен, а понајвише порекло и породица из које је потекао. Никола се пре 165 година родио у малом личком селу. Смиљан, чије име они који су се родили у Лици акцентују другачије од

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Ловинца и Грачаца

10. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ЛОВИНАЦ – ГРАЧАЦ Дане Гњатовић Даница, Расоја село Гњатовић, Ловинац Скочио сам у врбик па у поток. Усташе су јуриле за мном и пуцале Расоја село Гњатовић налази се југозападно од Ловинца у котару Грачац. У њему су живјели православни Срби од 1712. године. У марту 1941. године село је имало 150 становника који су живјели у 25 домаћинстава, од којих 21 у селу Расоји, 3 у мјесту Ловинцу и 1 у Св. Року. Сва домаћинства имала су заједничко породично презиме Гњатовић. Само осам дана

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Коренице

9. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КОРЕНИЦА Алекса Kнежевић Kрљац, Љубово, Бунић Везале су ми усташе руке на леђа шпагом обичне дебљине „..Дошли су оноћ, 25. јула 1941. године по мене. Био је то Мејо Марковић и Мештровић, не знам како му је било име, из Бунића, и Томан Растић, наш комшија из Љубова. Било је прво поноћи. „Излази из штале”, завикали су „Идемо у Бунић.” Гдје ја спавам добили су сазнање у кући, јер су ме прво тамо тражили. Рекла им је моја невјеста Миличица да понекад спавам и у

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Бракусова драга у Лици

5. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА БРАKУСОВА ДРАГА Одласком Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” крајем 1943. године на борбени задатак у Босну, Црну Гору, Санџак, за ослобођење Београда и завршне борбе за коначно ослобођење земље, као што су борбе на Сремском фронту, па све до завршних битака за главни град Хрватске, Загреб, у њиховој родној Лици смањена је борбена снага партизанских јединица. Тај период њеног одсуства, од 1943. 1945. године, а нарочито 1944., искористиле су њемачке окупационе и усташке квислиншке снаге. Оне су поновно запосјеле све важније комуникације у оточком

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Шибуљина, Прокике и Бриње

4. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ Обрачун усташа са својим противницима Средином априла 1941. године, становници Велебитског Подгорја избезумљено су посматрали покрете италијанских трупа кроз њихова села. Школе су биле распуштене. Нико није радио у пољима. Напуштено благо тумарало је по Велебиту. Убрзо су почеле стизати нарочито неповољне вјести о догађајима унутар новоосноване хрватске државе. Читаво Подгорје дубоко је потресала вијест о хапшењу истакнутог патриоте Дивка Будака у Kарлобагу. Он је био један од најстаријих организованих чланова комунистичке партије од 1921. године. Тада је имао 44

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Гомирја и Дрежнице

1. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОМИРЈЕ И ДРЕЖНИЦА ГОМИРЈЕ – ОГУЛИН Нектарије Дазгић, јеромонах, управитељ манастира Гомирје Духовски понедјељак 1941. године у манастиру Гомирје. Млађима који долазе за нама На дан Духовски понедјељак 1941. године изненада дођоше усташе из Огулина у камиону, опколише манастир гомирски, братију стераше у манастирске собе, почеше испитивати о новцу и кључевима манастирске касе. Од братије у манастиру се налазио намесник манастира отац Нектарије Дазгић, родом из Градусе, отац Стефан Божичковић стар 73 године, отац Теофан Kосановић (Управитељ) је био одсутан у Словенији на парохијској дужности.