arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

С. Антонић: Онај ко летује у Хрватској доприноси нормализацији столетног геноцида који траје

29. јул 2019.

Данашње летовање наших архиграђанских селебритија у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0. Ових дана наши архиграђански селебритији хвале се путовањима по Хрватској. „Игра Хајдук, данас, сад некад, дивно је бити у Сплиту“!, дичи се Софија Тодоровић, „комшиница из Борче“ (заправо, активисткиња YIHR-а), позната по акцији „Бурек солидарности“ (после које је Кандићкин ФХП позвао Европски суд за људска права да је узме у заштиту од српских националиста). „За 18 година супер летовања“ у Хрватској, похвалио се и Срђан Драгојевић, „нико ме ружно погледао није“. „Мислим да таблоиди распирују мржњу, као 90-тих“, додао је. И док нам Сергеј Трифуновић шаље „поздрав с магичног Цреса“,

ЧЕТИРИ СЛИКЕ ИЗ КРАЈИНЕ: Тамо где се (не)живи

20. јул 2019.

И данас… када у Перучи опадне ниво воде, са дна на Цетини изграђеног вештачког језера, изрони стари манастир Драговић. Тада се темељи храма основаног 1395. године и остаци тежачких камених домова, потопљени педесетих година прошлог века забеле на далматинском сунцу и попут костију сину између Динаре и Свилаје. У Цетинској крајини. Како Драговић, тако и далматински Срби. Тако Далмација, Лика, Банија, Кордун.. тако Славонија…Тако Крајина. Прва слика: Драговић На крају заборављеног пута који ће своме циљу довести само оне који знају куда иду, пред манастиром који тихо гледа плаветни бездан на чијем дну и сам спава, дочекује нас јеромонах Јован. Здрави се и смеје. Задовољан што поново има са ким

ГЛАВУ ДАЈЕМ, АЛИ СВОЈ НАРОД НЕ ОСТАВЉАМ: Да ли смо достојни љубави Светог Саве Горњокарловачког

17. јул 2019.

Од Светог Саве до данашњих дана једина константа српског народа је Српска православна црква. Када погледамо православни календар тешко је набројати све српске светитеље. Кроз вијекове их је било много, али посебно су упечатљиви они који су страдали у вријеме злочиначке НДХ. Према истраживању свештеника Велибора В. Џомића у четири године усташких злочина убијено је 205 православних свештеника, три епископа и два Митрополита. Неки од њих проглашени су светим, а међу тим житијама посебно је упечатљива судбина епископа горњокарловачког Саве Трлајића. Подсјећање на његову судбину посебно је важно данас у времену када постоје они који покушавају да оперу биографију Алојзија Степинца. Наиме, према свједочанству свештеника Јована Силашког које је објављено

У сусрет празнику – Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки

16. јул 2019.

Епископ Сава Трлајић (световно име Светозар), рођен је 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете рођене Каракашевић. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију са великом матуром у Новом Саду, а Богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет завршио је у Београду, а испит Правосуђа положио на Правном факултету у Загребу. Рукоположио га је епископ темишварски за ђакона 19, а за презвитера 27. истог месеца 1909. године. Као парохијски свештеник службовао је у Печки и Башаиду. Почетком 1927. изабран је за референта, а убрзо и за главног секретара Светог архијерејског синода. Као удов свештеник, замонашио се 27. октобра 1929. у манастиру Крушедолу. Убрзо је произведен за протосинђела

У припреми нова књига о Јадовну – позивамо добротворе

3. јул 2019.

У припреми је друго, допуњено издање књиге „Јадовничка голгота свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године“, аутора јереја СПЦ Драгана Шућура. Прво издање књиге је објављено у издању удружења грађана Јадовно 1941. почетком 2014. године са благословом Епископа бањалучког господина Јефрема. Књига свједочи о Покољу, о страдању свештенослужитеља СПЦ у систему логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг. Јереј Драган Шућур дипломирани је теолог и магистар историјских наука, а тренутно службује као војни свештеник у Бањалуци у Оружаним снагама БиХ. Пошто аутор није био заинтересован за друго издање ове вриједне књиге, понудио је да удружење Јадовно 1941. откупи ауторска права за износ од 3.000 КМ. Мада је тражени износ био

На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2019.

21. јун 2019.

Код Шаранове јаме на Велебиту,  15. јуна је служен парастос јадовничким жртвама и десету годину за редом обиљежен Дан сјећања на Јадовно и 78 година од страдања више од 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг у Покољу Независне Државе Хрватске /НДХ/. Пише : Миломир САВИЋ Парастосу и освештању обновљене спомен плоче убијеним Србима из Сремских Карловаца којег је служио свештеник Епархије горњокарловачке, парох Смиљански Драган Михајловић, присуствовали су потомци жртава и бројни ходочасници. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић након парастоса поручио је да је потребно више радити на развоју културе сјећања и изградњи свијести српског народа о ономе шта се десило

Ко ће ако не ми, прислужити свијеће Милици, Јелени, Петру, Илији, Јовану, Стоји, Остоји?

19. јун 2019.

Десета година за редом на Велебиту. Знате за ту чувену планину препуну цвијећа, животиња, шуме? Национални парк са бициклистичким и планинарским стазама. Пише: Сандра Благић Е, баш та планина у својој утроби скрива кости преко 40.000 душа. Од тих 40.000 душа 38.000 је православних Срба који су поклани! Поклани, заклани, убијени маљем, каменом, мотком гурнути у неку од јама. Само, јер су били друге вјере. Вјере православне! Превише јама, превише смрти. Никад као ове године нисам осјетила терет на души. Сваки пут када ходим мученичком Јадовничком стазом, ходим као по облацима. Ове године, спустио се терет на душу па тишти, притишће, не да ми да дишем. Најрадије бих вриштала, дозивала…

ДОДИК: Сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака

17. јун 2019.

У писму упућеном удружењу грађана Јадовно 1941, Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је поручио да је обиљежавање страдања преко 38.000 Срба у љето 1941. на подручју комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, од великог значаја јер је то начин да им покажемо поштовање и да њихову жртву сачувамо од заборава. Додик је истакао да је сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака. Крајем јуна 2017. године, у својству Предсједника Републике Српске, Милорад Додик је присуствовао обиљежавању Дана сјећања на Јадовно код Шаранове јаме на Велебиту. Аутор: Редакција портала Јадовно 1941. Везане вијести: На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941.

АУДИО: Емисија о Дану сјећања на Јадовно 1941 – 2019.

16. јун 2019.

Послушајте емисију BIG радија Бањалука на тему обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2019. Гост: Душан Ј. Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. Бања Лука Извор: BIG радио Бања Лука

ПОЗИВ: Дођите на Јадовно 15. јуна 2019. у подне јер нисмо заборавили!

14. јун 2019.

Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо   „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“ У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос. Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године. Снимак дроном места некадашњег логора Јадовно. Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст. На повратку, упутићемо

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Драгослав Бокан

Драгослав Бокан: Страшна је и језива хрватска судбина

4. мај 2019.

Ма како можда неком чудно звучало, ја не мрзим хрватски народ. И поред свега што данас знам о страдању моје породице, ”тамо”; и поред тога што сам, згрожен и заувек потресен, сазнао толико тога о ужасима кроз које су пролазили Срби у хрватској ”тисућу лета сањаној” држави, ја нисам никада замрзео ”све Хрвате”, нити поверовао у то да тамо живе све од реда вампири, монструми и крволочне убице у покушају. Па, нисам луд, ни оболео од неизлечивог гнева и мржње. Одрастао сам, делом (преко летњих ферија), и у маминој Банији и татиној Лици, па сам тамо, у школској библиотеци у банијској Малој Градуси, сазнавао све нијансе и важност борбе Зрињских

Др Петар Зец

Др Петар Зец

25. април 2019.

Да ли Петар Зец има право на рехабилитацију? Међу многима који су задужили српски народ прије Другог и у току Другог свјетског рата спада и др Петар Зец рођен 1881.г. у Курузарима код Костајнице, на Банији. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију у Загребу. Медицинске студије завршио је у Инсбруку 1905.године гдје је промовисан за доктора цјелокупног љекарства. Др Зец је још као студент ступио у редове напредне националне омладине. Био је члан Хрватско – српске коалиције. Послије Првог свјетског рата ступио је у Демократску странку, а касније, када се она подвојила, пришао је Самосталној демократској странци, чији је био члан главног одбора и потпредсједник. По окончању

divoselo11.jpg

Илија Вујновић: Писмо удружењу Јадовно 1941.

2. април 2019.

У „Гласу Српске“ сам прочитао интервју др. Душана Басташића у којем је истакнуто да страдање српског народа у Хрватској буде именовано ПОКОЉ. Ово име одговара страдању највећег дијеча српског народа. Примјер: У мом родном мјесту Дивоселу, 5. августа 1941. године у збјегу на Крушковачама побијено је, највише поклано, 907 мјештана. На највећој гробници покланог народа направљен је 1956. године споменик на којем је писало: „На овом мјесту су усташки злочинци 5. августа 1941. године не разликујући дијете од одраслог и жену од мушкарца уз необично мучење побили 907 људи, жена и дјеце.“ Ту ми је заклана мајка, браћа Дмитар и Душан, сестре Милица и Десанка и доста родбине. Овај покољ

Сутра се навршава 28 година од „КРВАВОГ УСКРСА“ на Плитвицама

30. март 2019.

Сутра се навршава 28 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка „Плитвице“, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Акција је услиједила због погибије „редарственика“ Јосипа Јовића, који је проглашен „првом жртвом домовинског рата“ иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац у својој књизи „Истина мора изаћи ван“ записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване „пумпарице“ – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА