arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
nikola_krajnovic.jpg

Никола – заувијек беба

6. август 2023.

Никола ниjе доживио и прославио своj други рођендан, остао jе беба, дjечак, малишан, у Божjем наручjу за цио живот. Маjка Јелена родила jе Николу негдjе око Никољдана 1939. године у породичноj кући у Читлуку, селу краj Дивосела, котар Госпић. Да ли jе име добио по оцу Николи или по Светом Николи, ниjе ми познато. Маjка му jе умрла десетак дана по породу. Имао jе двиjе стариjе сестре – Наду и Милеву. Након смрти Николине маjке његов отац се оженио – Смиљом. Никола jе као наjмлађе диjете и први рођени мушкарчић након двоjе женске дjеце био мезимац.   Идиличан сеоски живот породице Краjновић и дjетињство малог Николе брутално jе прекинула усташка

Свједочење Дивосељанки које су се успјеле живе извући из Јарчје јаме

5. август 2023.

Пробиjаjући се из обруча у Крушковачама, дио народа се нашао у околним шумама и шипражjу, а наjвећи се упутио падинама Велебита и Височице у намjери да се пробиjе до Почитељске Дулибе. Приликом прочешљавања шуме, усташама jе пало у руке 48 мушкараца, жена и дjеце, коjе су одвели на Аланак, диjелом побили, поклали и полуживе и живе бацили у Јарчjу jаму. ЈАРЧЈА ЈАМА jе jедна од многих крашких поjава у средњем Велебиту изнад села Аланка. Као природна риjеткост могла би бити интересантна из туристичких и спелеолошких разлога. Знаjући за њу, локлани усташе су предложили да се искористи као масовна гробница за народ побуњених села. Јама jе дубока, настала jе протицањем надземних

Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела

5. август 2023.

Милица Матић, рођена Почуча из Дивосела записала jе потресну, истиниту причу, казивање своjе маjке Мариjе Почуча, Вуjканове коjа jе са 75 своjих комшиjа Дивосељана бачена у Јарчjу jаму на сjеверном диjелу Велебита 06.08.1941. године у вриjеме покоља српског народа у Дивоселу. Јарчjа jама jе jедна од броjних крашких поjава изнад засеока Аланак  /Аланак  – топоним Оланак/ у засеоку Велики краj – Дивосело. Јама jе доста дубока, а издубиле су jе надземне и подземне воде, коjима jе оваj краj обиловао од риjечних буjица до отапања сниjега са Велебита. Хрватске усташе /у служби политике НДХ/, знале су за ову jаму посредством Хрвата коjи су живjели на Аланку, а и сами су били

Ђурђица Драгаш: Пустило нас је наше Дивосело да се пронађемо, дотакнемо и радујемо плачући

30. јун 2023.

Спавајте мирно, рођени моји!!! Пронашла сам вас, рођени моји, под зеленим покровом, међу дивљим травама, у шуми израслој из ваших костију. Водило ме срце, рањено и жељно. Водила ме крв ваша што тече мојим венама. Дозивали сте ме, знали сте да вас тражим, у мраку дивосељачком, у муци нашој заједничкој. Знам да сте ми се радовали! Радовала сам се и ја вама! Осетили сте моју руку на вашем хладном узглављу, мој дрхтави пољубац, моје сузе на црној, крвавој земљи дивосељачкој. Смиривали сте моје лудо срце, брисали тугу, радовали се мом животу. Тешили сте ме из своје мрачне, самотне постеље. Препознали сте мој осмех, ватру у очима и белег на левом

Јован Мирић: Усташка тактика на локалу

20. мај 2023.

Кад би повели групу Срба да их покољу и баце у јаму, усташе су држале већину на растојању од око 100 метара од јаме, а спроводили једног по једног до гротла, где би га кољач усмртио и стровалио у дубину. Мићо Момчиловић, дечак од 11 година, нађе се почетком августа 1941. године  у збегу. Протеклих неколико дана усташе су имале масовну акцију сакупљања Срба из села и заселака косињских, да би једне побијене бацили у крашке јаме, друге запалили у кући Миле Јаворине, треће побили и закопали. Неки од Срба утекоше из колоне, други из запаљене куће, Миле се затече код оваца. Од малих групица по шумама и вртачама скупи

Ђурђица Драгаш: Прича о Деси из Дивосела

8. мај 2023.

Дошла си ми ноћас у сну… први пут. Дошла си ми ноћас у сну…први пут… У шуштавој белој хаљиници, с дечјим рукама, с очима пуним неба. Смешиле смо се једна другој јер… ми смо иста крв! Причала си ми о том дану, о јутарњој роси и пожутелом, усталасаном класју. Мирисале смо заједно свеже скувано млеко и јеле тврди хлеб. Шапутала си ми о мајчином скуту и дедином брку, о руменом дечаку Јовану. Јуриле смо за шареним телетом, миловале звезду на коњском челу, слушале птице и шуму… Препознавале смо једна другу, без додира и погледа јер… ми смо иста крв! Причала си ми о страху, о очевој бори на челу, о

Новинар Симо Кљајић из Госпића – ликвидиран, запаљен, идентификован, али и даље с ознаком нестао

15. фебруар 2023.

Нешто пре поднева 12. октобра 1991. новинар Симо Кљајић изашао је из свог стана на првом спрату у Улици Драгана Ракића ББ у Госпићу (данас Улица краља Петра Крешимира IV) па, дијагонално преко раскрснице, отишао до чувене Угловнице да купи хлеб. И нестао. Аутор: Јелена С. Спасић Као такав се и дан данас води, иако је утврђено и пресуђено где га је и како шест дана касније убила хрватска војска. Најпре, ко је Симо Петра Кљајић. Рођен је 13. јуна 1933. (у неким документима стоји и 20. јун) у Плочи. По занимању је био ковинотокар, тј. металостругар, како показују документа чије је копије Удружењу новинара Србије (УНС) послало Хрватско новинарско

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала „Олују“

7. фебруар 2023.

Одгледах „Олују“. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се „мотала“ само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Ђурђица Драгаш: Моје чудо у чудној 2022. години

2. јануар 2023.

Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата  себи и другима, јесмо ли „варали на контролном“, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.

Jadovno 1941. – AGAINST OBLIVION

3. децембар 2022.

AGAINST OBLIVION Download the flyer in PDF format You can support the Jadovno mission by printing the flyer on both sides of A4 paper in color, folding it and giving it to your friends. DONATION АGAINST OBLIVION- CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

др. Ђуро Затезало

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

16. новембар 2022.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1.         Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2.         Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3.         Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

Илиjа Вуjновић

Дивосело – злочином до пустоши – записи Илије Вујновића

9. новембар 2022.

У jесен 2003. година, након 10 година проведених у избjеглиштву упутио сам се из Госпића у Дивосело. На излазу из Госпића, код православног гробља покраj мене се зауставио ауто, чуjем позив: „Илиjа гдjе си се упутио?“. Приђем, поздравим, али нисам успио да препознам кога сам срео, па кажем: „Ја никако не могу да те препознам, а ти мене препозна у вожњи“.„Ниjе ни чудо, нисмо се видjели 13 година, jа сам Мићо Драгаш“.„Ниси се ти пуно промjенио, али jа сам у годинама кад све прекрива тама заборава. Пошао сам у Дивосело, не вjеруjем да ћу стићи до остатка моjе куће, ниjе ни важно, жеља ми jе да видим што успиjем“. Доста

Ђурђица Драгаш: Народ који се плаши да сам себи призна да је над њим почињен геноцид, не може очекивати да то учини неко други

18. август 2022.

Народ и држава који нису успели да преброје ни жртве свог последњег страдања – НАТО агресије – не могу ништа боље ни да очекују! И објави Џерузалем пост срамни текст у којем извесни Давид Голдман тврди да у Јасеновцу није страдало више од 4 и по хиљаде људи! И оптужи нас беспризорник да смо лагали, да лажемо и даље и да морамо сместа да престанемо са „срамотном злоупотребом Холокауста“. И рекоше многи да Голдман и не заслужује коментар, али ја ипак морам да напишем пар реченица. Навикли смо ми, Срби, на овакве приче, текстове, сатанизовање по светским медијима. Навикли смо да у америчким филмовима Србин мора да буде терориста, ратни

Прошла је 81 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

15. август 2022.

Прије 81 годину, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. „Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 19. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

19. јун 2022.

На данашњи дан отпочело jе страдање Срба са подручjа Доњег Лапца. Почео је ПОКОЉ, злочин геноцида над Србима од стране НДХ. Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. jуна до средине jула 1941. Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. jуна 1941. С мjеста злочина побjегао Воjислав Милеуснић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА