arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ALBANCI U KONGRESU SAD: Na Kapitolu prave novu Srebrenicu

24. april 2019.

Koji je motiv obraćanja Albanaca pred komitetom američkog kongresa. Predstavnicima Prištine omogućili da govore o navodnim zločinima Srba Moralna diskreditacija Srbije kako bi bila što podložnija pritiscima uoči konačnog presecanja kosovskog čvora, prava je namera koja stoji iza najavljenog obraćanja Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa bivše predsednice kosovskih privremenih institucija Atifete Jahjage, Vasfije Krasnići Gudman, koja je, kako se tvrdi, preživela seksualno nasilje na KiM, i Ilira Bitićija, brata trojice američkih državljanina ubijenih u Srbiji 1999. godine. Ovako sagovornici „Novosti“ tumače zakazano svedočenje pomenute trojke pred Komitetom na čijem je čelu poznati albanski lobista, kongresmen Eliot Engel. Iako se u prištinskim medijima najavljuje da će oni 30.

Grobnica kod Đakovice krije tela 20 Srba?

22. april 2019.

U blizini metohijskog grada, po svemu sudeći, otkriveni posmrtni ostaci osoba kidnapovanih 1998. i 1999. Na lokaciji nedaleko od Đakovice, za koju se pretpostavlja da je masovna grobnica, krajem prethodne nedelje pronađeni su posmrtni ostaci tri osobe. Veruje se da pripadaju Srbima kidnapovanim tokom 1998. i 1999. godine. Iskopavanje će biti nastavljeno tokom sledeće nedelje. Sumnja se da se u ovoj masovnoj grobnici nalaze posmrtni ostaci još dvadesetak osoba. Da su na pomenutoj lokaciji na periferiji grada ekshumirana tela tri osobe, potvrdila je i Tarja Formisto, zamenik direktora Euleksovog Odeljenja za sudsku medicinu (DFM). – Zasad smo otkrili tri tela i iskopavanje je u toku. Prve indicije su da ostaci

Milijana Baletić: Kosmet srpski Notr Dam

19. april 2019.

Osećati bol u trenucima dok „njima“ gori njihova „Bogorodica Ljeviška“ – njima koji su našu toliko puta palili, rušili i ranjenu je otimali, da negde tamo u njihovim kandžama, mučenički polako skončava i nestane – može samo onaj narod i pojedinac koji je zdrav!!! Petnaestog aprila, šest dana pre katoličkog Uskrsa, u 6 i 50 posle podne, izbio je požar u – simbolu Francuske i celog katoličanstva – katedrali Notr Dam! Njenu lepotu i život dug 850 godina gutao je punih osam i po sati plamen, pred kojim je bilo nemoćno gotovo pola hiljade vatrogasaca! Gasili su vatru sa zemlje, jer kanaderi nisu smeli krenuti u spasavanje zbog opasnosti da

Otvorena izložba „Odbrana 78” o NATO agresiji

18. april 2019.

Izložba je multimedijalna i interaktivna postavka koja prvi put prikazuje video i štampane materijale koji do sada javnosti nisu bili prikazani NATO agresija je bila poslednji veliki zločin 20. veka. NATO agresija je bila završetak jednog strašnog i krvavog veka, u kome Srbi nisu zaslužili da izgube milione ljudi. Srbija ni jednim svojim postupkom nije ničim ni izazvala ni skrivila NATO agresiju. Nema nikakve srpske krivice u NATO agresiji i strašnom ratu 1998. i 1999. godine, istakao je ministar odbrane Aleksandar Vulin otvarajući izložbu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „Odbrana 78”, posvećenu obeležavanju 20 godina od odbrane otadžbine od NATO agresije u izložbenom prostoru Muzeja Grada Beograda. Mi gledamo u

Srpski junak sa Košara: Požurio da ode i odsluži vojsku

18. april 2019.

Dejan Kostić iz Klenka, heroj sa Košara. Sa 200 saboraca branio položaj od OVK Pre tačno dve decenije, kada su vođene najžešće borbe sa albanskim teroristima i NATO alijansom, među 108 srpskih vojnika koji su dali život za Srbiju na Košarama, bio je i Dejan Kostić (20) iz Klenka, kod Rume. Ovaj golobradi mladić se dobrovoljno prijavio za služenje vojnog roka, a mir u večnoj kući pronašao je tek šest godina posle pogibije na Prokletijama. Potresne slike, kada je među posmrtnim ostacima deset srpskih vojnika, došao da identifikuje svog bratanca, Nikoli Kostiću, ni posle toliko godina ne blede. U razgovoru za „Novosti“, stric opisuje Dejana kao pravog borca i heroja,

Nikola Milovančev: Zašto N. Bakareca boli istina o Paveliću i ustašama u vezi sa logorom Zemun?

17. april 2019.

Povodom teksta „Vi verujete i u Nedića”, „Politika”, 4. april 2019, prenetom i na „Stanju stvari“ Umesto da odgovori na moj članak „Ima nas koji verujemo u Kosovski zavet”, g. Nebojša Bakarec je napisao nekoliko neistina i političkih diskvalifikacija, a na pitanja nije odgovorio. G. Bakarec u svom reagovanju ponavlja tvrđenje da Kosovski zavet nije povezan sa religijom. Možda bi bilo dobro da je 17. marta ove godine došao u Zemun, u Hram Rođenja Presvete Bogorodice, na predavanje „Sveti vladika Nikolaj i Kosovski zavet”. Predavač je bio o. Stefan, iguman manastira Velika Remeta. Ne sumnjam da bi prisutni tada sa zanimanjem ispratili i izlaganje g. Bakareca i primereno ga nagradili.

Tači uporedio nepostojeće zločine protiv Albanaca na Kosovu sa Holokaustom

15. april 2019.

Hašim Tači, osuđeni pripadnik šiptarske terorističke „UĆK“, nepostojeće zločine na KiM uporedio sa holokaustom. Kako mediji prenose, Hašim Tači je čak i zločine koji se nad Albancima nikada nisu dogodili, uporedio sa Holkaustom. On je reagovao u vezi sa izjavama srpskih zvaničnika koji su, kako tvrdi, „poricali da su na KiM počinjeni zločini“ nad Albancima. On ih u postu na svojoj Fejsbuk stranici poredi sa Holokaustom, navodeći da postoji samo jedna razlika u tome, kako tvrdi, što je „holokaust osuđen, a zločini Srbije prolaze nekažnjeni od strane međunarodne zajednice“, prenosi šiptarska TV na, redakcija na srpskom jeziku RTK 2. Tači smatra da „ovakav pristup Srbije ne pomaže procesu normalizacije i

KOŠARE (3): Smrtonosna zaseda – oči u oči sa OVK

13. april 2019.

U sekundi smo se, sa daljine od 40 do 50 metara, pogledali oči u oči. Već sledećeg trenutka podižu puške, počinjem da trčim, čuje se pucnjava, pogađaju me meci, seća se Duško Šljivančanin Na 53. graničnom bataljonu bilo je da izdrži dok ne stignu druge jedinice VJ, pre svega 125. motorizovana brigada, koja se probijala ka granici, istovremeno vodeći borbu protiv OVK, izbegavajući udare avijacije NATO-a i prihvatajući rezerviste. Komanda Prištinskog korpusa na prvu liniju borbenih dejstava šalje starešine, višecevne bacače raketa i četu vojne policije. Ali, trebalo je izdržati do njihovog dolaska. Major Duško Šljivančanin, komandant 53. graničnog bataljona, naređuje svom zameniku majoru Dragutinu Dimčevskom da na Košarama preuzme

U Mostaru Hrvati uče Srbe: Kosovo* nezavisno od 2008.

13. april 2019.

Mostar je kao Brčko, na izvestan način poseban grad, gde bi klub Srba u gradskom veću mogao da zaustavi svaku odluku, ali u praksi nije tako „Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine i po tome je najmlađa evropska država. Srbija ne priznaje njenu nezavisnost, što je uzrok nestabilnosti ovog prostora”, navodi se u udžbenicima geografije koje izučavaju učenici osnovnih škola u zapadnim kantonima u BiH, gde se nastava odvija po hrvatskom planu i programu, piše „Politika“. Dušan Golo, predsednik Koordinacije srpskih udruženja iz Mostara, potvrdio je taj podatak. „Roditelji su nam dojavili da se obrađuje i ta tema, ali nije to jedina lekcija u kojoj se iskrivljuju činjenice.

Đorđe Bojanić: Albert Avdijev, ruski dobrovoljac (snajperista), na tribini „Dvadeset godina od bitke za Paštrik“ u Vranju.

8. april 2019.

Naš brat Avdijev, junak… koji se borio za nas. Njegovo herojstvo i borba za srpski narod i pravoslavlje ogleda se, pored ostalog, u činjenici da, kada ga je teroristički snajper pogodio u desno, on je svoj snajper prebacio na levo oko i nastavio da se bori dok nije pao u nesvest. Posle tragedije prebačen je u bolnicu u Prištini, a onda na VMA u Beogradu. Čim se malo oporavio, pobegao je iz bolnice i vratio se na ratište. Izgubio je desno oko, ranjen je i u ruku i ratni je vojni invalid (100%). Avdijev je iz Vladikavkaza, on ima ratnu priču od koje se može napisati ceo roman. Pored Avdijeva

Nikola Milovančev: Ima nas koji verujemo u Kosovski zavet

2. april 2019.

G. Nebojša Bakarec, funkcioner SNS-a, objavio je u „Politici“ članak „Pogubne posledice zamrznutog konflikta“. Pojedini navodi u članku ne odgovaraju činjeničnom stanju a vređaju me i kao pravoslavnog vernika (reči o „…utopijama o Kosovskom zavetu…“), pa ću se na njih osvrnuti. (Reagovanje povodom teksta „Pogubne posledice zamrznutog konflikta”, „Politika”, 16. mart.) Autor članka se zalaže za postizanje „kompromisa“ o statusu Kosova, koji bi u suštini značio promenu ustavnog rešenja o Kosovu (preambule Ustava Srbije). Za sva događanja od 2003. do danas (zločin u Goraždevcu 2003., pogrom nad Srbima 2004., proglašenje nezavisnosti Kosova 2008…) g. Bakarec krivi stanje „zamrznutog konflikta“ odnosno nepristajanje na priznanje protivpravne secesije Kosova. Ovo je velika evolucija

SA NEBA JE SEJANA SMRT: Ispovesti učesnika najvećih bitaka u odbrani KiM

26. mart 2019.

Dramatična iskustva učesnika najvećih bitaka u odbrani Kosova i Metohije 1999. godine Vreme NATO bombardovanja jedinstvena je bitka u kojoj su učestvovali svi građani SRJ, posebno Srbije. Vojska Jugoslavije imala je u njoj glavnu ulogu, a posebno njene jedinice koje su bile angažovane na odbrani Kosova i Metohije. Treća brigada VJ i njen Prištinski korpus odigrali su herojsku rolu u operacijama na KiM. Bitke na Paštriku, karaulama Košare, Morina i Gorožup, kao i u dubini teritorije jedinstveni su primer herojske odbrane i nesebičnog žrtvovanja svakog oficira i vojnika. Prenosimo autentična sećanja učesnika ovih operacija. Većina ovih ispovesti objedinjena je u ediciji „Ratnik“, čiji je izdavač Medija centar „Odbrana“. PUKOVNIK DUŠKO

Patrijarh Irinej: Neka im Bog sudi, po pravdi svojoj

25. mart 2019.

-Prigrlimo našu Otadžbinu! Naša snaga je samo u jedinstvu, poručio patrijarh Irinej. Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej besedio je sinoć, 24. marta 2019. godine, u Nišu na početku državne ceremonije obeležavanja dvadeset godina od početka NATO agresije na Srbiju. Uz zvuke sirena za uzbunu i gašenje svetla, u Nišu je održano centralno obeležavanje 20. godišnjice od početka bombardovanja. Sećanjem na žrtve odata je počast stradalima, uz poruku: „Oprostićemo ako budemo mogli, zaboraviti samo ako nas ne bude bilo“. Centralno obeležavanje početka NATO bombardovanja 1999. godine počelo je tačno u 19.45, kada su NATO avioni bacili prve bombe. Okupljenima u Nišu obratio se Patrijarh srpski Irinej, koji je poručio da

Oči dečaka

25. mart 2019.

Na samom kraju južnog, albanskog dela Kosovske Mitrovice, kraj magistrale koja od Prištine, preko Dudinog krša vodi ka Leposaviću, nalazi se srpsko groblje. Tamo je grob srpkog dečaka, zapamtio sam mu ime i pamtiću ga dok sam živ, na kome je razlupana ploča, grob je pre pet – šest godina, kad sam poslednji put bio tamo, bio otvoren, a kosti dečaka razvlačila su paščad! Kad su tog jutra, na Zadušnice, Srbi iz severnog dela grada stigli na svoje groblje, kosti svojih očeva i sinova našli su razbacane oko grobova. Po grobovima smeće, a neki Albanci iskoristili su to jutro, određeno od Boga pravoslavnima, da bude posvećeno miru duša preminulih, da

Srbsko sabranje „Baštionik“: MI PAMTIMO !

24. mart 2019.

Na današnji dan 19 zemalja Nato alijanse otpočele su, ničim izazvane, bezobzirno i mučko bombardovanje jedne male države, jednog malog, antifašističkog i slobodarskog naroda. Baštionik je i ove godine, na dvadesetogodišnjicu ovog zločina koji je trajao 78 dana, zajedno sa sveštenstvom Hrama Hrista Spasitelja u Banjaluci organizovao molitveni pomen za sve ubijene u bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije, ali i Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Broj pobijenih od nato bombi u ove tri države nije zvanično utvrđen, poznat je samo Gospodu, kao i broj stradalih i onih koji će stradati od posljedica bombi sa osiromašenim uranijumom. Moramo pamtiti ko nam je to uradio! Možemo im oprostiti, ali moramo pamtiti naše

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA