Јастребарско Архиве - Страница 2 од 3 - Јадовно 1941.

Како сам преживио дјечји логор

19. јул 2021.

Прича Михаjла Вељића jедна jе од прича хиљада дjеце с Козаре, коjа су након усташко-њемачке офензиве средином 1942. завршила у логорима НДХ-а. Вељић, рођен у Доњим Подградцима краj Босанске Градишке, у то jе вриjеме био дванаестогодишњак. – Када jе почела офензива, повукли смо се из села у Козару, гдjе смо маjка, моjа браћа Милорад и Перо и jа ухваћени с мноштвом народа и одведени у Стару Градишку. Селекциjа jе извршена одмах; мушкарци и млађе жене одвоjено су слани у Њемачку на рад. Приjе одласка, мушкарци су били на кату казнионице, а ми дjеца и жене били смо у дворишту око казнионице. Било jе грозно вруће, а ниjе било воде. Пресушио

Преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац

27. март 2021.

У Бањалуци је у четвртак у 87. години преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац, сенатор Републике Српске, потврдила је за РТРС Добрила Кукољ, предсједница Градског удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке, чији је Вучковац био члан. Кукољева је навела да је доктор Вучковац био велики човјек и доброчинитељ, позната личност у граду Бањалука и шире. Подсјетила је да је Вучковац 1942. године заробљен и са породицом одведен у логор Стара Градишка, одакле је пребачен у логор Млака-Јабланац и на крају у Јасеновац. Из Јасеновца је, растављен од мајке и са осталом дјецом, одведен у логор Сисак, затим пребачен у Загреб а потом у Јастребарско. Као седмогодишње дијете проживио је тортуре

Реакција на текст у „Инзбрук информише“ поводом именовања вртића Диане Будисављевић у Инзбруку

13. новембар 2020.

Шест година након шо је усвојена одлука, у Инзбруку ће коначно бити именован дечији вртић по Диани Будисављевић, Тиролки по девојачком презимену Обексер, која је током Другог светског рата спасила преко 10.000 претежно српске деце од геноцида. Лепа вест је и у томе што овај вртић више неће носити име по нацистичком лекару Бургхарду Брајтнеру. Званичницима града Инзбрука за ову одлуку припада велика похвала и поштовање. Но, ипак постоји једна болна тачка у целој причи: У званичном гласилу града Инзбрука „Инзбрук информише“ се не спомиње порекло спашене деце. Тиме се овде пропушта кључна ствар, јер су фашистички починиоци децу стрпавали у логоре смрти само због њихове етничке припадности. Зато смо

НИШТА ОД КАНОНИЗАЦИЈЕ СТЕПИНЦА: Папа жели јединство цркве, а не сукобе, треба постићи сагласност СПЦ

24. септембар 2020.

Папа Франциско жели да канонизација кардинала Алојзија Степинца буде тренутак заједништва за читаву Цркву, а не разлог сукоба и супротстављања. То захтева стрпљење и од Цркве у Хрватској, поручио је у интервјуу хрватском католичком листу ”Глас концила” кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете Столице. Потврђено је тако из врха Ватикана да од канонизације Алојзија Степинца у догледно време неће бити ништа и да треба постићи сугласност са Српском православном црквом око тог осетљивог питања. Кардинал Паролин каже и да нема нових детаља у вези канонизације ”у смислу у којем смо то ми објаснили бискупима и у којем су то бискупи објаснили народу”. -Папа је изабрао методологију настојања да се приближе

НЕВИЂЕНА ПЕРФИДНОСТ ХРВАТСKЕ: Влада финансира организације које дечји логор Јастребарско проглашавају сиротиштем, а партизане који су га ослободили нападачима на невину децу

25. август 2020.

Логор Јастребарско био је дечији концентрациони логор крај Јастребарског, којег је јула 1942. организовао усташки режим Независне Државе Хрватске. Логор Јастребарско био је један од неколико дечијих логора у Независној Држави Хрватској. Поред овог логора за децу постојали су и дечији логори у Сиску и Лоборграду. Логор за убијање и асимилацију српске дјеце Логор је основан 12. јула 1942. према одлуци поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића. У логору је према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске било заточено 3.336 деце, углавном пореклом са подручја Kозаре и Kордуна. Према истим подацима, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 деце. Према подацима

Хрвати у школи уче о Диани Будисављевић

10. јул 2020.

Филм о спасавању српске деце од НДХ уврштен у наставни програм у суседној држави. Препорука министарства да га виде ђаци од 13 до 18 година. Филм „Дневник Диане Будисављевић“, о храброј жени која је у вихору рата спасавала српску децу, укључен је у наставни програм у Хрватској и моћи ће га видети ученици већ наредне школске године. Министарство науке и образовања Хрватске оценило је да филм редитељке Дане Будисављевић има јасну васпитну-образовну улогу и препоручило наставницима да га, у оквиру пројектног дана, прикажу ученицима старим од 13 до 18 година. Овај потресни играно-документарни филм истинита је прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је

Чудесна животна епопеја од усташког логора до Скупштине Србије: „Испричаћу свима туробну истину“!

29. јун 2020.

Првом седницом новог сазива Скупштине Србије председаваће Смиља Тишма.Не само зато што је најстарија. Ова част указана јој је и зато што је победила ужасе дечјих логора Независне Државе Хрватске и Јасеновац. Лични је сведок велике историјске трагедије српског народа. Иако није члан странке, СПС је позвао ову пензионерку да буде на изборној листи Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, јер је ова жена – симбол победе. Рођена је каже, највероватније 1931. или 1932, не зна, јер је све спаљено, али добро се сећа детињства. Са старијим братом и две млађе сестре, преживела је усташке логоре у које су их одводили два пута. Од логора до Скупштине Србије „Изненадили су

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

1. јун 2020.

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Бојанић: Филм који сваки Србин треба да погледа

21. фебруар 2020.

Погледах синоћ документарни филм ,,Завештање“, аутора Ивана Јовића емитован на другом програму РТС-а. Изузетан документарац, заслужио је да буде приказан у ударном термину на РТС1, и то у више термина. Врло мало људи зна за те стравичне злочине а ту нам је и суштински проблем. Да је мало више разума и трезвене свести овај документарац би требао да погледа и сваки ђак осмог разреда и средњошколци. Овај филм је жива реч сведока без наратора и фотографија. Срећом снимљен у задњем часу. Мало је људи који су живи сведоци а млади треба да знају и чују шта се догодило. Документарни филм „Завештање“ редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који

Изложба о хероини која је спасила 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу

31. јануар 2020.

Изложба посвећена Дијани Будисављевић, хуманитарки аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила више од 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу, биће отворена у суботу, 1. фебруара, у Великој већници Градске куће, с почетком у 18 часова. Након Београда, Ниша и Новог Сада, изложба Министарства одбране под називом „Дијанина деца“ стиже и у Суботицу, захваљујући иницијативи Завичајног удружења Далмација из којег кажу да су се на овај корак одлучили како би заборављеној хероини одали почаст и дубоку захвалност за реализацију племените идеје. Спасити један људски живот је врло племенита ствар, а не преко 15.000 деце – каже Милорад Kураица из Завичајног удружења Далмација. – Дијана Будисављевић је била

Нa Mирoгojу служeн пoмeн зa кoзaрaчку дjeцу

14. новембар 2019.

Дoлaзимo у тeшким сузaмa jeр ту лeжe нaшa брaћa и сeстрe. Плaчeмo и жaлoстимo сe, aли нe дajмo дa сe oни зaбoрaвe, рeклa je Дoбрилa Kукoљ, прeдсjeдницa бaњaлучкoг Удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa. Нa Meђунaрoдни дaн бoрбe прoтив фaшизмa и aнтисeмитизмa, 9. нoвeмбрa, прeживjeли члaнoви удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa из Бaњaлукe и Бeoгрaдa пoклoнили су сe сjeнaмa кoзaрaчкe дjeцe, жртaвa устaшкoг тeрoрa сaхрaњeнe у зajeдничкoj грoбници нa зaгрeбaчкoм грoбљу Mирoгoj. Нaкoн пoмeнa кojи je служиo aрхимaндрит Дaнилo Љубoтинa, присутнимa сe oбрaтилa прeдсjeдницa бaњaлучкoг Удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa Дoбрилa Kукoљ. – Oвдje дoлaзимo у тeшким сузaмa jeр ту лeжe нaшa брaћa и сeстрe. Плaчeмo, тугуjeмo, жaлoстимo сe, aли нe дajмo

Наташа Матаушић, хрватска историчарка: У Сиску није било никакво Прихватилиште него усташки логор за дјецу са Козаре

12. октобар 2019.

У Сиску се, без сваке сумње, током 1942. године налазио усташки логор за српску дјецу, а не прихватилиште, како то дио хрватске јавности данас покушава да прикаже, тврди хрватска историчарка Наташа Матаушић реагујући на недавно приказивање документарног филма “Дјечије прихватилиште Сисак”. Аутор: Вељко Зељковић Аутор овог филма је покушао да покаже како је у Сиску било направљено “прихватилиште” за дјецу са подручја Козаре и поткозарских села, са Баније и Кордуна, те из Славоније, а у ком се усташки режим наводно бринуо о овим несрећним малишанима чији су родитељи, а што је прећутано, погинули, убијени или одведени у Јасеновац или неки од њемачких нацистичких логора.Матаушићева, која ускоро брани докторат на тему

Хрватска теорија: Партизански напад на дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском

21. јул 2019.

Поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75. годишњице „партизанског напада“ на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, Хрватско жртвословно друштво, Хрватско културно вијеће и локална Жупа у суботу, 26. августа 2017. године, организовали су комеморацију с пригодним програмом. Пише: Душан Ј. Басташић Након мисе у жупној цркви у Јастребарском, положени су вијенци на мјесном гробљу. Услиједило је и излагање на тему поријекла дјеце у Дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском 1941. – 1945, с посебним освртом на дјецу с Козаре и оно о улози Алојзија Степинца, свећеника, часних сестара милосрдница и других добротворних удружења и појединаца у „збрињавању ратне сирочади“ у

Приказан филм „Завештање“ – Свједочанства о геноциду у злочиначкој НДХ

21. април 2019.

Дугометражни филм „Завештање“, сачињен од 55 свједочанства дјеце, сада људи у позним годинама, која су преживјела геноцид у злочиначкој Независној држави Хрватској /НДХ/ у периоду од 1941. до 1945. године, приказан је у биоскопској сали требињског Културног центра. Редитељ Иван Јовић рекао је да је кроз филм желио да исприча све битно што су свједоци рекли током пет година рада, гдје је путем изјава свједока и њихових видео-тестамената желио да им подигне филмски споменик као захвалност што су успјели да преживе, остану људи и послије свега не мрзе. „Велики број свједока који су преживјели геноцид први пут је јавно говорио, а један број није желио да се прикажу њихова свједочења