arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

НАЈАВА: Промоција романа „С Хомером у олуји“ аутора Анђелка Анушића

14. март 2019.

Позивамо Вас на промоцију романа „С Хомером у олуји“ која ће бити приређена у Народној и универзитетској библиотеци у Б. Луци, 19. марта, у  19. часова. Роман је завршница (II, III, IV)  дио Анушићевог четворокњижја заснованог на првом дијелу (Гласови са Границе, 2016.) о дугом историјском кретању између орања и клања (Андрић- Екмечић) нашега народа на сјеверозпадним ободима Балканског полуострва, дакле о Србима са Војне границе, односно потоње Крајине и Хрватске, као и дејтонске/дводјелне Босне и Херцеговине. Кроз породично стабло  једног Граничара/Крајишника које сеже до осмог кољена (курђеп, курђепа), дакле до 17. стољећа па до свршетка озвијереног двадесетог вијека, фокусира се повијесна судбина и разнолики социјални, политички и културни  облици

Бојана Петровић: Јасеновац – место на ком је човек постао Сатана

14. март 2019.

И док у Хрватској буја новоусташтво, наша млада поколења не знају ни шта је оно старо (усташтво), не знају шта је Јасеновац, каже Бојана Петровић, апсолутни победник 25. такмичења беседништва на Правном факултету у Београду Крушевљанка Бојана Петровић, студент четврте године Правног факултета Универзитета у Београду са просеком 10, освојила је прву награду у категорији слободна тема, прву награду публике и постала апсолутни победник јубиларног 25. такмичења беседништва које се на Правном факултету у Београду одржава већ четврт века. Бојанин бриљантан говор изненадио је многобројне слушаоце не само избором слободне теме под називом „Сто пута изговорена лаж постаје истина“, а којим указује на кулминацију историјског ревизионизма логора смрти Јасеновац, него

Линта: Китаровић зна да је Блајбург место величања усташтва

11. март 2019.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта осудио је као срамну изјаву хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да дубоко жали због забране мисе побијеним усташама крајем Другог светског рата. „Грабар Китаровић добро зна да Блајбург није место страдања цивила већ место величања усташтва и нескривено жаљење за пропашћу НДХ”, истакао је Линта у саопштењу. Он наводи да је један од доказа и чињеница да се у Блајбургу венци полажу на гробну таблу на којој пише „У част и славу погинуле хрватске војске – мај 2015”. „То је најбоља потврда да хрватски званичници и бискупи, заједно са хрватским народом, одлазе у Блајбург одати почаст злочиначком режиму, а не жртвама”, сматра Линта.

Новости: Kрајње време да Ватикан каже шта зна о Степинцу

10. март 2019.

Први човек центра „Симон Визентал“ каже да је крајње време да Ватикан обелодани и документе који се односе на улогу Алојзија Степинца у Другом светском рату. Вест да је папа Фрања донео одлуку да 2. марта 2020. године буду отворени тајни архиви Ватикана који се односе на период Другог светског рата када је врховни поглавар био Пије Дванаести с великом пажњом је дочекана у јерусалимском Центру „Симон Визентал“ на чијем је челу чувени ловац на нацисте Ефраим Зуроф, пишу „Новости“. „Надамо се да ће постати доступни документи који ће помоћи да одговоримо на питања шта је папа Пије знао о прогону и убиствима Јевреја током Холокауста као и када је

Драгослав Бокан

Драгослав Бокан: „Партизанска герила“ у Загребу

9. март 2019.

Много је писано о „комунистичким илегалцима“ у ратном Загребу под усташком влашћу. Снимљени су и филмови и популарне ТВ серије на ту тему (од „Капелских кресова“ до „Операције стадион“).  Али, да ли је све било баш тако? Да ли су загребачки припадници покрета отпора живели у истом оном стању сталне опасности као и Срби у то време, а усред пакла „Ендехазије“? Када читамо историјске студије, прашњаве текстове (што више никог не занимају), сећања учесника и књиге о „загребачкој партизанској фронти“ долазимо (ко име да чита између редова) до веома занимљивих, сасвим неочекиваних података. На наше изненађење, сазнајемо да је степен сарадње између високих усташких дужносника и Титових „илегалаца“ био изванредно

Никола Милованчев: Упућивање 132 земунска Јевреја у логор Јасеновац – Стара Градишка јуна 1942.

6. март 2019.

Два сачувана документа везана за геноцид над Јеврејима у Срему (којем је тада припадао и Земун) налазе се у Државном архиву Хрватске у Загребу, у фонду 252 – Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек. О постојању једног од та два документа – о извештају Жупске редарствене области НДХ о Вуковару од 19. маја 1942. о упућивању у логор Земун задњих 13 Јевреја из котара »Хрватски« (Сремски) Kарловци обавестио сам јавност чланком »Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942.године«, објављеним у »Политици« 11. фебруара 2019. Пише: Никола Милованчев Тај документ чува се у истом фонду (252 Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек), под бројем

Бојан Панаотовић: Не треба да проливамо крв , не требају нам нови Јасеновци, Јадовна и Сребренице

1. март 2019.

У четвртак 28. фебруара, у галеријском простору Архива Војводине у Новом Саду, представљен је први број часописа „Трагови“, листа за „српске и хрватске теме“. О часопису, који је у издању Архива Срба у Хрватској у Загребу, говорили су: др Небојша Кузмановић – директор Архива Војводине, проф. др Дејан Јовић – главни уредник часописа, Милан Радановић – извршни уредник часописа „Трагови“ и Бојан Панаотовић – директор Културног центра Новог Сада. Часопис Трагови покушава да се кроз хуманистички, транснационални и глобални приступ супротстави аматеризму и политиканству у обради српских и хрватских питања. Први број часописа у Загребу појавио се крајем децембра прошле године, а излазиће два пута годишње. Припрема га двадесеточлана редакција. У поздравној речи,

Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунисте

28. фебруар 2019.

УБИСТВА БЕБА И ДЕЦЕ ПРЕД МАЈКОМ: Бруталност усташких злочинаца у геноциду над Србима згрозила је и окупаторе Немце и Италијане Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено О проблему као што је овај из наднаслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима. Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша

Драган Марковина Фото: HRT

Град проусташких и антисрпских слогана

28. фебруар 2019.

Сплит је претворен у град мржње након недавног напада на ватерполисте „Црвене звезде“ – антисрпски слогани и величање усташтва постали су још јаче изражени у овом некада партизанском граду. Садржај порука, слогана и графита по граду садржи величање усташтва, кукасте крстове, усташко слово „У“, позиве на убиства Срба… Врхунац слављења усташке идеологије десио се на фудбалској утакмици између „Хајдука“ и „Горице“, на којој су домаћи навијачи, склони десничарењу, на сјеверној трибини Пољуда поставили транспарент са натписом „Максови месари“ – напомињу хрватски медији. Они су тако славили једног од највећих усташких злочинаца, команданта концлогора Јасеновац Макса Лубурића, чији су одреди убица брутално ликвидарали Србе, Јевреје, Роме и антифашисте хладним оружјем. Познати

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

28. фебруар 2019.

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

26. фебруар 2019.

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

23. фебруар 2019.

 Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1  преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

vladimir_umeljic.jpg

Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби

21. фебруар 2019.

Сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца. Писмо Владимира Умељића Епископу славонско-пакрачком Јовану Ћулибрку Преосвећени Владико, Ваш интервjу Недељнику, коjи jе – судећи по Вашем следствуjућем приговору – од стране новинара додатно политички конотиран (инструментализован?), погодан jе да изазове у наjмању руку недоумице и сумње, неће сигурно и нажалост оставити добре трагове из злог времена. Дозвољавам себи критички тон, jер сложићете се, у светосавском православљању Небеског Сведржаоца нема Богу хвала места непогрешивости, као у ватиканскоj хиjерархиjи. Шаљем Вам доњи текст, коjи сведочи да и без погрешног и грешног ослањања на комунистичку „правду и право“, сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца, те да Ваше: 

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

21. фебруар 2019.

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XII. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали

ПОЉА ТИШИНЕ-посета Јасеновцу и Доњој Градини

20. фебруар 2019.

Данас се навршава тачно три месеца како сам посетио Јасеновац (Хрватска) и Доњу Градину (Р.Српска). Уједно, данас је тачно и три месеца како не знам како своје утиске да пренесем на папир. Још увек и после деведесет дана и ноћи сећам се јасно сваког погледа, сваке речи и корака, сваког шапата… И те заглушујуће болне тишине. Нанесе нас пут у Јасеновац. Српско место са леве стране Саве, у Хрватској. Путници намерници. Знали смо где идемо, али нисмо знали шта нас чека. Дошли смо са уверењем да знамо много, а отишли са осећајем да, у ствари, нисмо знали ништа. Једноставно о комплексу логора Јасеновац се не учи и не сазнаје кроз

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА