arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Обиљежавање 23 године од егзодуса сарајевских Срба 16. марта

5. март 2019.

Двадесеттри године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене 16. марта, а програм ће почети на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу одавањем почасти погинулим борцима и полагањем вијенаца, најавио је данас помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић. Граонић је рекао да ће програм почети у 12.00 часова, а у Цркви Светог Георгија на Равној Романији у 13.00 часова биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, првенствено за Србе Сарајевско-романијске регије који су страдали у одбрани својих простора. Он је навео да је на данашњем састанку са руководством града Источно Сарајево, начелницима општина у саставу града и борачких организација договорено да 16. марта у 14.00

Шпански медији величају дивизију која је учествовала у опсади Лењинграда

5. март 2019.

Један од најпопуларнијих листова у Шпанији „ABC“ објавио је чланак о „херојској“ борби „Плаве дивизије“, која се за време Другог светског рата борила против СССР-а на страни Вермахта и која је учествовала у опсади Лењинграда, а њене војнике су окарактерисали као „неустрашиве и храбре борце“. Како се наводи у публикацији, шпански војници, „који су пркосили смрти и храбро подносили оскудицу „достојно су се борили“ против Црвене армије „у најтежим условима“. Лист наводи да се шпанска дивизија посебно истакла 1943. године током борби код Волхова, када су њене јединице учествовале у „опсади Лењинграда“. „У Красном Бору, предграђу Лењинграда, 5,9 хиљада лако наоружаних шпанских војника морало је да одбије снажан напад 38

Обука резервиста најава обавезног служења војног рока?

5. март 2019.

Увођење обуке за резервисте који нису служили војску је корисно, сматрају саговорници Тањуга. Они наводе да су то можда прелазна решења док се не направи озбиљна анализа о евентуалном поновном увођењу служења војног рока „Времена су се променила, ово није период после Хладног рата када су сви тврдили да не постоји опасност од нових сукоба. Сад се у Европи поново формирају нови батаљони, повећава се бројно стање војске и једна од последица је и обнова резервног састава“, рекао је Радић за Тањуг. Радић каже да је садашња организација Војске Србије успостављена 2006. и 2007. године, и да се састоји од много батаљона од којих многи у миру имају само неколицину

Шпански лист сажаљева нацисте који су бранили Берлин

4. март 2019.

Шпански лист ABC објавио је чланак у коме новинар Мануел Виљаторо сажаљева војнике Вермахта који су се борили у бици за Берлин. Према речима Виљатореа, на почетку битке за освајање главног града Трећег рајха на страни Фирера је било око 800 хиљада војника. Он је навео да су већину војске чинила сиромашна деца, коју су намамили у „хитлерјугенд“ помоћу лажних обећања славе и империјалне будућности Немачке. „Ти мали војници марширали су заједно са хиљадама стараца, које је обучила војска преживелих јединица“, пише Виљаторо. Он такође критикује совјетску тактику ратовања. „Позната наредба № 227 или ’Ни корак натраг!‘ доказује да је Стаљин због својих циљева без оклевања слао у смрт хиљаде војника“, сматра новинар. Подсетимо, средином фебруара је у истом

Хатиџa Бериша: Са Косова сам избегла у српској колони

4. март 2019.

Хатиџa Бериша, професорка на Војној академији у Београду у интервјуу за „Новости“: Ово је моја домовина, Албанци ми 1999. спалили родну кућу у Клини Од ње треба учити шта су патриотизам, част и поштење. Како се воли и брани своја земља, породица, како се уче младе генерације. Зато, благо студентима којима она предаје. Овако су нам познаници и пријатељи представили докторку политичких наука Хатиџу Беришу, родом из Клине, сада Београђанку, професорку на Војној академији, на Катедри стратегије и националне безбедности. Ова одважна и паметна, али, пре свега скромна жена, каже да не жели медијску пажњу. На интервјуу, за „Новости“, наговарали смо је више месеци, а „Косовка девојка“, како је зову

Љубиње: Обновљена спомен-капела Пандурица

4. март 2019.

У јами Пандурици страдало је 36 Љубињаца, а у јами Јагодњачи на Ржаном Долу, више од двије стотине угледних Срба Поповог поља и околине. Потомци страдалих учитеља Николе Перушине и свештеника Божидара Шаренца, за информацију о вандализму сазнали су из програма РТРС, и одлучили су да финансирају обнову капеле на Пандурици. – Нисам увјерен да ли је то чин вандализма, који је резултат национализма, или је економски вандализам, али ме погађа да се људима, који су на тај начин дали животе, још увијек дешавају овакве ствари – рекао је унук страдалог учитеља Николе Перушине Зоран Перушина. Стратишта су дио локалног и ширег националног идентитета. Међутим, немају дефинисан статус историјског спомен подручја.

Ивица Дачић

Дачић: Доста шале, прекините антисрпску кампању!

4. март 2019.

Ивица Дачић, за „Новости“, о новим провокацијама из Хрватске. Да ли је спаљивање лутке Пуповца генерална проба Ово што се дешава у Хрватској доказ је да су наше оцене о антисрпској кампањи у тој земљи потпуно оправдане. Све је последица тога што се уместо једногласне осуде увек појаве и неки који би да релативизују нападе и дивљање. Овако је у недељу шеф дипломатије Ивица Дачић, за „Новости“, прокоментарисао то што су уместо снажних осуда и извињења због невиђеног скандала који се недавно догодио у Сплиту, када су нападнути ватерполисти Црвене звезде, из Хрватске јуче стигле нове провокације. На карневалу у Каштелима симулиран је линч српских спортиста на сплитској Риви и

Бијеле траке у Приједору: Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке

4. март 2019.

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1500 Срба из града и околних села. Био је ово почетак геноцида над Србима из тадашњег среза Приједор. До краја рата страдаће преко 4000 приједорских Срба. Преко 1000 страдалих било је млађе од 18 године. О ликвидацији Срба током „Илинданског покоља“ детаљно је писала Ведрана Адамовић у књизи „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018. У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора

Сусрет са историјом: Андрић био члан Дражиног покрета

4. март 2019.

Какве су биле везе славног нобеловца са равногорцима и њиховим вођом генералом Михаиловићем. Једини документ о сарадњи налази се у његовом партијском досијеу Такав је живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то скрива од света, па и од оних који су му најближи“ – записао је Иво Андрић у „Знаковима поред пута“, као да је хтео да посредно појасни поједине „знакове“ из његовог богатог животног пута књижевника и дипломате, о којима се мало зна и који су остали недовољно разјашњени. Иво Андрић је живео и умро са много тајни. И данас су тешко објашњива нека његова опредељења у животу

ИСПОВЕСТИ: Oца убили фолксдојчери а Немци му спасли живот

4. март 2019.

Милановчанин Владета Поњавић (83) први пут прича о својој трагедији. Деда Остоја није Озни после рата проказао убицу свог сина Чедомира Трагично је, драматично и судбински иронично било детињство Владете Поњавића, 83-годишњака из Горњег Милановца, о којем он тек сада први пут прича јавно. Оца Чедомира су му 1942. безразложно убили „домаћи“ Немци, фолксдојчери, а годину после, „прави“ Немци основцу, првачићу у то зло доба, спасавају живот од најцрњих богиња! Иако жалостан и револтиран због убиства сина Чедомира, деда Остоја 1946. Озни није проказао убицу, официра фолксдојчера. А могао је, знао је… Поњавиће и многе фамилије страдалника у Рудничко-таковском крају боли душа због скорих рехабилитација доказаних зликоваца фолксдојчера и враћања

Линта: HRT активно ради на рехабилизацији НДХ

3. март 2019.

 Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта изјавио је данас да Хрватска радио-телевизија /HRT/ активно ради на рехабилитацији Независне Државе Хрватске /НДХ/ Линта истиче да је један од многобројних доказа за то и емитовање емисије „Лијепом нашом“ у којој је током музичког игроказа једна група људи наступила у нацистичким, а друга у партизанским униформама, након чега су симулирали борбу и играли у колу. Он је оцијенио да је HRT дуги низ година „једно од упоришта проусташких снага“ и константно промовише усташтво и усташке зликовце, усташе проглашава правом хрватском војском и негира злочин геноцида над српским народом Линта истиче да је на HRT-у постало сасвим нормално да се емитују пјесме познатог

СКАНДАЛ НА ХРВАТСКОЈ ДРЖАВНОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ: Певачи наступили у нацистичким униформама и певали „За добра стара времена“

3. март 2019.

Хрватска телевизија HRT, данас је емитовала емисију „Лијепом нашом“ снимљену у Ријеци. Ради се о забавној емисији коју већ годинама води Бранко Уводић, а која се базира на извођењу музичких нумера пред публиком. Данашња емисија тематски је била посвећена карневалу, а неко је на ХРТ-у проценио да је таква тематика довољна за позивање групе која наступа са нацистичким шлемовима с ознаком СС на главама. Радило се о својеврсном музичком перформансу у ком је део чланова на позорницу дошетао обучен у нацистичке униформе, а други део у партизанске униформе, након чега су симулирали борбу, али и плесали у колу. Потом су отпевали „Нећемо ноћас дома“ и, веровали или не, „За добра

Личанки од скоро 100 година одузето 54 литре ракије и новчано кажњена

3. март 2019.

Хрватски цариници казнили су 98-годишњу старицу у Лици јер је пекла ракију. Старица из Удбине је пекла ракију на традиционалан начин, а кад је, уз помоћ суседа, пристављен још један котао, у двориште је стигла мобилна екипа Царинске службе у Задру. Старица живи сама па није имао ко да јој објасни законску процедуру у вези са условима дестиловања алкохола у кућној радиности, пише ријечки „Novi list“. Лист наводи да јој је одузета ракија и наплаћена казна. Одузете су јој 54 литре ракије, а на лицу места наплаћена јој је казна од 500 куна (скоро 8.000 динара), а касније јој је стигла додатна казна за прекршај у износу од 1.500 куна

Бака Љуба (88) Српкиња која живи Хрватској, 55 година није имала струју

2. март 2019.

Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине Љуба Обрадовић из Листоваче на Банији, 55 година живела је без струје, у 21. веку, у Хрватској, која је од 2013. године пуноправна чланица Европске уније. Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине, а за њу и случајеве сличне њој (читај Србе), задужена је заменица градоначелника Бранка Бакшић, која једина брине о припадницима српске националне мањине. О животу бака Љубе, која слабо види, а још слабије чује, која око главе и зглобова има завезане мараме, а на себи чак и по пет мајица због хладноће,

ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА: Стручњаци траже помоћ премијерке

2. март 2019.

Захтев за промену у раду тела које утврђује последице НАТО бомбардовања. Стручњаци незадовољни Министарством, јер од јуна није ништа урађено Покретачи иницијативе за утврђивање последица НАТО бомбардовања затражиће да координацију Међуресорним координациним телом (МКТ), основаним јуна 2018. са циљем да испита последице НАТО бомбардовања, уместо Министарства заштите животне средине преузму премијерка Ана Брнабић и њен тим, сазнају „Новости“. Такву одлуку донела је група стручњака, на састанку у Друштву за борбу против рака, чији је предлог о потреби оснивања МКТ, упућен у јуну 2017, подржао председник Александар Вучић. Управо та подршка покренула је државне институције да реализују иницијативу стручњака – физичара, хемичара, биолога, лекара и припадника Војске Србије. – Очигледан настали

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА