Јадовно Архиве - Страница 44 од 99 - Јадовно 1941.

Лажни „првоборци“ у устаничкој српској средини створили повољну климу за долазак Јосипа Броза

21. новембар 2021.

Од доласка странке HDZ на власт у самосталној (европској) Хрватској, и потом видљиве ревитализације усташтва, траје доказивање да јулски устанак у Србу није био почетак антифашистичке борбе. Пише: Владимир ФРОЛОВ Лагање још из времена браварове заједнице настале на тезама коминтерновских шнајдера, тешко се потире, иако је дуго скривана истина поодавно изашла на светло дана. Како је NDH била клерофашистичка држава која проводи геноцид над Србима, Жидовима и Ромима, код Срба је сазревала свест да се само оружаном борбом могу спасити од потпуног уништавања у таквој држави. Сазревање о неопходности устанка било је аутохтони императив за биолошки опстанак на који тзв KPH није имала никаквог утицаја, тим пре што се комунисти

XI САБОР БИЛОГОРАЦА 4. ДЕЦЕМБРА 2021. У ПАНЧЕВУ

14. новембар 2021.

Дођите 4. децембра у Панчево да се дружимо! Кад ако не сад? Још увијек актуелно замешатељство са короном одложило је 2020. године одржавање 11. Сабора Билогораца, ситуација се није промијенила ни ове године, али смо у контакту са бројним сународницима одлучили да уз поштивање свих прописаних мјера скуп одржимо почетком децембра, у посљедњи час ове године и да више не прекидамо традицију и сусрет на којем су се окупљали Билогорци, али и житељи околних насеља поријеклом из Западне Славоније, те бројни пријатељи. Завичајно удружење „Билогора“ организује 11. Сабор у суботу, 4. децембра у Панчеву, Баваништански пут ББ, са почетком у 18,00 сати. Romantic Еvent centar у којем ће се скуп

17.04.2011. Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу - 17.04.2011. Milan Bastašić: Nakon 20 godina progonstva, ponovo u Jasenovcu

ОБАЛА ЖРТАВА: Тек сада постајемо свесни небриге према јасеновачким страдалницима

12. новембар 2021.

Да ли је за Србе, ма где да су, дозвољено незнање о Јасеновцу и жртвама те монструозне фабрике смрти? Пише: Драгана Матовић Прошле су деценије, Сава и даље тече и памти. Невине жртве из Јасеновца плутале су овом реком и нашле вечни мир на њеним обалама. Допустили смо да их прекрива завеса заборава пуних 80 година. Тек сада постајемо свесни наше небриге према јасеновачким страдалницима. Фрапантно је да жртвама злогласног логора до сада није намењен макар сокак у Београду, а на улице су понекад постављане табле са именима људи који то не заслужују. Дешавало се, што је недопустиво, да улица буде названа и по усташком прваку, додуше из незнања. Да

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

2. новембар 2021.

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

Браћо Срби, ко вас наговори на ово историјско зло, на неистину о страдању свога народа?

2. новембар 2021.

Крајем априла 2012. године, преживјели јасеновачки дјечак – логораш, сада већ покојни др Милан Басташић, запутио се у Загреб гдје је на Цвјетном тргу постављен павиљон за обиљежавање годишњице пробоја из концентрационог логора Јасеновац. Пројекат је, у склопу акције ”Архитектура сећања” реализован од стране Вијећа српске националне мањине у Загребу. У позиву организатора било је наведено да ће на округлом столу, који ће услиједити главна тема бити расправа о броју жртава у Јасеновцу уз напомену да минимални број жртава, а за које је утврђено име и презиме, износи 83.145, од чега 20.101 дјеце до четрнаест година старости. У то вријеме, Милан није могао ни претпоставити да ће свега неколико година

Басташић: Хебранг својим лажима поново убија жртве у Шарановој јами

31. октобар 2021.

На изјаву високо позиционираног члана владајућег ХДЗ-а и некадашњег сарадника Фрање Туђмана и министра здравља и одбране Андрије Хебранга у којој крашке јаме у којима су током Независне Државе Хрватске убијани Срби и Јевреји назива фантомским, реаговао је Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Није први пут да Андрија Хебранг тврди да у Јасеновцу људи нису убијани већ спашавани и да је то гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба. Осокољен плимом неоусташтва у хрватском друштву, сада иде и даље па по први пут бесрамно негира и злочине хрватских усташа над Србима и Јеврејима почињене у Велебитским јамама – каже Басташић. Шаранова јама, једна од 32 крашке

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

29. октобар 2021.

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

Штокхолмски синдром представља озбиљан психо-социјални поремећај. Kада је настао и шта представља?

29. октобар 2021.

Штокхолмски синдром дефинише се као наизглед тешко схватљива појава зближавања, развијања одређених осећања, па чак и специфичног облика љубави између жртве и агресора. Термин је промовисао Нилс Бејерот, шведски психијатар и криминолог, након неуспеле пљачке банке 1973. године у граду по којем је појава добила име. Инспирацију и подстрек за даља истраживања пружили су му случајеви емоционалног везивања талаца за сопствене отмичаре, које се, између осталог, манифестовало оправдавањем њихових поступака и одбијањем сведочења и сарадње са полицијом након ослобађања из заточеништва. Ово, наизглед необјашњиво, психичко савезништво психијатри и криминолози објашњавају урођеном потребом развијања специфичног механизма преживљавања у условима егзистенцијалне угрожености. Осим код талачких ситуација, примери синдрома појављују се у пракси

Епска битка Србина из Лике: Спасава земне остатке усташких жртава – пре великог потопа

26. октобар 2021.

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати. Аутор: Сенка Милош Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан. О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године. Србин

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

26. октобар 2021.

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра 2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Созерцање (2)

26. октобар 2021.

Читанка српског страдања од усташа је тешко штиво. Ужасни покољи, стравични, монструозни злочини, демонски карактери џелата… Пише: Зорица Ђоковић Ондашњи крици и плач понекад надјачају садашњу свакодневну градску буку. Слике насилног умирања промичу пред очима умјесто зграда и пролазника. Треба то носити. Као и низ питања која извиру из тога, питања без одговора. Треба све то носити кроз дан и даље кроз живот. Тешка литература коју је немогуће свакодневно читати. Календар је препун датума када умирање за Србе није било свакодневни, уобичајени одлазак достојан човјека на крају свог земног живота. Спознали су непојмљиво тешку, мученичку смрт, којом су прешли преко, оставивши своје крвнике и нас, потомке, на овој страни. Између

Историчар др Владимир Умељић: Документа о геноциду у НДХ уништавана у Брозово време

25. октобар 2021.

Ово, за „Новости“, наглашава др Владимир Умељић, историчар и теолог, којем је управо ових дана Издавачка кућа „Филип Вишњић“ у Београду објавила историјски роман „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Признавање независности Косова и Метохије представљало би духовну кастрацију, а затим и колективно самопоништење српског народа. Имам поверења у наш народ упркос систематском расрбљивању, које траје од оне несрећне југословенске заслепљености по завршетку Првог, Другог светског рата и Брозовог терора. И, наравно, упркос свим друго и трећесрбијанцима, који се из разноразних разлога коцкају туђим новцем. Мислим, или се барем надам, да их је наш народ прозрео и ставио их на место које заслужују. Ово, за „Новости“, наглашава

Линта: Хрватска слави злочинце над Србима у Госпићу

18. октобар 2021.

Осуђени ратни злочинац и хладнокрвни убица Мирко Норац је за госпићке и личке Хрвате и већину хрватског народа херој домовинског рата који је по свом карактеру био освајачки и агресивни рат. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да планска ликвидација најмање 124 Срба у личком граду Госпић у љето и јесен 1991. године јесте важан доказ да је циљ проусташког режима Фрање Туђмана био стварање етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба. То потврђује чињеница да је државни врх спречио истрагу о тим ликвидацијама иако је било добро познато ко су наредбодавци и извршиоци наведених монструозних убистава. За наведена убиства требало је да буде осуђено

Јасеновац није политичко средство, већ стратиште Срба

16. октобар 2021.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик истакао је да је скандалозан и понижавајући, и са људског и са политичког становишта, предлог председника СДА Бакира Изетбеговића да у „закону о забрани негирања геноцида у Сребреници“, који је наметнуо Валентин Инцко, буду уграђени и амандмани који би се односили на Јасеновац. „Понижавајући је, јер је то покушај трговине стратиштима, изједначавања злочина, као и коришћења највећег стратишта српског народа икада у приземне политичке сврхе“, истакао је Додик, преноси РТРС. Он је оценио да би Изетбеговић „да нас подмити амандманом у који би требало да стане пола милиона убијених Срба, не би ли ми прихватили да се на неким другим местима дешавало шта се

Пилселов позив на дијалог: изазови и одговори

15. октобар 2021.

Недавни наступ на српској државној телевизији хрватског политичког теолога и екуменског делатника Драга Пилсела, ученика аргентинског кардинала Бергоља, садашњег римског понтифекса, привукао је пажњу српске јавности. Пажња је изазвана како Пилселовом спремношћу на дијалог о спорним питањима српско-хрватских односа, тако и извесном самоувереношћу која га је подстакла да говори не само у своје него, сасвим самозвано, и у име врха Српске православне цркве. Тим поводом „Печат“ доноси ставове Часлава Д. Копривице, Николе Милованчева, Николе Живковића и Зорана Чворовића о Пилселовим виђењима. Лицитирање бројем јасеновачких жртава ЗОРАН ЧОВОРОВИЋ КОСОВО, ЈАСЕНОВАЦ, СРБИ Хрватски теолог и некадашњи „драговољац“ Драго Пилсел је јасан: српска „митоманија“ с бројем убијених Срба у Јасеновцу представља главну баријеру