Јадовно Архиве - Страница 24 од 99 - Јадовно 1941.

РТ Балкан истражује: Хоће ли Србија усвојити резолуцију о геноциду над Србима у НДХ

11. март 2024.

Питање усвајања резолуције о геноциду над Србима у Независној држави Хрватској биће поново покренуто у српском парламенту – тако барем обећава народни посланик проф. др Бранимир Несторовић из покрета “Ми – глас из народа, проф. др Бранимир Несторовић”. Несторовић објашњава за РТ Балкан да ће ово можда бити “четврта срећа” јер три пута је српској скупштини подношен предлог резолуције о геноциду у НДХ и ниједном није прошао. “То је заиста срамотно. Последњи пут када је поднета резолуција (јануар 2022, прим.аут) за њено уврштавање у дневни ред заседања гласао је 41 посланик. А можда је то и ‘успех’ јер први пут када је поднета резолуција за њу је гласало свега 11

НА БЛАГОВИЈЕСТИ ВЕЛИКИ СКУП У БЕОГРАДУ И ПОТПИСИВАЊЕ ПЕТИЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

9. март 2024.

Покрет Срба Крајишника позвао је све патриотске организације и појединце да се 7. априла, на празник Благовијести, окупе пред Црквом Светог Марка у Београду, гдје ће бити потписивана петиција чији је циљ да Скупштина Србије усвоји резолуцију о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској /НДХ/, етничком чишћењу и борби против ревизије истине о српском страдању. Потпредсједник Извршног одбора Покрета Срба Крајишника Славен Стевелић изјавио је Срни да резолуција о геноциду превазилази сва страначка обиљежја и организације, а да сам скуп представља есенцију српских патриота из цијелог региона са јасном поруком да се од овог пројекта неће одступити ни милиметар. „Нећемо дозволити ниједног момента повлачење“, рекао је Стевелић и

Гробница без обиљeжја у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта

8. март 2024.

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Обиљежjе jе порушено 1991. године. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала све до 1945.г., преживjела родбина и приjатељи окупљали су се око

Улога хрватске Удбе у избору патријарха СПЦ

20. фебруар 2024.

У „сарадничкој” (доушничкој) мрежи Управе државне безбедности (Удбе) у НР Хрватској 1958. године, међу свештеним и мирским службеницима Српске православне цркве (СПЦ) било је 20 свештеника и 16 чланова Епархијских савета и Управних одбора. Пише: Милан Четник Те године, од 26. маја до 10. јуна одржано је “тешко заседање” Архијерејског сабора СПЦ на којем нису изабрани предложени кандидати за нове владике, “домороци” у македонским епархијама. Нешто касније, 5. јула “изненада” је умро патријарх Викентије (Проданов). Друго оделење савезне Удбе послало је 14. августа депешу хрватској Служби тражећи анализу састава изборног Сабора СПЦ за новог патријарха, са њиховог терена. Јер, у тадашњем изборном Сабору право гласа, осим архијереја, имали су и

УГ Јадовно 1941: ПОЗИВ НА ПОТПИСИВАЊЕ ПЕТИЦИЈЕ ЗА РЕЗОЛУЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА У НДХ

20. фебруар 2024.

Удружење грађана „Јадовно 1941.“ позвало је на потписивање петиције за резолуцију о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, чиме је подржало Покрет Срба Крајишника. „Позивам потомке и поштоваоце жртва комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг да потпишу петицију“, истакао је предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић, напоменувши да је он то такође учинио. Према његовим ријечима, након што је Република Српска усвојила Декларацију о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима, није касно да и Скупштина Србије то учини. „Као што кажу организатори ове петиције: вријеме је. Надам се да ће ова богоугодна акција уродити плодом“, рекао је Басташић Срни. Покрет Срба Крајишника позвао је држављане Србије да се одазову потписивању

Добривоје Видић: ЈЕДНА НЕИСПРИЧАНА ИСТОРИЈСКА ПОРОДИЧНА ПРИЧА

20. фебруар 2024.

Ослобађање градова НДХ од партизана. Како је то изгледало из угла српских становника Дервенте, Бањалуке, па и других градова НДХ. После геноцида 1941, ко је остао жив, после убијања угледних, одвођења у Јадовно и Јасеновац, и прогона у Србију, пада под заштиту њемачког Вермахта и њихових ЕК центара од 20. јануара 1941. Од тад Срби, који су избјегли у села, добијају право да се врате у своје куће. Немачка Шталова дивизија трећепозиваца им то гарантује и помаже око усељавања и избацивања усташких породица,које су предходно усељене од стране НДХ, са решењем директора НДХ агенције. Директор за Бањалуку те агенције што је отимала и на себе књижила српску имовину је био

Нови скандал у режији Дејана Ристића

12. фебруар 2024.

Када Музеј жртава геноцида из Београда позове једну хрватску историчарку из Загреба у Србију и најави као првог говорника на манифестацији којом ће бити обиљежен национални празник Сретење – Дан државности Србије, то заслужује посебну пажњу. Пише: Душан Басташић Програм под насловом ,,ЈАВНО СВЕДОЧЕЊЕ: Сусрет с прошлошћу – Диана Будисављевић“ ће бити реализован 13. фебруара ове године у Атријуму Народне библиотеке Србије у Београду а дан касније у Културном центру Војводине ,,Милош Црњански“ у Новом Саду. У оквиру програма, присутнима ће се поред осталих обратити историчари Наташа Матаушић, и директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић. Широј јавности али и историчарима, мало је познат лик и дјело Наташе Матаушић. Недавно смо

Србофобија из уста једног Јеврејина: Срби као Хамас

10. фебруар 2024.

На политичком и медијском небу српских земаља, прилично млако је прокоментарисана изјава Менахема З. Росенсафта (Menachem Z. Rosensaft), једног од првих људи Свјетског јеврејског конгреса који је упоредио четнике са Хамасом. Пише: Борис Радаковић Отишао је и корак даље, па је позивајући „Бошњаке“ да разумију бомбардовање Газе од стране војних снага Израела, повукао паралелу између „идеологија Хамаса и онога што је четнички покрет радио у БиХ тијеком рата деведесетих.“ Ко имало познаје историју ратова за југословенско насљеђе, добро зна да никаква четничка идеологија није дјеловала у БиХ. Српски народ је организовао своју војску и мимо неких паравојних формација, све војне јединице су биле под Главним штабом Војске Републике Српске. Постојале

Покољ над Србима 7. фебруара 1942. године у Штрпцима код Прњавора

6. фебруар 2024.

Дана 7. фебруара 1942. године, готово у исто вријеме док се дешавао покољ Срба у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, у селу Штрпци код Прњавора хрватске усташе су на најсвирепији начин извршили тежак злочин углавном над српским женама и дјецом. Жртве су биле старости од 3 мјесеца до 70 година. Жртве су силоване, клане ножевима, убијане тупим предметима, масакриране и само неколицина је убијена ватреним оружјем. У рано јутро 7. фебруара 1942. године, по великој хладноћи, група од стотину усташа долази из Прњавора у центар села – Глоговац, који је био настањен њемачким становништвом – фолксдојчерима. То њемачко становништво се одмах по окупацији организовало у формације, наоружало и почело са

Крвави усташки пир у Пискавици

5. фебруар 2024.

Два дана приjе и пет дана послиjе масовног покоља српског становништва у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и руднику Раковац, усташки кољачи су на наjбруталниjи начин уморили на стотине невиних Срба у Пискавици и Ивањскоj (данашње Поткозарjе, пр. а.), код Бање Луке. Како jе у предговору књиге Лазара Лукаjића „Фратри и усташе кољу“ написао професор Предраг – Гуго Лазаревић, оваj злочин геноцида извршен jе 5. и 12. фебруара 1942. године. За покољ од 7. фебруара Лукаjић наводи да jе био акт програмиране промjене демографске структуре у Бањоj Луци и њеноj околини, те да jе као такав припремљен у сарадњи с одредом Павелићеве личне гарде, док су покоље од 5. и 12. фебруара

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ – Порицање Србоцида некад и данас: Поводом изласка једне књиге

4. фебруар 2024.

Пред читаоцима је нова књига потписника ових редова, „Кућа у нашој крви: Јасеновац и српски логорашки завет“. КУЋА У НАШОЈ КРВИ У првом поглављу ове књиге, „Србоцид или Појам као средство свесрпског прогледања“ понуђено је излагање појма србоцида, значајног за разумевање геноцидног злочина који се у НДХ десио од 1941. до 1945. годинне. У тексту „Седамсто тисућа сведочиће жртви“, дата је анализа Службе новомученицима српским Светог владике Николаја, где је, између осталог, изложено православно учење о мучеништву, чији је Првомученик Христос, као и о смислу нашег страдалништва у доба НДХ. Затим су у књизи дата два, нама нова, сведочења о србоциду у НДХ – француског новинара Жана Хусара, који је

Владика бачки Иринеј о умањивању броја жртава у Јасеновцу

1. фебруар 2024.

Узалудан би био ревизионизам са Каптола и са неких других адреса у Хрватској да му није стигла подршка од људи којима плату и све животне трошкове покривају грађани Србије. Уколико ова апологија за Макса Лубурића и остале усташке злочинце не буде хитно заустављена, то ће бити огроман ударац српском народу у целини, а Србија као држава биће означена као несумњиви спонзор и покровитељ ревизионизма на штету историјске истине и сопственог народа. У том случају добили бисмо паклену инверзију – ревизионисти „свих земаља” били би проглашени за свесне и савесне борце против наводног српског ревизионизма, пропаганде и „митоманије”. Јасеновачки и други НДХ-џелати били би делимично амнестирани, ако не и рехабилитовани, а

Мира Радојевић, историчар и професор на Филозофском факултету у Београду.

Мира Радојевић: Зло Јасеновца и његова дубока веза с временом у коме живимо

31. јануар 2024.

Број жртава много је пута и са различитих страна оспораван, да би у савременом добу био проглашен за мит, чије се порекло нетачно и често приписује „српским националистима“. Убијање историје Јавност у Србији је последњих месеци суочена с мноштвом информација из новинских и других текстова, као и из телевизијских емисија посвећених злогласном концентрационом логору Јасеновац, с нагласком на покушај утврђивања броја његових жртава и оштро супротстављена тумачења завађених учесника ове захуктале дискусије. Недовољно упућени читалац или гледалац телевизије може бити изненађен како обновљеним интересовањем за то болно питање из националне историје тако жучношћу која избија из његове анализе, а можда понајвише новим, готово „револуционарним“ погледима. Унутар недоумица изазваних садржином и

Преминуо историчар Светозар Ливада

29. јануар 2024.

Навршиле су се двије године од како је преминуо познати историчар и социолог Светозар Ливада, након дуге и тешке болести у Загребу у 94. години. Ливада, је рођен 14. марта 1928. године у сеоској породици у селу Горње Примишље, у општини Слуњ, на Кордуну. Био је партизански борац, писац, филозоф, демограф, историчар, социолог и човјек који је упорно радио на обнови српских институција на територији данашње Хрватске, а посебно је бринуо о положају сељака. Као веома млад ступио је у партизанске борбене јединице у свом селу. Рањен је неколико пута, а након тешког рањавања у болници је лежао непрекидно седам година и за то вријеме урађене су му 42 операције.

Мира Радојевић: Србољуб Живановић се све вријеме трудио да говори у име осуђених на ћутање, не пристајући да нестану из колективног сјећања

28. јануар 2024.

Ако се пође од чињенице да је Јасеновац већ неколико деценија најважнији симбол страдања српског народа у Другом свјетском рату и националне политике НДХ очито је да главни циљ представља деконструкција наводног јасеновачког мита, како се све чешће истиче. Следствено томе, рушењем мита била би релативизована и обесмишљена сва постојећа знања о геноцидном карактеру НДХ. У петак, 26. јануара 2024. године, у пуној свечаној сали САНУ, у организацији Института „Диана Будисављевић“ одржана је комеморација посвећена недавно преминулом српском академику Србољубу Живановићу, који је свој научни вијек посветио истраживању геноцида над српским јеврејским и ромским народом о Јасеновцу. Дописни члан САНУ проф. др Мира Радојевић, због смртног случаја у породици није