arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
МАРКО – МАРКИЦА БОШКОВИЋ

Освета Марка Бошковића

8. април 2020.

Оно што усташким покољима у ливањском краjу даjе посебну тежину и трагичност jесте чињеница да jе међу жртвама било понаjвише дjеце. Многе породице су затрвене до посљедњег изданка, а у онима у коjима jе неко од родитеља и успио неким чудом да се спаси, обично се враћао у празан дом. Сви они коjи су послиjе свега ипак смогли снаге да изнова заложе угашена огњишта, да изнова свиjу породична гниjезда, обично су, из велике туге и жеље да изгубљеноj дjеци барем име не погине, а можда и из неког очаjничког пркоса и ината, спомињали и понављали имена погинулих. Тако су дjеца коjа су се касниjе рађала по правилу добиjала имена оних

КО ЈЕ ПРВИ ЗАПУЦАО У САРАЈЕВУ 1992.

7. април 2020.

Јуче су скоро сви медији у већем беха ентитету и „напредни“ медији код нас, објавили „данас је почела опсада Сарајева“. Јуче су скоро сви борци за људска права и људскоправашки интелектуалци, новинари и активисти зарежали против „српског фашизма.“ Извор и аутор: Борис Радаковић – април 06, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Дозволили смо себи, „да нам сви које смо ослобађали, којима смо омогућили да постану нације са својим државама, порекну нашу ослободилачку

Веритас – Саопштење поводом голготе Kупрешких Срба априлa 1992

6. април 2020.

Хрватске јединице, састављене од ЗНГ, ХОС-а, ХВО, 3. априла 1992. напале су српска села на купрешкој висоравни у југозападној Босни. Брзо су напредовали, јер са српске стране није ни било организоване одбране. Бројчано надмоћнији, боље наоружани и са искуством из рата у Хрватској, до 6. априла заузели су сва српска села, укључујући и општински центар градић Kупрес. За неколико дана хрватска војска убила је 54 српска цивила и територијалца, а око 150 одвела у логоре по западној Херцеговини и Хрватској, у којима су прошли праву голготу. Хрвати су 6. априла у ресторану фирме “Kвалитет” у Kупресу сакупили 60-ак територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву

Дани(ј)ел Јадовнички Симић

6. април 2020.

Вама који посјећујете наш портал Jadovno.com или на ту адресу стижете посредством друштвених мрежа на којима настојимо бити дневно ажурни, сигурно нису промакли текстови Дани(ј)ела Симића. Они у којима на тему Јадовна, нашег личног, друштвеног и институционалног памћења и заборава пише, обзнањује, указује и упозорава. Пише: Душан Ј. Басташић Перо којим пише је оштро, бритко, умивено, неокаљано устручавањем, компромисима, загонеткама и додворавањима. Њиме биљежи и исписује наравоученије ововременим али и још нерођеним Србима, јадовничку истину и тугу, гласове оних који гласа немају. Ни један од оних девет освештаних Часних крстова које су Јадовничани пронијели Ликом, узнијели на Велебит или пашки рт Слана није пободен а да га и он није

Срушен део двора

Дан када су нацисти разорили Бeoград

6. април 2020.

Адолф Хитлер се 6. априла 1941. године светио Србима и Југословенима за пораз Велике Немачке у Првом светском рату Војници елитне немачког СС пука „Брандербург“ су под окриљем ноћи између 5. и 6. априла 1941. хладнокрвним покољем уснулих људи почели напад Хитлеровог рајха на Краљевину Југославију. Прешли су сплавом Дунав и поубијали официре одбране Ђердапа у преноћишту у Кладову, омамљене наркотиком које им је издајник насуо у пиће. Пракса да се жртвама ускрати шанса да се бране, настављена је и на уснулим Београђанима. Престоница се под разорним запаљивим бомбама претварала у призор пакла на земљи, док су недељна црквена звона позивала на јутрење, забележио је писац Стеван Јаковљевић, тад у

Ранко Раделић: Случајност или случај?

6. април 2020.

Подозривост се појавила још 2011. када је новоосновано Завичајно удружење „Билогора“ организовало обиљежавање 20 година од егзодуса из завичаја и парастос за страдале. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У наивној нади да ће то за тадашње медије представљати вијест која ће се у бар двије реченице појавити и у ударном термину, а потомке Крајишника охрабрити да његују оно што се данас популарно

БОКАН: ХРВАТИ ТРАЖЕ ОД СРБА ДА СЕ „СУОЧЕ СА ПРОШЛОШЋУ“ И ДА „РАСКРСТЕ СА СВОЈИМ ИСТОРИЈСКИМ ГРЕШКАМА”

5. април 2020.

Од када је Хрватска почела да председава Европском Унијом, она је одмах на тапет ставила своје омрзнуте комшије – све нас – и од Србије кренула да тражи и длаку у јајету, опраштајући, притом, себи све у Другом светском рату почињене злочине, као и етнички погром над Србима током августа 1995. године.  Хрватска сада допушта и сугерише ”овакву” или ”онакву” судбину ”отварања нових поглавља” приступу Еу за онај део српске политичке елите која се још увек бави том одавно анахроном и по нас мање-више бесмисленом темом (сем, наравно, реторички, из строго дипломатских и државно-стратешких разлога).  Они, тако, траже од нас да сместа испунимо безброј њихових строгих захтева и, успут, пристанемо

Мирић: Реч Покољ не оставља ни трун зазора или недоумице шта се махом догодило тадашњем Србину

2. април 2020.

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Момчило Мирић, представник Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Наше удружење за одбрану ћирилице „Добрице Ерић“ у потпуности и са усхићењем подржава овај предлог од оног момента када смо чули за њега и када га је господин Басташић изложио и отворио сајт. Та иницијатива, да се страдање Српског народа током Другог светског рата на територији Независне државе Хрватске назове именом Покољ довела нас је у ситуацију

Маре Петровић: Заборављена хероина Великог рата

2. април 2020.

Маре Петровић је награђена са чак дванаест одликовања, колико је задобила и рана Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива дела вечно их крунишу дивљењем и поштовањем. Оставши рано без једног родитеља, мајчине нежности, солидарности, Мара се нашла у окружењу мушкараца који су и од ње очекивали подједнака пожртвовања. Ни теже послове на њиви није одбијала. Породична хармонија изгубљена је одласком мушких чланова у четничке редове. Мара се суочила са новим искушењем оставши сама и без подршке. Све ове тегобе

Ранко Раделић: Извјештај са друга стране пакла – Приказ књиге троје хрватских аутора

2. април 2020.

ГУБИЦИ КВИСЛИНШКИХ СНАГА ПОРИЈЕКЛОМ СА ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ И ЊИХОВИХ ЦИВИЛНИХ САРАДНИКА У РАТУ 1941.-1945. Г. И ПОСЛИЈЕ ЊЕГА. (Текст је интегрални дио још необјављене монографије МРАК И МАГЛА – Жртве Билогоре XX вијека) Негдје у току 2015. год, захваљујући Гојку Чизмићу из Штутгарта, до мене је допрла књига коју је објавило троје бјеловарских аутора: Анита Блажековић, Здравко Ивковић и Јосип Вусић. Одмах ме је привукло име једног од њих, Јосипа Вусића, мог професора физике седамдесетих година у бјеловарској Гимназији, којем и данас дугујем што ме је тада научио строгом, егзактном приступу, бар тамо гдје је то потребно и примјерено. Иако је већ наслов сугерисао да су невина јагњад била жртва

ОБИЉЕЖЕНЕ 24 ГОДИНЕ ОД ЕКСХУМАЦИЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

1. април 2020.

У Мркоњић Граду данас су обиљежене 24 године од ексхумације масовне гробнице у којој су пронађени посмртни остаци 181 српског борца и цивила који су убијени у нападу Хрватске војске, Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на ову западнокрајишку општину. Тим поводом служен је помен за страдале, те положени вијенци код Спомен-обиљежја масовне гробнице на православном гробљу. Предсједник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић нагласио је да обиљежавањем ових стратишта упућују поруку цијелом свијету да ови злочини неће бити заборављени и да ће се стално борити за истину и правду. „Највише нас боли што су ови злочини планирани, што се одвијају у континуитету у цијелом 20. вијеку, а наредбодавци

ХРВАТСКО МИНИСТАРСТВО ОДОБРИЛО ТРГОВСКУ ГОРУ ЗА ОДЛАГАЛИШТЕ НУКЛЕАРНОГ ОТПАДА

1. април 2020.

Хрватско Министарство за заштиту животне средине и енергетике дало је локацију бившег војног складишта Черкезовац у општини Двор на употребу Фонду за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада нуклеарне електране „Кршко“. Из Фонда је саопштено да су јуче од Министарства преузели ову локацију намијењену за успостављање центра за збрињавање радиоактивног отпада. У саопштењу се, између осталог, наводи да ће Хрватска безбједно збринути радиоактивни отпад и искориштене изворе јонизирајућег зрачења које посједује, те да ће током пројекта Фонд континуирано „сарађивати са локалном и општом јавношћу, те прекограничним дионицама“. Ова локација одобрена је упркос упозорењима из БиХ да би градња одлагалишта на овом мјесту могла угрозити 250.000 људи из слива ријеке Уне.

Марија Тошовић из Мердара у бомбардовању изгубила ћерку и мужа : Рођење Анђелке као утеха за болне ране

1. април 2020.

Сећање жена које су 1999. године биле трудне на стрепњу где ће се и како породити: Била сам у седмом месецу трудноће када су ми убили најмилије Ником није било лако те 1999. године, када су готово три месеца нашу земљу засипале НАТО бомбе, али је женама које су у том моменту биле трудне било још теже: бригу и страх за животе нерођене деце никада неће заборавити. Уместо уз смех и звуке музике, најлепши период у животу проводиле су уз звуке сирена, у подрумима, а не у парковима и шетњама. Уз стравичне вести о смрти најближих, пријатеља и комшија, док су стрепеле како ће се и где породити, хоће ли

Зашто – филм о НАТО агресији

31. март 2020.

Документарни филм „Зашто“ покушава да нађе одговоре зашто је 17 држава чланица НАТО пакта извршило агресију и бомбардовало Србију у пролеће 1999. године. Том приликом је почињен стравичан геноцид од НАТО авиона из ваздуха, јер су НАТО бомбардери бацали бомбе са осиромашеним уранијумом, који оставља стравичне последице више од 100 година. Овај документарац прати причу, тј. исповест неколико људи који живе у Београду, како су они доживели бомбрдовање Србије 1999. Шта им се дешавало, да ли су били рањени, да ли су ишли у подруме и зашто. Чега су се бојали, да ли су им сметали звукови сирене за ваздушну опасност?… Приказани су снимци из 1999. године, односно како је

Додик: 30. март – један од значајнијих датума у новијој историји српског народа

31. март 2020.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик честитао је ветеранима служби безбједности Републике Српске 30. март, дан када је 1992. године извршена прва смотра милиције Српске Републике БиХ, нагласивши да се њихова дјела, част и пожртвованост коју су исказали током Одбрамбено-отаџбинског рата никада не смију заборавити. – Ваша храброст коју сте исказали када је то било најпотребније представља свијетли примјер борбе за стварање и очување отаџбине – истакао је Додик. Он је навео да ће 30. март 1992. године остати уписан златним словима на страницама историје стварања Републике Српске и примјер будућим генерације како се часно ствара и брани отаџбина, саопштено је из кабинета српског члана Предсједништва БиХ. Нагласивши да је 30.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА