Узроке и последице нашег националног слома требамо сагледати и кроз извесне србофобичне, аустромарксистичке, комунистичко-интернационалистичке одлуке и програме туђинских структура, које су инсталиране у Србији у последњих 150 година. Зато бисмо цитирали брошуру Покрајинског Комитета КПЈ за Србију, која је објављена у току Другог св. рата у Београду под насловом „Организационо питања Комунистичке Партије Југославије“, на којој је радио према извесним информацијама Брозов уставотворац, рокфелеровац, масон-марксиста проф. др Јован Ђорђевић, где између осталог стоји: „ Шта је ћелија? … Ћелију сачињавају чланови Партије, чланови ћелије. Број чланова ћелије је најмање три, то је најнижа граница броја чланова Партије који сачињавају једну ћелију… На челу сваке ћелије налази се секретар ћелије. Он

И тако задњих дана, портали из Хрватске и ФБиХ објављују причу о Лепој Радић и њеном страдању… Ваљда нека накнадна памет?! Кају се? И све помињу, и гдје је страдала, и како је страдала, и од кога, и гдје је рођена, и гдје објешена. И ко су отац, мајка, учитељи, рођаци. И у ко јој је био комесар… Само једно нигдје не помињу! Нигдје не пише да је била Српкиња. То нећете наћи. Млада скојевка, партизанка, комунисткиња, антифашисткиња, Југословенка, чак је крсте и као „Босанку„… но, нигдје не написаше да је била Српкиња из Градишке, чији је ђед био православни свештеник Милош Радић. Овако се офирно ради на ревизији историје