izdvajamo Архиве - Страница 58 од 299 - Јадовно 1941.

И СРПСКЕ МАЈКЕ СУ КУКАЛЕ: Обиљежено 28 година од страдања Срба на Петровдан 1992. године

13. јул 2020.

На Залазју код Сребренице обиљежено је 28 година од страдања 69 Срба, који су убијени на Петровдан 1992. године. Представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица рекао је да је у посљедњем рату у БиХ прво убијена истина што су учинили западни моћници и медији и да праву истину о карактеру рата свијет тек сазнаје. – Овдје, око Сребренице и Братунца у 1992. години страдало је више од 2.500 Срба од којих су 80 одсто били цивили, а Бошњаци су страдали 1995. године и то само војници. Те чињенице говоре шта је био узрок, а шта посљедица и ко је нападао, а ко се бранио на овим

НЕ ЗАБОРАВИТИ СТРАДАЊА СВЕШТЕНИКА И СВИХ ЉУДИ ИЗ ВОЗУЋЕ

12. јул 2020.

У манастиру Света Тројица – Возућица у општини Завидовићи у ФБиХ служено је вечерње богослужење поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика, међу којима је возућки свештеник Јован Зечевић који је пострадао у логору 1941. године. Протојереј-ставрофор Зоран Живковић рекао је Срни да је ово богослужење молитвено сјећање на тешка страдања свештенства у Другом свјетском рату, али и свих људи са подручја Возуће. „Молимо се Богу за све пострадале. Страдања српског народа и свештеника, међу којима је Јован Возућки, не смије да буде препуштено забораву да би нам свима будућност била боља, а страдања никада више никоме поновљена“, нагласио је отац Живковић синоћ након молитве. Вечерњем богослужењу поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика

СУТРА ПОМЕН СРБИМА УБИЈЕНИМ У СРЕБРЕНИЧКИМ ЛОГОРИМА

12. јул 2020.

Србима убијеним у сребреничким логорима који су били у зградама бивше полицијске станице и Основног суда сутра ће бити одата почаст и положено цвијеће. Предсједник Удружења „Источна алтернатива“ Војин Павловић рекао је да сваке године 13. јула обиљежавају и подсјећају на страдање у сребреничким логорима и одају почаст српским мученицима у тим казаматима. „Разлог што 13. јула одајемо почаст убијеним Србима у сребреничким логорима јесте тај што се тог датума 1992. године сазнало да је група Срба, заробљена на Петровдан у селу Залазје, одведена у Сребреницу. Касније је потврђено да су одведени у бившу зграду полиције гдје су испитивани, мучени и ту им се губи траг. Десет заробљених се још

Турковићева самовољно прогласила дан жалости

11. јул 2020.

Министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић самоиницијативно је и без сагласности Савјета министара о проглашењу 11. јула даном жалости упутила инструкцију дипломатско-конзуларним представништвима и мисијама БиХ да данас спусте заставе на пола копља. Турковићева је то наложила актом који је насловљен са „Инструкција за поступање у складу са одлуком о проглажењу 11. јула 2020. године даном жалости“, пише Глас Српске. Бивши замјеник министра иностраних послова БиХ Ана Тришић Бабић рекла је да гаји пијетет и поштовање према свим жртвама, али да се од комеморације у Сребреници прави политичка прича. Она је истакла да се инструкцијама, које је упутила Турковићева, не показује пијетет према жртвама, већ покушавају да прикупе јефтини политички

Хрвати у школи уче о Диани Будисављевић

10. јул 2020.

Филм о спасавању српске деце од НДХ уврштен у наставни програм у суседној држави. Препорука министарства да га виде ђаци од 13 до 18 година. Филм „Дневник Диане Будисављевић“, о храброј жени која је у вихору рата спасавала српску децу, укључен је у наставни програм у Хрватској и моћи ће га видети ученици већ наредне школске године. Министарство науке и образовања Хрватске оценило је да филм редитељке Дане Будисављевић има јасну васпитну-образовну улогу и препоручило наставницима да га, у оквиру пројектног дана, прикажу ученицима старим од 13 до 18 година. Овај потресни играно-документарни филм истинита је прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је

УСТАШЕ У АУСТРИЈИ НЕ ЖЕЛИ НИ РАДИKАЛНА ДЕСНИЦА: Одбор аустријског парламента усвојио резолуцију против Bleiburga

9. јул 2020.

Одбор за унутарњу политику Националног вијећа аустријског парламента једногласно је усвојио необвезујућу резолуцију против одржавања комеморације код Блеибурга. Резолуцију су покренуле странке ÖВП-а (народњаци), СПÖ-а (социјалисти), Зелени и либерални НЕОС, а подржао ју је, на изненађење многих, и ФПО (Слободарска странка), да би се касније позвао на погрешку у гласању. Прилику да јасно кажу свој став имат ће и сутра кад се о резолуцији буде гласало на пленарној сједници тог заступничког и законодавног дома аустријског парламента. Одбор за унутарњу политику већ је расправљао о томе како се поставити према традиционалној годишњој комеморацији код Блеибурга, а сада је постигнут и надстраначки споразум, извијестили су из парламента. Од министра унутарњих послова Kарла

Рајилић: Судске пресуде не могу писати историју

9. јул 2020.

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић изразила је жаљење због тога што разни медији и даље преносе неистине о страдању у Сребреници, гдје су страдали и Срби и Бошњаци, и што се у свему томе позивају на пресуде Хашког трибунала, измишљеног суда створеног да би првенствено судио Србима. Она је изјавила Срни да историју не могу писати судске пресуде, поготово не пресуде Хашког трибунала, који није уважио многа документа која о догађајима говоре онако како су се они стварно и десили. – Жао ми је што разни медији и даље преносе неистине о страдању у Сребреници. На том подручју страдали су и Срби и Бошњаци и

Иванишевић: Сребреничко мезарје меморијал џелата, а не цивила

9. јул 2020.

Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је сребреничко мезарје меморијал џелата, а никако жртава и да је ријеч о безочној злоупотреби мртвих у интересу обмане живих. – Ово је само апел да се Меморијални центар и мезарје склоне са простора на коме се налазе. Или, ако постоји искрена жеља да дође до трајног помирења, онда најмање што се мора учинити јесте да се бар идентификовани џелати премјесте на неко мјесто гдје ће бити само џелати – истакао је Иванишевић. Иванишевић истиче да неуспјех „лова“ за чињеницама о наводном „великом злочину“ који су починили Срби нису могла да схвате државна руководства не само у Сарајеву, већ

Мастиловић: Неозбиљно је употријебити ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац

8. јул 2020.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да култура сјећања не може и не смије бити култура кратког и селективног памћења и нагласио да је неодговорно олако употребљавати ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац, Јадовно, Брод на Дрини, Гаравице, херцеговачке јаме безданице и остала стратишта. Након што је професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Златиборка Попов Момчиновић на Н1 телевизији рекла да се „оно што се десило не назива правим именом, а постоји међународна пресуда да је ријеч о `геноциду` у Сребреници“ и да одређеним структурама смета да то јавно признају, Мастиловић је истакао да су ставови изнесени у тој емисији лични ставови Момчиновићеве, а не

Драган Поповић: Ревизионизам Срђе Трифковића или о броју страдалих Срба у Јасеновцу

8. јул 2020.

Реаговање поводом публиковања “научне“ полемике Срђе Трифковића у часопису Историја 20. века. Прилог је објављен на енглеском језику, а под насловом: “Усташки злочини, српске жртве, бројеви и политика: ка рационалној расправи“(Ustaša crimes, Serbian victims, numbers and politics; toward rational debate, br.1.2020, 203-222). Oд почетка текуће године српски, медијски простор, преплављен је ревизионистичким текстовима којима се на ненаучан и тендециозан начин прекраја историја двадесетог века и разара култура сећања. Реч је превасходно о српским ревизионистима који својим текстовима у историографији и публицистици сизифовски покушавају да „демистификују“ и „расветле“ скоро заборављени Геноцид који је извршен над Србима током Другог светског рата, на простору дезинтегрисане Краљевине Југославије, а посебно на територији марионетске

ПОТОМЦИ ПРИДВОРАЧКИХ ЖРТАВА: Комерцијализацијом гробних мјеста српских мученика негира се усташки злочин

7. јул 2020.

На адресу редакције Слободна Херцеговина стигло је саопштење које је у име Одбора за подизање спомен обиљежја Придворачким мученицима потписала Слободанка Тановић Шкоро. У саопштењу се подсјећа да су усташе починиле бруталан злочин на Придворачкој јами 23. јуна 1941.године. Том приликом убијено је 13 цивила православних Срба ( Бошко Шакота, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Михајло Андријашевић, Божо Пиџула, Милорад Пиџула, Благоје Ђурић, Ђорђе Ћурић, Јово Маџар, Трифко Бабић, Стево Миљковић, Лазар Кукурић и Алекса Соколовић). Одбор подсјећа да је доктор Новица Краљевић организовао вађење посмртних остатака из Придворачке јаме 6. октобра 1941. године. – Страдалници су један поред другог сахрањени 6. октобра 1941. године у гробљу Подгливље, на локацији од

Мастиловић о „новинама“ у уџбеницима ТК: Намјера политичког ангажовања историографије

7. јул 2020.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да најава увођења садржаја из периода 1992-1995. године у историјске уџбенике у Тузланском кантону, уз садржаје попут „агресија на БиХ“, „геноцид у Сребреници“, „опсада Сарајева“, „етноцид“, „културоцид“ јасно указује на намјеру политичког ангажовања историографије која подразумијева смишљено формирање колективне националне свијести једног народа. Мастиловић за Срну појашњава да је та ангажована историографија опаснија него што се обично сматра, посебно ако се има у виду да се на тај начин настоје цијеле генерације одгојити у оковима наметнуте, исконструисане историјске свијести, исполитизоване и религиозно фанатизоване, са представама о прошлости које су често у перманентном сукобу са елементарном истином, па понекад и

Брадина: Српска имовина порушена и отета

6. јул 2020.

Прије 28 година муслиманско-хрватске војне и паравојне формације убиле су 48 српских цивила у селу Брадина код Коњица, а преживјеле мјештане отјерали у логоре и раселили. Данас, скоро три деценије након злочина, у Брадини живи само двоје старијих Срба, а остали, и када би хтјели, не могу да се врате јер им је имовина порушена и отета. Милка Бјелоглав, пензионисана медицинска сестра, у Брадину се вратила након рата. Живи сама од скромне пензије без икакве помоћи. И многи други Брадињани вратили би се да пензионерске дане проведу на својим имањима, али куће су им порушене и опљачкане, а земља узурпирана. Мирко Ђорђић тврди да му је онемогућено да располаже са

ФИЛИП РОДИЋ: Болест, а није корона

6. јул 2020.

Сваки пут када помислим да ме не могу више изненадити, прваци “друге Србије” ме демантују. Док Самарџић оправдава Јасеновац, Чонградинова тврди да власт у Србији епидемију користи за наставак “геноцида” над новопазарским Бошњацима. Колумнисти опозиционог таблоида Данас (епитет “таблоид” у овом случају није мој него Драгана Ђиласа) одавно су надалеко чувени по свом разузданом (ауто)шовинизму. Тај шовинизам је некад аутошовинизам, а некада је чист, прави шовинизам, блистав попут дијаманта, јер његови носиоци нису Срби, иако су грађани Србије и иако су у овој држави остварили све што имају у животу. Као да се утркују из недеље у недељу, из дана у дан, ко ће отићи даље у пљувању народа чији

Никола Милованчев: О српској деци у Швајцарској 1942.

6. јул 2020.

Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“ . Др Вељко Ђурић Мишина објавио је чланак „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, о вишемесечном опоравку преко 500 деце из Србије у Швајцарској, 1942. године. Треба споменути да је Црвени крст Србије тада водио др Петар Зец (Курузари на Банији, 1881. – Београд, новембар 1944), којег је часно вођење Црвеног крста коштало главе и убијен је од титоваца, после њиховог уласка у Београд (др П. Зец није видео разлог зашто би требало да се склони). Много лепог о раду