izdvajamo Архиве - Страница 29 од 301 - Јадовно 1941.

Купрешки Срби преживјели голготу прије 29 година

5. април 2021.

Документационо информациони центар „Веритас“ саопштио је да се навршава 29 година од када су припадници ЗНГ, ХОС-а и ХВО убили 54 српска цивила и територијалца на простору Купреса, а у логоре у западној Херцеговини и Хрватској одвели 150 Срба, који су у њима убијани, мучени и прошли праву голготу. Из „Веритаса“ подсјећају да су хрватске јединице напад на српска села на купрешкој висоравни започели 3. априла 1992. године, а да су до 6. априла заузеле сва српска села, укључујући и општински центар. У саопштењу се истиче да су Хрвати 6. априла у ресторану фирме „Квалитет“ у Купресу сакупили шездесетак припадника Територијалне одбране и цивила и одмах по предаји, пред осталим

„Све су мање шансе да ће Степинац бити канонизован“

5. април 2021.

Kако време протиче, све су мање шансе да се надбискуп Алојзије Степинац канонизује, каже дипломата и оријенталиста, професор Дарко Танасковић. „Папа Фрања нема намеру да у оквиру свога понтификата изврши канонизацију Алојзија Степинца, због тога што се са пролажењем времена умножавају разлози због којих је он и посумњао да је треба извршити“, рекао је Танасковић. Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, рекао је за Спутњик да папа Фрања сматра да је хришћанство под таквим изазовима да бискупи и епископи не смеју да доносе одлуке које деле хришћане. Дарко Танасковић је био члан Мешовите православно-католичке комисије, која је годину дана разматрала улогу Степинца у Другом светском рату. Kао један од веома значајних

ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе

4. април 2021.

Од закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа! Предлог је написан још 2017. године, прослеђен из Министарства културе владином Секретаријату за законодавство, а „Новости“ су свих ових година пратиле неизвесну судбину овог прописа кога се сви, осим његових писаца и иницијатора, одричу. Тек ове недеље Секретаријат је обелоданио да сматрају да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови. У петак су отишли корак даље тврдњом да нам уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе. Из

Додик: Србија и Српска ће заједно обиљежити Дан сјећања на жртве Јасеновца

4. април 2021.

Говорећи о обиљежавању 22. априла – Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да ће и ове године Српска и Србија заједно обиљежити овај значајан датум прилагођен епидемиолошкој ситуацији. – Тај догађај треба бити обиљежен јер је Јасеновац мјесто гдје је наш народ највише страдао у историји и упркос пандемије не смијемо то ставити по страни. Заједно са Србијом обиљежавамо све значајне датуме, па ћемо тако договорити нашу активност и поводом 22. априла и на достојан начин обиљежити страдање преко 500.000 невиних Срба у Јасеновцу – рекао је Додик. Послаћемо поруку и јасно рећи да је то злочин геноцида који је починила НДХ

Знaњeм прoтив фaшизмa

3. април 2021.

Сjeћaњe нa жртвe уткaнo je у мeнe oд дjeтињствa. Moja мajкa Mилeвa, дивнa и хрaбрa жeнa, прeживjeлa je сa 14 гoдинa ужaсe пoкoљa у Пркoсу – кaжe кaрлoвaчкa прoфeсoрицa историје Taтjaнa Прoтулипaц. Извор: Извор: Портал Новости Аутор: Милан Цимеша – март 30, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Рeпубликa Хрвaтскa je oдaвнo нa вeликoj пoвиjeснo-идeoлoшкoj рaскрсници. С jeднe стрaнe дeсницa нeгирa злoчинe пoчињeнe у Другoм свjeтскoм рaту и тврди дa je НДХ билa

Саво Штрбац: Европски воз „а ла карт”

2. април 2021.

Читајући и слушајући прве медијске реакције о „каставском случају”, присећао сам се многих случајева нетолеранције према Србима. Један задатак под називом „Европски воз”, који је осмацима у градићу Кастав, надомак Ријеке, недавно задала вероучитељица, иначе часна сестра, „протутњао” је медијима у региону и изазвао низ реакција. Елем, осмаци су морали замислити да путују возом из Загреба у Индију те да сами, на седмодневном путовању, са понуђеног списка потенцијалних сапутника изаберу три особе с којима би хтели путовати и три особе с којима никако не би желели путовати те да образложе своје ставове. А на том „менију” нашли су се: хомосексуалац, српски војник из Босне, хрватски тајкун, лекар специјалиста за побачаје,

Жарко Видовић: Логораши су последња српска елита

1. април 2021.

Када смо се вратили у Југославију Тито није дозволио да логораши оснују своју заједницу, него нас је сврстао у тзв. Савез бораца, јер се више плашио логораша него бораца. Тито је знао да су логораши преживели смрт, да су отпремљени у логоре као Срби и да је њима свака идеолошка подела страна. А ако нико у послератној Југославији није постављао питање српства, логораши су морали, јер су једино они чували живо памћење на логоре и чињеницу да су тамо били не зато што су комунисти или антифашисти, него зато што су Срби. Од тада се рађа осећање да Европа негује непријатељство према Србима. Потврда тога било је напретек. Сетите се

Годишњица “крвавог Ускрса” на Плитвицама

1. април 2021.

Јуче се навршило 30 година од “крвавог Ускрса” на Плитвичким језерима, када су хрватске снаге напале крајишке Србе на том подрчју, па се тај догађај, према многим изворима, узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека. Документационо-информациони центар “Веритас” у саопштењу подсјећа да су крајишки Срби 25. марта 1991. године организовали “митинг истине” на Плитвицама са захтјевом да Национални парк “Плитвичка језера” остане у саставу тадашње САО Крајине. Два дана касније на улазима у национални парк на јарболима су постављене српске и југословенске заставе, да би 29. марта “мартићевци” из Книна заузели управне зграде Национаног парка “Плитвичка језера”. “У раним јутарњим часовима 31. марта из Загреба је према

Пленковић позирао поред жене која на маски има усташки поздрав (ФОТО)

1. април 2021.

Хрватски премијер Андреј Пленковић, јуче је на Плитвицама присуствовао обележавању 30 година од погибије првог хрватског „редарственика“ Јосипа Јовића. фотографисао се, док је до њега стајала жена са маском на којој се налазе грб ХОС-а и натпис „За дом спремни“. Са друге стране маске био је натпис „Знамо да некима смета“, преносе Новости. Извор: ИН4С

Мркоњић Град: 25 година од отварања масовне гробнице

1. април 2021.

У Мркоњић Граду данас ће бити обиљежено 25 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО 1995. године. На градском гробљу у Мркоњић Граду у 11.00 часова биће служен парастос и положени вијенци, најављено је из Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила. Током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године са вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба. Убијено је 1.646 људи, а још 420 цивила и војника води се као

О Буњевцима и Шокцима

30. март 2021.

Буњевци и Шокци су две посебне и специфичне етничке групе које данас настањују северне делове Републике Србије и њену околину мада су међу собом веома блиске уз напомену да стапање међу њима не постоји. И једни и други сматрају ону другу групацију као посебну, тј. одвојену од њих у етничком смислу. Буњевци живе у северном делу Бачке а Суботица се сматра њиховом незваничном престоницом. Буњеваца има и у мађарском делу Бачке (тзв. Бајски троугао) док Шокци углавном живе у Барањи а има их и у јужним деловима Бачке уз Дунав као и у мађарском делу Барање. Историјски, Шокаца је некада било много више него данас па су се тако нпр.

Геноцид над Србима никога не боли

30. март 2021.

Како се зове трговина људским органима, и то искључиво органима једне етничке групе на једном простору? Молим да ми кажу америчка Амбасада , и енглеска и госпођа Горјанц Прелевић! Пише: Божидар Ровчанин Слободна, правдољубива, истинољубива, гиздава Горо над свијем Олимпима, када једну НАТО АГРЕСИЈУ , један монструозни злочин против човјечности и свих ратних конвенција преточиш у КОЛАТЕРАЛУ, онда је то ок, је л’ да? А када ГЕНОЦИД преточиш у НАЈВЕЋИ ЗЛОЧИН У Европи након Другог рата, онда то није ок, је л’ да? То није довољно, дабоме! Потребно је џелата промптно гиљотирати и обесправити до деветог кољена. Како се зове трговина људским органима, и то искључиво органима једне етничке групе

У Загребу провели шетњу локацијама повезанима с усташким режимом и страдањима

29. март 2021.

Уочи 80. годишњице почетка Другог свјетског рата на овим просторима, у Загребу је у суботу организована шетња градским локацијама повезанима с усташким режимом и страдањима, те је оцјењено да је тема антифашистичког отпора и усташких злочина занемарена у хрватским школама. “Тема антифашистичког отпора није довољно заступљена у школама иако су теме усташа и партизана честе у политичком и друштвеном животу”, устврдила је Тена Бањеглав, једна од ауторица водича “Загреб у рату, отпору, стваралаштву и памћењу” и судионица спомен-шетње. “Ученици мало знају о томе што се догађало у Загребу у доба НДХ” Ученици мало знају о томе што се догађало у Загребу у доба НДХ, а за већину од 50 градских

Степинчева писма јасан доказ његове подршке НДХ

29. март 2021.

Ова документа су вредан допринос досадашњим сазнањима о томе да су уништење организације и свештенства СПЦ и прелаз што већег броја православних Срба на римокатоличку веру били главни мотиви деловања надбискупа Степинца, истиче историчар Милан Кољанин . Анте Павелић и Алојзије Степинац (Фото Википедија) Једно озбиљно историјско откриће, два писма надбискупа Алојзија Степинца из 1941. упућена папи Пију Дванаестом, стигло је до јавности захваљујући необичном споју: прво је о њима проговорио српски патријарх, а затим је делове објавио један хрватски историчар. У недавном интервјуу за хрватску телевизију патријарх српски Порфирије изјавио је да у рукама има Степинчева писма чији су делови „дубоко проблематични”, а ускоро су у медијима, захваљујући историчару

Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Господин Герасим

29. март 2021.

Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса? Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о