Турске оружане снаге у уторак су обориле руски авион близу турско-сиријске границе и опасно заоштриле сукоб који се шири све брже и све непредвидљивије, наводи се у опширној анализи „Си-ен-ен-а“. Вратимо се корак назад и погледајмо шта је све изазвао рат у Сирији: само неколико дана после напада у Паризу – једног од највећих терористичких напада на европском тлу после Другог светског рата – и док је Брисел, незванична престоница Европске уније, и даље делимично паралисана, једна чланица НАТО оборила је руски борбени авион. Да се то догодило током хладног рата, већ бисмо се спремали за могућност избијања нуклеарног рата. На срећу, тај конфликт је окончан. Уместо да унесе нуклеарну

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да су се Срби у Републици Српској изборили за своју слободу, коју не дају ни за шта на свијету јер је то њихова тековина. Ако не буде Косова и Метохије међу српским земљама, онда ће бити веома тешко и Србима у Републици Српској, а ако не буде Републике Српске, онда је питање хоће ли бити Србије и уопште Срба – рекао је владика Григорије у манастиру Високи Дечани, гдје је присуствовао Светој архијерејској литургији служеној поводом крсне славе овог манастира – Светог Стефана Дечанског. Владика Григорије поручио је да Србима не остаје ништа друго него да вјерују и боре се за

Турска провокација је довела Русију на корак од рата са НАТО. Сада се Путин суочава својим „Кенеди тренутком.“ Хоће ли реаговати како се очекује – могло би се рећи чак и како је оправдано? Данашњим обарањем руског авиона Су-24 сукоб у Сирији је веома опасно заоштрен. Турска је чланица НАТО савеза. Хајде да стога не ублажавамо речи: једна држава НАТО савеза је напала Русију. Од обарања америчког авиона У-2 изнад Кубе, током кубанске ракетне кризе 1962. године, свет можда није био тако близу Трећег светског рата. У време Кубанске кризе, америчка Здружена команда и већина кабинета Џона Кенедија је подржала бомбардовање и инвазију на Кубу. Да је до тога дошло,

Где су данас и шта раде бивши високи републички функционери у СФРЈ. Покушај спасавања државе претворио се у “путујући циркус шесторице председника”. Момир Булатовић и Милан Кучан сада су пензионери и нису политички активни КАД год се приближи 29. новембар новинарским ступцима се мери колико је година прошло од бивше Југе, а успут и има ли туге за прохујалим временима. Као песак кроз прсте исцурило је готово четврт века када су Југославију прекрили снегови, папрат и шаш. Путовали су, за тог вакта, председници република: Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, Милан Кучан, Алија Изетбеговић, Киро Глигоров и Момир Булатовић диљем наше домовине. Али, био је то пут без повратка. Југославија је завршила