arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Војислав Станимировић

Вуковарски љекар пријети Станимировићу

Доктор Опште болнице у Вуковару Владимир Хорватић упутио је преко свог „Фејсбук“ профила пријетње предсједнику Самосталне демократске српске странке (СДСС) Војиславу Станимировићу, који је то пријавио полицији, болници, Хрватској љекарској комори и Министарству здравља. Станимировић је рекао да му је Хорватић упутио озбиљну пријетњу због његовог политичког дјеловања као предсједника СДСС-а у вези са састављањем нове владе Хрватске и формирања парламентарне већине. У поруци од 3. децембра, Хорватић је опсовао Станимировићу четничку мајку и упозорио га да он неће одлучивати о мандатима у Хрватском сабору. „… ти ћеш ми одлучивати о мандатима у хрватски сабор, а ликовао си 19. новембра 1991. године о паду `посљедњег усташког бастиона` – Болнице Вуковар,

Бранко Ћопић Фото: Novosti.rs

Ћопић је скочио док је звонило са Саборне цркве!

Како су изгледала посљедња два сата у животу Бранка Ћопића, једног од најзначајнијих писаца српске књижевности, који је скончао својом вољом 26. марта 1984, могла је да види публика Фестивала ауторског филма у документарном филму „Мала моја из Босанске Крупе“. Ово, по првим критикама ремек-дјело редитеља и сценаристе Пурише Ђорђевића премијерно је приказано 2. децембра. Полусатна прича заснива се на дирљивом свједочењу Момчила Срећковића, из села Забрежја код Обреновца, кога су Ћопић и његова жена Богданка као дјечака школовали у Београду. Документарац се завршава филмском поемом „Гроб у житу“, коју је по Ћопићевим стиховима Ђорђевић снимио 1951. године и која до сада никада није приказана. Захваљујући Срећковићу, коме је Ћопић

Милан Недић

Почиње поступак за рехабилитацију Милана Недића

Пред Вишим судом у Београду, након вишегодишњих покушаја, данас би требало да почне поступак по захтјеву за рехабилитацију предсједника српске владе за вријеме окупације током Другог свјетског рата Милана Недића. Недићеви потомци затражили су од суда да га рехабилитује, односно да поништи Уредбу Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права. Захтјев за рехабилитацију раније је одбациван као непотпун, а сада је суд одлучио да почне поступак, преносе данас београдски медији. Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено гдје је сахрањен.   Извор:  

Запаљено возило у оружаном нападу у Гораждевцу

Оружани напад на српске куће у Гораждевцу

На српске куће у селу Гораждевац код Пећи непозната лица ноћас су извршила више оружаних напада, нико није повријеђен, а причињена је знатна материјална штета. „Пуцњима из аутоматског оружја у 2.45 часова порушен је споменик жртвама НАТО бомбардовања, који се налази у центру села“, рекао је Срни члан Привременог вијећа општине Пећ са измјештеним сједиштем у Гораждевцу Ранко Здравковић. Према његовим ријечима, разбојници су пир почели тако што су прво пуцали на кућу Саше Петровића, затим су запалили аутомобил Србољуба Колашинца, потом су пуцали на кућу Милунке Букумирић, да би на крају испалили више рафала на трафику Драшка Вуксановића. Он је додао да у нападима нико није повријеђен, али је

Манастир Крка

Дубоки корени српског останка

Какав је положај српских цркава на простору бивше СФРЈ – Хрватска (3): Православног народа све мање. Људи се не враћају у завичај јер посла нема. Из Ораховице 1991.године протерани сви монаси МАНАСТИРИ у Хрватској увек су били, па су тако и данас, не само духовна већ и културна средишта српског народа у Хрватској, а свештеници су кроз дугу и често тешку историју увек делили судбину Срба у Хрватској. Бројни манастири подизани су доласком Срба у крајеве од Славоније до Баније и Кордуна, Далмације и све до најзападнијег од свих, оног у Гомирју. Манастир Драговић смештен је недалеко су Врлике и саграђен је 1395, Крупа се налази у Буковици, а Ораховица

Књига "Сребренички круг" Драгана Вујичића

Вујичић: У Сребреници прво страдала истина

Новинар и публициста из Београда Драган Вујичић каже да у својој књизи „Сребренички круг“ демистификује лажи које пласирају у домаћој и свјетској јавности већ више од 20 година о догађајима у Сребреници из 1995. године, гдје је, како истиче, прво страдала истина, па онда људи. Он истиче да су западни центри моћи, под мотом „да се не понови Сребреница“, учинили толико зла да више не постоји пут назад. – Инсистирајући на реторици да то чине „да се не би поновила Сребреница“, западни центри моћи избрисали су Републику Српску Крајину, бомбардовали Републику Српску и СР Југославију. Према истој матрици, уништени су Ирак, Либија и Сирија – рекао је Вујичић за Прес

Наташа Марковић

Нека бију и прете – не дам дедовину!

Наташа Марковић остала је сама у Брежанику. Након што јој је спаљена породична кућа „уселила“ се у шталу и 16 година одбија да прода имање криминалцима из клана Кељменди и придошлицама са сјевера Албаније Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Шеснаест година Наташа Марковић из села Брежаник, код Пећи, трпи повремене батине и сталне увреде и пријетње које јој упућују албанске придошлица из села Лође и Албанци досељени са сјевера Албаније. Наташа је једина Српкиња у том селу – сама, без иједног сабрата или човјека који разумије или хоће да разумије српску ријеч. Ова средњовјечна жена, чији су преци дошли из Црне Горе, трпи „све зулуме овог света“ и објашњава да све док

Мирко Рашковић

Хрватски ратни шпијун на изборној листи СДСС-а

Бивши члан Самосталне демократске српске странке (СДСС) Мирко Рашковић је за време рата за хрватску страну прикупљао податке о српској војсци, пише „Телеграм“. Хрватски недељник је притом објавио документ хрватске безбедносно-обавештајне агенције (СОА) у којем се то истиче. Документ нема ознаке тајности, а потписао га је тадашњи директор СОА и председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Томислав Карамарко, наводи портал „Индекс“. Управо тај документ био је основ за Рашковићеву пензију ратног ветерана. Објава документа је важна, јер се Карамарко све до недавно бранио тврдњом да никада није потписао уверење о Рашковићевом ратном путу.  У ХДЗ-у не демантују објављени документ и Карамарков потпис, али тврде и да документ није смео да буде

Бранко Ћопић

Болела га је издаја писаца

Зашто је смрт „нашег Марка Твена“ остала „глува“ и ко се све одрекао Бранка Ћопића. Разапињали су га Куленовић, Крлежа, Лалић, Глигорић, Ото Бихаљи… БРАНКА Ћопића је највише болела издаја писаца, присећа се Момчико Срећковић кога су велики писац и његова супруга школовали и гајили као рођеног сина. – То ми је Бранко, цитираћу га, овако описивао: „Јаране мој, нашао сам се на удару жподгузних муваж које су се трудиле да оправдају поверење партије, па ме почеше као Христа разапињати“ – наставља Срећковић своју исповест „Новостима“, започету у документарцу „Мала моја из Босанске Крупе“ Пурише Ђорђевића. Први пут у овом филму он је осветлио истину о самоубиству Бранка Ћопића, као

Са Рогозне Срби одлазе а исламизирају се дојучерашња српска села

Данас је у српским селима на Рогозни далеко већи број закатанчених кућа него оних у којима се живи. – У више села нема живе душе а неколико српских села постала  су чисто бошњачка. – У 12 српских села нема становника Двоструко пустошење планине Рогозне, преко које пролази административна линија Косова и Метохије са Србијом, као да нико не примећује и не упозорава !?  С једне стране у српским селима на овој планини, која је била у саставу прве српске државе, Старе Рашке, све је више празних села а на другој страни неколико српских села у задњих три деценије, одласком Срба, постала су сада чисто бошњачка села , што је алармантно!

Ратко Дмитровић

Пресвлачење принципа

Живимо у времену кад је омиљена дисциплина копање по прошлости, али туђој, никада и никако по сопственој Дефиниција каже да је принципијелан онај човек који се држи принципа и кад му исти не иду у прилог. Таквог, истина, можемо назвати часним па и моралним човеком, мада је ово принципијелан најтачније. Постоји у српском друштву, политици пре свега, категорија која своје деловање брани високим принципима, па се представљају као велики заштитници свега и свачега, од природних ресурса, преко привреде, културе, спорта до Срба на Косову. Притом се, ово је посебно интересантно, данас позивају на прошлост, али искључиво туђу. Па другоме кажу: говорио си то и то, радио то и то, обећавао

Предрагов радни дан почиње док је још мрак: чисти гробље и дочекује и по хиљаду посетилаца дневно (Фото: С. Гуцијан)

О сенима палих на Солунском фронту рапортира Предраг Недељковић

Рођени Краљевчанин, новинар, полиглота, потомак солунског ратника, наследник је Ђорђа Михаиловића, који је дуже од пола века чувар српског војничког гробља Зејтинлик Од нашег специјалног извештача Солун – Први пут нас на Зејтинлику, српском војничком гробљу, није дочекала старина хитрог хода, која зна сваки камен, сваки гроб и сваку причу везану за сене више од 7.000 српских војника палих на Солунском фронту. Уместо чика Ђорђа, који је ушао у 88. годину и последњих месеци има великих проблема са плућима, па силази на гробље само у току преподнева, у сусрет нам иде Предраг Недељковић (47), Краљевчанин, полиглота, некадашњи новинар… Чекамо да се заврши званични део посете, да Предраг исприча оно што

У Бањалуци представљена књига Magnum crimen

Пуна сала на промоцији Magnum crimen-a у Бањалуци

Као и у Београду, и у Бањалуци била је пуна сала на представљању књиге Magnum crimen. Промоција култне књиге Виктора Новака Magnum crimen, одржана 2. децембра 2015. у Концертној сали Банског двора, још један је доказ колико су издања Издавачке куће Catena mundi потребна и актуелна. Преко 400 људи окупило се на овој књижевној промоцији, што је догађај који се ретко дешава не само у Републици Српској него и у Србији. На промоцији су говорили: Проф. др Мира Радојевић; Проф. др Срђа Трифковић; Др Горан Латиновић; Мр Драгиша Вулин; Проф. др Јасмина Вујић; Бошко Обрадовић. Говорници су у својим излагањима истакли историјат Magnum crimen-a и његов значај за разумевање српске

Недељко Копуз и Денис Бојић

Филм „Дјеца“ приказан у касарни „Козара“

Документарни филм „Дјеца“ аутора Дениса Бојића, у продукцији Радио–телевизије Републике Српске (РТРС) приказан је данас у бањалучкој Касарни „Козара“, гдје је окупио бројне званице из војне, полицијске и борачке популације. Из РТРС-а је саопштено да су на пројекцији филма били припадници Оружаних снага из српског народа као и генерали ОС БиХ из српског народа генерал-мајор Мирко Тепшић, бригадни генерал Гојко Кнежевић и бригадни генерал Радован Илић. „Осим њих, ту су били и полазници Полицијске академије и друге званице из МУП-а Српске, професори и студенти Факултета за безбједност и заштиту Бањалука, припадници ЕУФОР-а из ЛОТ тима Бањалука, затим представници Борачке организације Републике Српске и многи други гости“, наводи се у саопштењу.

Промовисана књига „И Мајевица је плакала тог дана“

У Бијељини је вечерас промовисана књига „И Мајевица је плакала тог дана“ у којој аутор Драган Мркајић свједочи о ратном злочину муслиманских снага на мајевичком ратишту. Књига говори о убиству 33 српска борца 21. априла 1993. године у рејону превоја Бањ брдо, знаног као „врата Семберије“, у нападу у којем су 32 борца Друге мајевичке бригаде рањена, а 10 их је заробљено. Мркајић каже да је у овом нападу и након њега почињено најмање шест ратних злочина, јер су заробљени војници стријељани, поклани, некима су одрубљене главе, убијен је возач санитета, а неки су од рана подлегли у тузланском затвору. Он истиче да овај злочин до данас није процесуиран. Издавачи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.