Kako su izgledala posljednja dva sata u životu Branka Ćopića, jednog od najznačajnijih pisaca srpske književnosti, koji je skončao svojom voljom 26. marta 1984, mogla je da vidi publika Festivala autorskog filma u dokumentarnom filmu „Mala moja iz Bosanske Krupe“. Ovo, po prvim kritikama remek-djelo reditelja i scenariste Puriše Đorđevića premijerno je prikazano 2. decembra. Polusatna priča zasniva se na dirljivom svjedočenju Momčila Srećkovića, iz sela Zabrežja kod Obrenovca, koga su Ćopić i njegova žena Bogdanka kao dječaka školovali u Beogradu. Dokumentarac se završava filmskom poemom „Grob u žitu“, koju je po Ćopićevim stihovima Đorđević snimio 1951. godine i koja do sada nikada nije prikazana. Zahvaljujući Srećkoviću, kome je Ćopić

Kakav je položaj srpskih crkava na prostoru bivše SFRJ – Hrvatska (3): Pravoslavnog naroda sve manje. Ljudi se ne vraćaju u zavičaj jer posla nema. Iz Orahovice 1991.godine proterani svi monasi MANASTIRI u Hrvatskoj uvek su bili, pa su tako i danas, ne samo duhovna već i kulturna središta srpskog naroda u Hrvatskoj, a sveštenici su kroz dugu i često tešku istoriju uvek delili sudbinu Srba u Hrvatskoj. Brojni manastiri podizani su dolaskom Srba u krajeve od Slavonije do Banije i Korduna, Dalmacije i sve do najzapadnijeg od svih, onog u Gomirju. Manastir Dragović smešten je nedaleko su Vrlike i sagrađen je 1395, Krupa se nalazi u Bukovici, a Orahovica

Bivši član Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Mirko Rašković je za vreme rata za hrvatsku stranu prikupljao podatke o srpskoj vojsci, piše „Telegram“. Hrvatski nedeljnik je pritom objavio dokument hrvatske bezbednosno-obaveštajne agencije (SOA) u kojem se to ističe. Dokument nema oznake tajnosti, a potpisao ga je tadašnji direktor SOA i predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislav Karamarko, navodi portal „Indeks“. Upravo taj dokument bio je osnov za Raškovićevu penziju ratnog veterana. Objava dokumenta je važna, jer se Karamarko sve do nedavno branio tvrdnjom da nikada nije potpisao uverenje o Raškovićevom ratnom putu.  U HDZ-u ne demantuju objavljeni dokument i Karamarkov potpis, ali tvrde i da dokument nije smeo da bude

Zašto je smrt „našeg Marka Tvena“ ostala „gluva“ i ko se sve odrekao Branka Ćopića. Razapinjali su ga Kulenović, Krleža, Lalić, Gligorić, Oto Bihalji… BRANKA Ćopića je najviše bolela izdaja pisaca, priseća se Momčiko Srećković koga su veliki pisac i njegova supruga školovali i gajili kao rođenog sina. – To mi je Branko, citiraću ga, ovako opisivao: „Jarane moj, našao sam se na udaru žpodguznih muvaž koje su se trudile da opravdaju poverenje partije, pa me počeše kao Hrista razapinjati“ – nastavlja Srećković svoju ispovest „Novostima“, započetu u dokumentarcu „Mala moja iz Bosanske Krupe“ Puriše Đorđevića. Prvi put u ovom filmu on je osvetlio istinu o samoubistvu Branka Ćopića, kao

Njegovo preosveštenstvo vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Zavala u Popovom polju povodom Svetog Vavedenja – krsne slave ove svetinje. Vladika Grigorije je u današnjoj prigodnoj besjedi istakao da je smirenje spasenje i da je veoma bitno za ljudski rod. On je naglasio da su Bogorodici „slični samo oni ljudi koji se u slavi i bogatstvu ne hvale, ne gorde, i oni koji u siromaštvu i slabosti ne ponižavaju i ne potcjenjuju lik Božiji u sebi sakriven i satkan“. „Bogorodica je obrazac naše sreće i življenja. Njeno življenje je u smirenju, neosuđivanju, trpljenju, a trpjeti ne može niko ko nema nadu, a nadu ne