arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

И Јевреји из Србије због нарастајућег усташтва неће на комеморацију у Јасеновцу

5. април 2016.

Предсједник Савеза јеврејских општина у Србији др Рубен Фукс изјавио је да подржава одлуку представника Јевреја у Хрватској да „због релативизације усташтва” бојкотују централну комеморацију у Јасеновцу, наводећи да би тај бојкот могао да скрене пажњу и да покаже да постоји „граница трпљења” представника јеврејске заједнице. Он је истакао и да представници јеврејске заједнице у Србији ове године неће ићи у Јасеновац, иако су ранијих година ишли. „Ми званично нећемо ићи у Јасеновац, морамо да подржимо наше пријатеље из Хртватске”, рекао је Фукс, коментаришући бојкот званичне комеморације жртвама у Јасеновцу. Бојкот, према његовом мишљењу, може да скрене пажњу и да упозори на то да постоји одређена граница трпљења и стрпљења.

Премијерно приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“

4. април 2016.

Документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, посвећен најмлађем погинулом српском борцу Споменку Гостићу, премијерно је приказан у бањалучком мултиплексу „Палас“. Аутор филма Миле Савић рекао је новинарима да филм приказује ко је био Споменко Гостић и шта је урадио за српски народ, те да је задовољан реакцијом публике на филм који је снимљен након што се прије неколико година појавила идеја о томе. Он је навео да је у плану да приказивање филма у свим градовима Републике Српске, у Србији и дијаспори, те да већ имају позиве да буде приказан и у Москви. Савић је раније изјавио Срни да је циљ документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ да лик најмлађег

Свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку на Васкрс 1942. године

4. април 2016.

Једно свjедочанство о покољу Срба у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године[1] Аутор: Мр Горан Латиновић Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе

Басташић: Некада смо своје жртве скривали због „братства и јединства“, а данас због „добрих односа“

4. април 2016.

Једна од реченица која описује Србе каже да је реч о народу који слабо памти, а брзо заборавља. Историјска искуства у протеклих сто и више година, уколико желимо да их сагледамо, чини се, то и потврђују. И док са једне стране, из разних политичких и других разлога одбијамо да се сетимо славних, али и болних делова наше прошлости, са друге стране постоје бројне организације, махом финансиране из иностранства, које нам намећу најчешће политизовану интерпретацију суочавања са прошлошћу. Јасно је да и данас у институцијама Србије и Српске нема довољно политичке воље да се злочини хрватских усташа над Србима обелодане и путем образовног процеса и процеса културе сећања усвајају у трајно

Вук Драшковић

Шта ће бити у прошлости?

4. април 2016.

Знам шта ће бити у будућности, али не знам шта ће све бити у прошлости. Биће, по свој прилици, да у прошлости, и то недавној, оној из деведесетих, нисмо ни живели, па је нисмо могли ни видети ни упамтити. У нашој новој прошлости, која се назире и најављује, на крвавој позорници најстрашнијих злочина, стотина хиљада мртвих и обогаљених, милиона избеглих и протераних, Срби ће бити само жртве и мученици. У тој новој прошлости, добићемо и нови Јасеновац. Трибунал у Хагу, како патријарх наш, хришћански и пророчки, завири у прошлост коју сада стварамо. Нико од Срба, који су тамо осуђени, није скривио никакво зло или грех. Осуђени су само због тога

Иза „Милосрдног анђела“ остало 500 убијених

4. април 2016.

У слободарском Ужицу, иако није било званичног обележавања, удружења проналазе начине да агресија не падне у заборав. Зграду модерне поште срушила жена, амерички пилот ШТА се то 1999. са нашом домовином и са нашим градом догодило? Одговоре Ужичани траже на трибини „Сећањем против амнезије“ овдашњег Друштва историчара, проналазе их у срцу града на месту срушене поште, у кратерима аеродрома Поникве и на местима страдања својих суграђана, јер званичног обележавања почетка једног цивилизацијског посрнућа – није било у граду на Ђетињи. Гађао је НАТО 3.381 цивилни циљ, иза „анђела“ остало је 500 убијених цивила, 88 раскомадане мртве деце млађе од 14 година, три труднице у поодмаклој трудноћи… Понос некадашње армије, аеродром

ВРАЋЕН ПОБЕДНИЧКИ ДУХ: Васкрс Срба на Крфу

3. април 2016.

За време краткотрајног боравка на Крфу, Срби су показали виталност и способност опстанка под најтежим историјским и животним околностима, а Краљевина Србија стекла је углед и међународни положај какав никада није имала у својој историји. Рано пролеће и блага острвска клима донели су чудесан опоравак српске војске. Уз одговарајући медицински надзор и исхрану, нове униформе и оружје које је допремљено од савезника, вратио се уздрмани морал после преласка Албаније. Као да се сва мука излила са првим купањем у мору. Реорганизација војске извeдена је по француском плану Инструкције за организацију нових формација српске војске, објављенoм 19. фебруара 1916. године. Oболелог војводу Путника на положају начелника Штаба врховне команде заменио је

Вере и завере

Извртање историјских чињеница или уметничка слобода

3. април 2016.

У недељу 13.03.2016. године, на Првом програму Телевизије Нови Сад, премијерно је емитована прва епизода дуго најављиване серије ,,Вере и завере“, настале по роману знаменитог књижевника Александра Тишме, а у продукцији покрајинског јавног медијског сервиса Радио-телевизије Војводине. Тим поводом, морамо се осврнути на ноторно прекрајање историје, које је вешто (грешком?!) изведено од стране угледног сценаристе и драматурга, господина Ђорђа Милосављевића, професора на Факултету драмских уметности у Београду. Наиме, потка је заснована на љубави између двоје младих људи – Србина Сергија Рудића (кога игра хрватски глумац Горан Богдан) и Немице Инге Лебенсхајм (коју игра Нина Јанковић Дичић). Но, у овом тексту није реч о њиховом страственом односу, већ о историјским чињеницама,

Совјетско војно гробље у Варшави

Пољско-руски рат споменицима!

2. април 2016.

Пољско Министарство иностраних послова је поручило да Пољску међудржавни уговор обавезује само на бригу о гробовима совјетских војника који су погинули за слободу Пољака, а не и о споменицима доминације СССР ПОЉСКА премијерка Беата Шидло изјавила је у петак да је логично да у Пољској са јавних места нестају симболи комунизма, као што је око 500 споменика захвалности Црвеној армији за ослобађање од фашистичке немачке окупације, а да ће њена земља бринути само о гробовима совјетских војника. – То да са пољског јавног простора треба да нестану симболи комунизма, ваљда је то природна и нормална ствар. Мислим да многе грађане иритира то што се на многим местима такви симболи и

Алојзије Степинац

С. Живановић: Штампа НДХ-а о Римокатоличкој „цркви“ и злочинцу Алојзију Степинцу

1. април 2016.

Римокатоличка “црква” и њено свештенство су вековима ширили мржњу према свима онима који нису били католици и нису признавали римског папу за поглавара. Та мржња је углавном била уперена против православних Срба, Јевреја и Рома. Мржња је нарочито дошла до изражаја у току I и II свестског рата у Аустроугарској и у Хрватској. У римокатоличкој и у хрватској усташкој штампи из времена пре I у току II светског рата налазимо много чланака који говоре о злочинима римокатолика Хрвата у Независној држави Хрватској. У новинама “Усташе” бр.3 од 3.јула 1941 године пише да су се у кући бр.4 на Каптолу у Загребу, која припада седишту хрватске Римокатоличке “цркве”, састајали први организатори

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (2)

1. април 2016.

Након (најмање) деценију дуге паузе, крајем фебруара је у Манастиру Светог Јована у Јасеновцу одржана сједница Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) којим однедавно предсједава дугогодишњи секретар тог одбора Владика Јован Ћулибрк. Пише: Душан Ј. Басташић Одбору је промијењен назив у „Одбор за Јасеновац и остала стратишта“, па ће се како је наглашено, он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Како се и када у протеклих више од десет година овај одбор наше Свете цркве бавио страдањем православних Срба у Јасеновцу, није ми познато, а информацију о томе тешко је наћи и на свезнајућем „Гугл“ претраживачу. Али зато, информација о бављењем Одбора

Војислав Шешељ

Није Хрватима до Шешеља, њима је до прања сопствене савести и замајавања својих све гладнијих грађана

1. април 2016.

Пише: Стеван Лазић Првостепена пресуда Хашког трибунала гласи: др Војислав Шешељ је слободан човек. Вест је брзином светла обишла свет. А онда су кренуле реакције: одавде, од комшија, из света. Свако са својим виђењем и тумачењем те одлуке. И има право на то. Али, лавина реторичке мржње и лажи која је из Хрватске кренула ка Србији, Србима и Србима у Хрватској (требало је чути генерала збора Јосипа Луцића у емисији Отворено на ХРТ-у, увече, на дан пресуде, о томе шта он очекује у вези с пресудом од оно Срба што је остало у Хрватској), Хагу, свету – превазилази у много чему такву реторику из друге половине шездесетих година, седамдесете и

Кустурица: Сарајево није далеко од калифата

1. април 2016.

Познати српски режисер Емир Кустурица оцијенио је да Сарајево није далеко од стварања калифата, који већ постоји у Сирији и подсјетио да је много раније Алија Изетбеговић у својој „Исламској декларацији“ писао о неопходности стварања калифата гдје живе само муслимани. „Један калифат већ постоји у Сирији, а Сарајево није далеко од тога“, навео је Кустурица подсјетивши да је Изетбеговић у том свој дјелу изнио сумњу да ислам и Запад могу заједно. У реаговању на текст „Злочинац у развоју“ у којем амерички писац Александар Хемон, рођен у Сарајеву, пореди Доналда Трампа и Војислава Шешеља са нацистима, Кустурица напомиње да није Трамп измислио немогућност мултиетничког живота муслимана и хришћана, него је говорио

Епископ Герасим – интервју за Српско коло

1. април 2016.

1. Колико данас има православних вјерника у горњо-карловачкој епархији. Направите поређење са периодом прије 1991.? У последњих тридесет година, демографска слика подручја Баније, Кордуна, Лике и Крбаве, Горског Котара и осталог дела територије коју обухвата Епархија горњокарловачка, драстично је измењена. Услед ратних дешавања, велика већина православних Срба не својом вољом напустила је своја огњишта и своје уточиште су пронашли широм света. Данас, многи домови на поменутим подручјима зјапе празни, а поготово је потресна слика видети пољопривредна земљишта којих некада чак није било ни довољно за обрађивање, како данас зарастају у коров и пропадају, само због тога јер нема ко да их обрађује. Управо из тога се види драстична разлика у

Душан Ј. Басташић

О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

1. април 2016.

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво. Пише: Душан Ј. Басташић Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа. Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА