Хашки тужиоци поставили су једноставну и крајње једнострану тезу – Меморандум САНУ идејна је платформа за “велику Србију”, а жеља да се она створи кључни је разлог распада Југославије Ретко ко је био изненађен када је на почетку суђења Слободану Милошевићу у Трибуналу за ратне злочине почињене у бившој Југославији фебруара 2002. године заменик тужиоца Британац Џефри Најс читање оптужнице започео широким цитатима из Меморандума САНУ. Позивањем тужиоца Најса на документ који су још 1986. године написали српски академици започео је нови талас, овог пута правосудне кампање на Академију и њене чланове. Меморандум у Хагу је директно доведен у везу са најтежом последицом распада Југославије – грађанским ратом. Процес против

У другом таласу критика на Меморандум најжешћа паљба је стигла из Хрватске. За разлику од комунистичке хајке на Академију, повод за нову офанзиву била је – одговорност за рат Меморандум САНУ није био на мети критика само комунистичког режима. Већ пуне три деценије овај спис предмет је осуде званичне политике бивших југословенских република, светског јавног и интелектуалног мњења, али и домаћих либералних и антинационалних кругова. Сви они тврде да су академици 1986. године написали српски национални програм који је Слободану Милошевићу послужио као повод и оправдање за ратне сукобе деведесетих. Тезе афирмисане у овим круговима постале су саставни део западњачког погледа на распад Југославије, узроке и наравно – кривицу. Оценама,

Криза око Меморандума показаће све пукотине које су постојале у врху партијске и државне власти Србије и која ће бити огољена на Осмој седници сломом Ивана Стамболића Ћутање Слободана Милошевића о Меморандуму САНУ није прошло неопажено у партијском и државном врху. Упадљиво је, међутим, да критике његове игре почињу тек после Осме седнице и смене Ивана Стамболића и њему блиских сарадника са чела српског руководства. Уздржан став првог човека српске Партије данас се објашњава Милошевићевом намером да избегне замерање са угледним академицима, на које је још тада рачунао као на важан ослонац у свом походу на власт. Ову тезу између редова провући ће и Драгиша Павловић, председник београдских комуниста и

Наиме, они су последњих дана почели интензивно да сакупљају потписе како би званично регистровали Хрватску православну цркву! Тако су 10. октобра на интернет-страници „хрватска православна црква” апеловали на све вернике да дају своје потписе и тиме убрзају упис ХПЦ у регистар. У такозвану Хрватску православну цркву претендује да прерасте досадашња Хрватска православна заједница, коју је основао следбеник Анте Павелић, а она ће бити својеврсна копија Хрватске православне цркве из времена Независне Државе Хрватске. А управо та црква, према тумачењу историчара Александра Раковића, заједно са свим осталим полугама власти усташког режима радила је на томе да се српски православни народ преводи у Хрвате. Верски аналитичар Драшко Ђеновић за „Ало!“ каже да

Односом према Меморандуму Милошевић је стекао благонаклоност станара Кнез Михаилове 35, али и њихову подршку у антибирократској револуцији и његовом отвореном походу на власт Исламску декларацију прожету фундаменталистичким идејама написао је Алија Изетбеговић. Фрањо Туђман аутор је књиге “Беспућа повијесне збиљности”, у којој је и расистички садржај. Када је на тлу Југославије наступила сецесија, антисрпској пропаганди засметало је што су политички лидери Муслимана и Хрвата због својих опредељења оправдано жигосани. Милошевић није имао своју књигу. Зато му је приписан Меморандум САНУ, као национални програм Србије. Везу Меморандума САНУ и Слободана Милошевића, која је по многима била идентична односу родитеља и детета, овако су објаснили академици Василије Крестић и Коста Михаиловић.

Чињеница је да се Милошевић, за разлику од Ивана Стамболића и Драгише Павловића, према САНУ и Меморандуму држао уздржано. У свеопштој хајци, био је на самој периферији догађаја Природа односа Слободана Милошевића и Меморандума САНУ једно је у низу контроверзних питања која се од краја осамдесетих до данас готово без прекида постављају. Оно има и посебну тежину имајући у виду неславни исход Милошевићеве политике и метода којима се служио током успона и деценијске владавине на челу Србије и СР Југославије. Да ли Меморандум створио Милошевића, или је Милошевић његове наводе преузео као сопствени политички програм? Са дистанце од три деценије од објављивања меморандумског текста и пуних 16 година од петооктобарске

Београд – Његова светост патријарх српски Иринеј рекао је да је још рано говорити о проглашењу патријарха Павла за свеца, те да има неколико принципа који служе као основ за проглашење неког светим. „Никада није било о томе говора. Уосталом, све је то још рано. Има неколико принципа који служе као основ за проглашење за светог“, рекао је патријарх новинарима на Сајму књига у Београду, након представљања књиге „Патријарх Павле, светитељ наших дана“ Жан-Клодa Ларшеа. Он је додао да се патријарх Павле у вријеме најтрагичније историје српског народа понашао мудро са пуно благодети и освијетлио не само своје име, него и вријеме српске цркве, пренијели су београдски медији. „Како је

Фрањо Туђман је пристајао на сарадњу са београдским “јеретицима”, али само под условом да они Хрватској признају право да у сваком тренутку може да изађе из заједничке државе Основу српског опозиционог деловања седамдесетих и осамдесетих година чинили су интелектуалци окупљени у Удружењу књижевника Србије, Српској књижевној задрузи, САНУ и Матици српској. Посебан тон критичкој мисли давали су Социолошко друштво Србије и њему блиско Филозофско друштво Србије, као и Економски институт. Човек који је на овој сцени имао највећи ауторитет и од кога је потицало највише иницијатива усмерених ка систему био је Добрица Ћосић. Управо на ове кругове уперен је прст режима као на главне креаторе идеја које су свој коначни

Творци Меморандума били су “згрожени поквареношћу и неодговорношћу Стамболићеве бирократске врхушке и њене интелектуалне послуге”, записао је Ћосић Лидери неформалне српске и словеначке опозиције новембра 1985. године, упркос дубоком неслагању око готово свих питања будућности Југославије, постигли су и један важан споразум. На састанку Михаила Марковића, Добрице Ћосића и Љубомира Тадића са водећим љубљанским интелектуалцима у гостионици “Мрак” договорено је и да свака страна независно напише сопствени национални програм. Оба акта, како је тада речено, требало је да буду објављена у “Новој ревији” из Љубљане. “Афера Меморандум”, међутим, осујетила је рад на српском програму који никада неће бити написан. За разлику од Срба, Словенци су рад на својем “Начертанију” завршили