Академији је наметнут грех о нечему где је много неистина и недоречености. Од Меморандума се нећемо ограђивати, а ако има кривице, ми ћемо је прихватити – рекао је председник Костић Српска академија наука и уметности пуне три деценије провела је под хипотеком става о положају српског народа у Југославији, који је њена комисија, недовршено, формулисала у јесен 1986. године. Сенка Меморандума и данас лебди над здањем у Кнез Михаиловој улици, у коме је рођен документ који пуних 30 година непрекидно изазива пажњу јавности. Нежељена заоставштина протеклих година оптерећивала је САНУ претећи на моменте да је потпуно паралише, па чак и укине. Академија је, међутим, до данашњих дана остала доследна у

Почетком 1990. године догађаји ће сустизати једни друге. Јасна назнака да је компромис немогућ била је видљива на 14. конгресу СКЈ, који су Словенци и Хрвати солидарно напустили Када се 25. јуна 1991. године Милан Кучан обратио јавности проглашавајући независност Словеније и њено ступање међу европске државе, само ретки су се сетили Меморандума САНУ и његове прогнозе будућих догађаја у Југославији. Потез Словенаца, а одмах затим и Хрвата, упркос критикама, потврдио је слутње и упозорења академика. – Овај акт представља кулминацију стогодишњих настојања словеначког народа. Југославија у садашњем облику није способна да преживи и постаје жариште потенцијалних конфликата и ратне опасности. Срж југословенског проблема је у томе што држава никад

Критичари Меморандума заборавили су да је десет година пре његовог појављивања српско руководство сачинило „Плаву књигу“ против Устава из 1974. и демонтирања Србије на три дела Амандманима на републички устав од 28. марта 1989. године Србија је поново стекла своју државност и суверенитет на целој територији. Прва и основна замерка академика на урушени политичко-економски систем Југославије тицала се Устава из 1974. и демонтирања Србије на три дела, од чега само такозвана „ужа Србија“ није имала готово никакво правно одређење нити јасно место у федерацији. Деценију и по дуга титовско-кардељевска неправда исправљена је 1989, али уз велике отпоре, неслагања и сукобе. Све ово дешавало се у сенци немира на Косову, штрајка

У првим реаговањима европски листови нису у Меморандуму видели ни позив за рушење Југославије, ни основ за етничко чишћење. Западни новинари су писали да је спис Академије афирмација демократских тековина Појава Меморандума САНУ и афера која је месецима потом тресла Југославију снажно су одјекнуле и у Европи. Готово да није постојала страна новинска агенција или медиј чији овдашњи дописник није јавио о југословенском политичком скандалу. Извештаји страних медија с краја 1986. и почетка 1987. године показују живо интересовање за догађаје у СФРЈ, али и усхићење новим ветровима у окошталој социјалистичкој држави. Окосниоцу извештаја страних медија о контроверзном документу Српске академије, упркос касније увреженом мишљењу, није чинило инсистирање на српском национализму

Академици пуне три деценије доказују да су се приликом писања Меморандума држали постојећег поретка и позиције Југославије и да су само отварали питања о равноправности народа Стварање „велике Србије“ у јавном мњењу бивших југословенских република и Западне Европе почетком деведесетих постало је кључни део ненаписане оптужнице против Меморандума САНУ, академика, па и тек успостављене СР Југославије. Чак и најтврђи критичари текста академика признају да је Меморандум формално био на југословенском становишту, али да његов дух чине идеје карактеристичне за великосрпске пројекте. Српски историчари тврде да је појам „велика Србија“ настао још у Аустроугарској, која се после Берлинског конгреса обреновићевској држави наметнула као политички и економски тутор. Јужни сусед двоглаве Царевине,