arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Фурио Радин (Д. ЈЕЛИНЕК)

Дан сјећања обиљежава се у Италији: Жртве фојби и есули траже поштовање од хрватске јавности

10. фебруар 2017.

»Треба поштивати тај дан, достојанствено и без политизације се сјећати мноштва људи који су доживјели велику неправду и страдања као посљедице рата«, истиче саборски посланик италијанске националне мањине Фурио Радин. Радин се позива на податак од око 350 хиљада људи који су отишли у егзодусу, кога је, каже користио и Тито, али напомиње да бројке нипошто нису најважније Дан сјећања на жртве фојби и есуле обиљежава се 10. фебруара у Италији у спомен на егзодус и страдања становништва Истре, Ријеке и Далмације након Другог свјетског рата. Доњи дом талијанског парламента изгласао га је 2004., на дан потписивања Уговора о миру између Италије и Југославије 1947. Медији су протеклих година јављали

Знao сaм дa њих двиje бjeжaниjу нeћe прeживjeти – Дaмjaн Слиjeпчeвић

Гoркa утjeхa у сaмoћи

9. фебруар 2017.

Двaдeсeт и jeдну гoдину нaкoн Oлуje, Дaмjaн Слиjeпчeвић из Kлaснићa кoд Глинe нaпoкoн je сaхрaниo мajку Дeсaнку и супругу Jeлeну, кoje су 1995. гoдинe брутaлнo убиjeнe у влaститoj кући Почeтaк гoдинe Дaмjaну Слиjeпчeвићу из Kлaснићa ниje oдaгнao тугу кojу вишe oд 20 гoдинa нoси у срцу, aли му je свaкaкo дoниo свojeврснo oлaкшaњe и спoкoj. Нaимe, њeгoвa мajкa Дeсaнкa и супругa Jeлeнa свирeпo су убиjeнe зa вриjeмe aкциje Oлуja, a дo oвих дaнa Дaмjaн o њихoвим тиjeлимa ниje знao ништa. Нaкoн пoврaткa 1998. гoдинe, пa свe дo дaнaс пoкушaвao je билo штo сaзнaти o њихoвoj судбини. Kуцao je нa брojнa врaтa, oбилaзиo oкoлнa сeлa, пoмнo рaзглeдaвao грoбљa пo циjeлoj Бaниjи нe би

Колективно сећање и национална безбедност

8. фебруар 2017.

Студенти Факултета безбедности Универзитета у Београду имали су прилику да у првом семестру школске 2016/2017. године чују низ предавања на тему геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Пише: Владимир Банковић Асоцијација студената Факултета безбедности Београд реализовала је пројекат под насловом „Студије сећања“ не само као низ часова из историје који би требало да представе некакву општу културу младим студентима, већ као први већи пројекат на Универзитету у Београду који се на такав начин, низом трибина, предавања, пројекција бавио геноцидом над српским станивништвом у НДХ. Одазив младих је био велики, чак на завидном нивоу. Студенти, па чак и средњошколци, су долазили да слушају предавања и расправе еминентних стручњака. С обзиром

Успостава Независне Државе Хрватске – Књига Јадовно 1.

8. фебруар 2017.

IIНЕЗАВИСНA ДРЖАВА ХРВАТСКА ДРЖАВА ГЕНОЦИДА И КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА Успостава Независне Државе Хрватске   Усташки покрет вуче своје коријене од др Анте Старчевића (1823-1896),[1] названог „оцем домовине“. Иако није имао увијек исти став према Србима, он је својом расистичком теоријом и дјеловањем Странке права, коју је основао 1861. године, покренуо праву лавину мржње против Срба, које није признавао за народ, већ за „нечисту пасмину“ зликовачке ћуди и „влашки накот“ који треба истријебити.[2] Неке владајуће политичке идеје у Хрватској XX вијека заснивају се на Старчевићевом учењу. Његови сљедбеници, као што су Јосип Франк, Доминик Мандић, Иван Пилар, Керубин Шегвић, Анте Павелић и други, више од пола вијека су на тлу Хрватске развијали

Војска Србије (Фото: Новости)

О војној обавези – док није касно

8. фебруар 2017.

Садашњи систем обуке је неприлагођен безбедносним изазовима, организацијско-формацијској структури и потребама система одбране и не омогућава његову дугорочну одрживост. У садашњем облику он више подсећа на контролисано гашење одбрамбене моћи Србије под менторством НАТО „партнера“. Чуо сам и успешније шале од оне да је Србија једина земља на свету која нема непријатеља већ само мање и веће пријатеље. Шала би, можда, била успешнија да је није изрекао наш председник, човек који је по функцији врховни командант војске. Ширити илузију да је све у реду и да у окружењу не постоје безбедносни изазови је неодговорно, посебно јер из тако олако изречене констатације произилазе и далекосежне штетне последице. Систем безбедности и одбране

Алојзије Степинац са усташама

СПЦ спремила доказе да је Степинац подржавао геноцид

8. фебруар 2017.

Српска православна црква /СПЦ/ ће на сједници српско-хрватске црквене Мјешовите комисије 13. и 14. фебруара у Новом Саду представити доказе да је католички надбискуп Алојзије Степинац активно учествовао у стварању Независне Државе Хрватске /НДХ/ и њеној геноцидној политици. Трећа сједница Мјешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције биће посвећена питањима да ли је Степинац подржавао политику НДХ и какав је био његов однос према српском народу, пишу „Вечерње новости“. Чланови комисије, која је формирана на иницијативу папе Фрање, засједаће у новосадском Владичанском двору Бачке епархије, како би укрстила историјске аргументе и расвијетлила улогу и одговорност Степинца за злочине НДХ током Другог свјетског рата. Делегација СПЦ је, како је рекао саговорник

jovan-mirkovic.jpg

Јован Мирковић: Преувеличавањем злочина на једном месту релативизује се геноцид у целој НДХ

7. фебруар 2017.

Напомена редакције портала Јадовно 1941.: Овај интервју урађен пре више од четири године (септембра 2012) , поново објављујемо да би читаоци могли сагледати шта се у том периоду променило у нашем односу према култури сећања – заборава. Недавна изjава римокатоличког свештеника и хрватског историчара Стjепана Разума да у концентрационом логору Јасеновац ниjе било геноцида jош jедном jе подсетила на систематске тежње у циљу ревизиjе историjе Другог светског рата коjе су данас присутне широм Европе. Али, док су многи европски народи неколико година после Другог светског рата основали институциjе коjе су после неколико децениjа истраживања дошле до коначних резултата о жртвама, Музеj жртава геноцида у Београду, коjи jе формиран тек 1992. године готово да нема ни основне услове за

Шарговац - сјећање на страдале ђакеФото: РТРС

Бањалука: Сјећање на страдале српске ђаке из Шарговца (ФОТО)

7. фебруар 2017.

У бањалучкој Основној школи „Ђура Јакшић“ данас се обиљежава 75 година од страдања 52 ученика из Шарговца и околних села. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је данас у Бањалуци да би Срби, имајући у виду све оно што им се дешавало кроз историју, требало да јачају јединство како би остали и опстали на својим просторима. Савановић је напоменуо да је Република Српска створена борбом српског народа, да је оквир из којег српски народ не треба да излази, него је потребно економски је јачати. „Овај догађај упозорава нас да морамо подизати ниво свијести и ниво духа о нашем постојању и опстајању на овим просторима и окружењу

Покољ је једна одговарајућа реч за српски холокауст!

7. фебруар 2017.

Срби не само да нису (због југословенске политике заборава ради мира у кући) пронашли и казнили злочинце, већ им никад није дозвољено ни да се геноцид темељно истражи. Та је политика, која је у својој суштини, саучесничка у односу на почињени геноцид, довела до тога да се остатак Срба из Хрватске деведесетих година прошлог века протера, чиме је заокружен и остварен трипартитивни план о геноциду на Србима (1/3 покатоличити, 1/3 убити, 1/3 протерати). Јевреји имају две речи којима означавају геноцид који су немачки нацисти починили над њима – Холоцауст и Шоа. Срби још нису пронашли ни израз који би у умовима свих одмах асоцирао на геноцид који су хрватски нацисти

75 година од страдања 52 ученика школе у Шарговцу

7. фебруар 2017.

РЕПУБЛИКА СРПСКА, ЈУ ОСНОВНА ШКОЛА „ЂУРА ЈАКШИЋ“ СУБОТИЧКА бр. 28 БАЊА ЛУКА Телефон / факс 051/ 380- 980, 051/381-840; е-mail: [email protected] Поштовани, Позивамо Вас да у уторак, 7. фебруара 2017. године посјетите ЈУ Основну школу “Ђура Јакшић“ и присуствујете обиљежавању 75 – годишњице страдања 52 ученика наше школе. Тога дана, с почетком у 12 часова и 30 минута, прекинућемо тишину, проговорити о овом догађају и одати почаст невиним жртвама. Надамо се да ћете својим присуством увеличати овај важан догађај. С поштовањем, Директор: Дарко Томић   Везане вијести: СПОМЕН-ПЛОЧА КАО ЗНАК СЈЕЋАЊА НА 52 УЧЕНИКА РТРС – документарни филм „НИНА“ – Свjедочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац

Борис Беговић: Три четвртине века

6. фебруар 2017.

Налаз да је НДХ била држава, сматрам, даје посебну тежину њеном злочиначком карактеру. А свака годишњица њеног оснивања прилика је да даље и дубље истражујемо тај стравичан поредак. Приближава се 75 година откако је 10. априла 1941. проглашена Независна држава Хрватска. Тај чин и оно што је следило у 49 месеци њеног постојања спадају, вероватно, у најмрачнија поглавља историје јужнословенских простора и најтрагичнија српске историје. О природи те творевине, њеном пореклу и резултатима, бар што се бројки тиче, ипак не постоји консензус. Једино што се, изгледа, сви слажу око тога да је њено политичко наслеђе још увек живо – најновији модни трендови из Загреба упућују на виталност идеја на којима

Угашена огњишта

Угашена огњишта

6. фебруар 2017.

Десетогодишњицa постојања завичајног портала Пребиловци – село на интернету обиљeжена је електронском књигом ”Угашена огњишта”. Књига представља допринос култури сјећања o страдању народа у Пребиловцима 1941. године. Е-book појавила се о Савиндану 2017. године. У свјетским релацијама дубинa и ширинa злочина у овом селу могуће је упоредити једино са страдањем чешког села Лидице.  У Пребиловцима, многољудном селу, на почетку Другог свјетског рата, из чак 61 породицe нико није преживио. Из тих фамилија ликвидирано је 227 чељади – за херцеговачке прилике читаво једно село. Приређивачи ”Угашених огњишта” користили су аутентичне изјаве преживјелих Пребиловчана које су дате послије Другог свјетског рата Државној комисији за утврђивање злочина као и друге архивске изворе, поменик жртава Српске православне цркве и

Јасеновац

Зашто су потомци жртава незадовољни поставком јасеновачког музеја

6. фебруар 2017.

Међународна алијанса за сећање на Холокауст која окупља више од 30 земаља, позвала је крајем прошле године Хрватску да иновира поставку у јасеновачком музеју, да је употпуни информацијама о историјском контексту и о одговорнима за злочин у на том стратишту током Другог светског рата. Сталну поставку у јасеновачком музеју критикују предстваници Рома, Јевреја и Срба још откако је постављена 2006. године. На месту на којем је некад био концентрациони логор Јасеновац нема никаквих трагова, јер су их на крају рата усташе уништиле. Осим споменика Камени цвет, ту је и Музеј, место где би посетиоци могли да се упознају са свим ужасима који су се ту догодили. Управо се то оспорава

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

Парастос за 2.300 Срба које су поклале усташе

5. фебруар 2017.

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Служењу парастоса присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар правде Српске Антон Касиповић, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Парастосу, након којег ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу и одржани пригодни говори, присуствују и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбеног отаџбиниског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Претходно је у

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

У смрт због сећања на пакао

5. фебруар 2017.

После више од две деценије, изгубиле смо наду у правду, а све више страдалница диже руку на себе због траума изазваних силовањем и злостављањем по логорима У Средњошколском центру у Броду, где је у време рата био један од логора за Србе, 7. децембра 2012. основано је Удружење жена жртава рата Републике Српске. На том састанку је било 36 жена које су преживеле ратну тортуру у бројним логорима које су држали Бошњаци и Хрвати у тадашњој Босни и Херцеговини. Председница овог удружења, и сама жртва тортуре, Божица Живковић-Рајилић, каже да данас ово удружење има 457 чланица, али и да је још око 1.000 жена са простора Републике Српске преживело исти

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Апел Хрватској електропривреди: Извадити посмртне остатке жртава усташког злочина из 6 јама код Горњег Косиња, идентификовати ДНК методом и достојанствено сахранити

Хрватска електропривреда (ХЕП), поново је након више деценија актуелизовала изградњу хидроелектране Косињ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА