arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

У Београду у петак отварање изложбе Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште

19. април 2017.

Поводом обиљежавања Дана пробоја заточеника из концентрационог логора Јасеновац биће отворена изложба Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште и представљена књига “У раљама геноцида” Том приликом говориће: Проф. др. Вељко Ђурић Мишина, Сећање на бекство из Јасеновца Michael Ende, Jerusalem, Меморијализација великих злочина Маја Кљаић Вејновић и Никола Д. Турајлић, аутор књиге Петак 21. април 2017. у 18 часова Галерија „Прогрес“, Кнез Михаилова 27 Везане вијести: О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и … Вељко Ђурић Мишинa: Над Србима је извршен геноцид … Ђурић: У Јасеновцу убијано методама које цивилизација не памти

Pedja_jadovno.jpg

МУЧЕНИЧКОМ СТАЗОМ ЈАДОВНИЧКОМ

18. април 2017.

Мученичка стаза jадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове jаме до мjеста логора Јадовно, у Чачић долцу. То jе 7.300 метара свете земље, освештане крвљу и зноjем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Измрцварени, понижени у смрт поведени, везани  бодљикавом жицом по двоjе, по троjе и у већим групама корачали су ,,голготом  српском – jадовничком“  знаjући да крст своj носе. Страшни план злочиначког ума без душе, да се jедан народ побиjе, покрсти и протjера уз сву монструозност, нељудскост и суровост небића овдjе jе 1941. године доживио своjу материjализациjу у пуном смислу, коjа jе тешко разумљива и обjашњива. Али таj привремени триjумф зла, дуго одржаван вjештачким дисањем прикривања, порицања

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток, данас је обиљежено 75 година од страдања 54 Срба у Другом свјетском рату.

Служен парастос за 54 убијених Срба у Бијелом Потоку

17. април 2017.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток, данас је обиљежено 75 година од страдања 54 Срба у Другом свјетском рату. Вијенце на спомен-обиљежје положили су представници Града Бањалука, борачких организација Челинац и Бањалука и Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора Бијели Поток. Вршилац дужности начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Града Бањалука Драгомир Кесеровић рекао је новинарима да се може опростити, али никако не смије заборавити овај стравичан злочин који се прије 75 година десио у бањалучком насељу Бијели Поток. Он је навео да се дуго ћутало о овом злочину, али да обиљежавање овог догађаја има за циљ да млади и будуће генерације никад

Удружењу без адресе 35.000 КМ: Професоре натерали да из свог џепа плаћају семинар о Холокаусту и геноциду у НДХ

17. април 2017.

Одлуком Републичког педагошког завода сви наставници историје и српског језика у основним и средњим школама у Републици Српској, њих више од 1.150, обавезни су да похађају семинар о Холокаусту и геноциду у НДХ. Важност теме нико не спори, али је контроверзе изазвао начин организовања обуке. Котизацију од 30 КМ професори морају лично да плате Удружењу Нефеш Хаја, које и води семинар, иако нема ни седиште, ни веб сајт, ни телефон. У школама Српске ради око 300 историчара, те 850 професора српског, па ће ова НВО до јуна инкасирати око 35.000 КМ. УГ Нефеш Хаја су 2008. основали Душан Павловић, теолог запослен у Републичком центру за истраживање рата и ратних злочина,

Спомен-обиљежје у Бијелом Потоку код Бањалуке Фото: РТРС

Бијели Поток- Сјећање на страдање Срба прије 75 година

17. април 2017.

Служењем помена и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју у бањалучком насељу Бијели Поток, данас ће бити обиљежена 75. годишњица страдања 54 Срба из овог мјеста. Сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом потоку се окупе потомци жртава убијених у усташком покољу на највећи хришћански празник, 5. априла 1942. године.  Тако и ове године, бројне породице, свештенство, представници града и Републичког секретеријата за вјере одају почаст за 54 невино страдале жртве. На Васкрс 1942. године највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић, Ћурлић и Адамовић. Једна група усташа дошла је у Бијели Поток из Дебељака, а друга преко Понира, тако да народ овог села није имао гдје да бјежи. О овом злочину ћутало се 60 година,

Геноцид или холокауст?

15. април 2017.

Чини се да ће Срби о страдању сопствених предака учити од предавача школованих у иностранству, тј. Израелу. Пише: Зорица Ђоковић Чланак „Новости“ од 7. априла 2017. под насловом „У школама Српске изучавају злочине НДХ” изазвао је различите реакције. Добрим дијелом су те реакције позитивне, што је показатељ да постоји потреба да се догађања која су претходила Другом свјетском рату, као и сам рат и поратни период, објасне на неидолошки и непристрасан начин. Након више деценија компликоване и „тешке“ историје, наметнуте кривице и преувеличане одговорности, Србима прија да чују да се неко сјетио и њихових невиних жртава о којима, иначе, једва да има помена у уџбеницима историје. На први поглед, замисао је добра.

Црногорска голгота: Како су комунисти разапињали свештенике и бацали у јаме!

15. април 2017.

Од 200 свештеника у Црној Гори, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Послератна власт регистровала Удружење свештеника Црне Горе, које је објавило црквени календар с петокраком! Пише: Љубиша Морачанин Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих

Томислав Кресовић: Да се не заборави Србија на Ускрс 1944 године

14. април 2017.

Титова освета према Србима! Србија и Београд су поред злочиначког априлског бомбадровања 6 и 7 априла 1941 године уз велика разрања и страдања по наредби “25 “ или операција “казна” крвнички страдао од “савезника” на Ускрс 1944 године.По сазнању историчара и архива Би-Би-Си је на Ускрс 1944. објавио вест да су савезници на захтев маршала Тита бомбардовали Београд. На то је сместа реаговао Богољуб Јефтић, посланик југословенске владе у Форин офису, и уручио демарш због директног стављања савезника на једну страну у грађанском рату. Јефтићу је усмено образложено да савезници бомбардују читаву Европу, па ни Београд није изузетак. Међутим у белешци Форин офиса о том догађају пише: „Нама би било

Фреска распећа Исуса Христа у манастиру Високи Дечани. Фото: Мондо

Данас Велики петак: Дан хришћанске жалости

14. април 2017.

Православна црква и верници данас обележавају Велики петак, дан када је на Голготи распет и умро Исус Христос. Велики петак или Страсни петак је најзначајнији дан у недељи Страдања. Ово је дан хришћанске жалости, па се на данашњи дан практикује строги пост. Смрт Исуса Христа увод је у радост Васкресења или Ускрс, који ове године и православни и католички верници обележавају у недељу, 16. априла. „ОЧЕ, ОПРОСТИ ИМ, ЈЕР НЕ ЗНАЈУ ШТА РАДЕ“ На данашњи дан Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу – од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, ношења крста на путу према Голготи, разапињања, праштања џелатима, умирања,

Милан Ружић

Високи Дечани

13. април 2017.

Поново је актуелно претити Србима! Сви су нашли за сходно да нас нападну, па како ко уме и може. Ко и колико год се обрецнуо на Србе, зна да није дангубио и све је довољно. Написати или изрећи било шта што је против српског народа, постала је најзанимљивија регионална дисциплина. Видели смо како се у Хрватској не прекида узвикивати „Убиј Србина!“ и „За дом спремни!“. Чули су се и повици „Бог и Хрвати!“ Када узвикују „Бог и Хрвати!“, мислим да страшнијег повика нема ни за Бога, ни за Србе, јер је у Другом светском рату, од стране НДХ, више од Срба, једино страдао Христос. У Његово су име Хрвати, са

Ранко Остојић

Шта слиједи након фотографије с ножем на Фејсу и позива на “љуту траву”

13. април 2017.

“Овако сваки дан… Браво полиција… Браво ДОРХ..! Клање је за вас нормална ствар”, написао је на свом Facebook профилу бивши министар унутрашњих послова Ранко Остојић Сада би, стварно, требало бити доста. Јер, што се још треба догодити након сликања на Facebooku, с ножем у руци и кипом Анте Павелића, како би Андреј Пленковић и његова Влада ХДЗ – Мост напокон кренули у рат с десним екстремизмом у Хрватској? Пријетње је – ријечима и сликом – упутио извјесни Јосип Ћубелић и адресирао на Арсена Баука и Ранка Остојића, двојац СДП-ових саборских заступника, којима би, види се, радо пресудио. У поплави гадости и шовинизама која кружи интернетским друштвеним мрежама, нико, вјероватно, не би ни знао за споменуте пријетње да Ранко

Необориви докази о геноциду у НДХ

12. април 2017.

У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке. Приредио: Миломир САВИЋ Историчар Горан Латиновић рекао је да постоје необориви докази да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, али да, нажалост, с обзиром на политику братства и јединства након Другог свјетског рата, никада није до краја истражено шта се то заиста догодило. “Никада није прецизно утврђено колико је Срба заиста убијено у НДХ, постоје само претпоставке. Ријеч је о неколико стотина хиљада људи и од геноцида који је спроведен у НДХ српски

Спасићев павиљон, будући музеј холокауста, Фото: Н. Фифић

Музеј Холокауста: Три меморијала у три павиљона

11. април 2017.

Сваки меморијал у оквиру комплекса на београдском Старом сајмишту биће самосталан. Спомен јеврејским жртвама у Спасићевом, српским у немачком, ромским у Турском павиљону Музеј Холокауста биће смештен у Изложбеном павиљону Николе Спасића, на Старом сајмишту, и имаће аутономију у оквиру меморијалног комплекса, потврђено је, за “Новости”, у Јеврејској општини Београд. То је резултат договора јеврејске заједнице и Комисије за Сајмиште. Аутономију ће имати и музеји српских жртава и порајмоса (геноцида над Ромима). Српски меморијал налазиће се, сва је прилика, у Немачком павиљону, а Роми су за свој музеј изабрали здање некадашњег Турског павиљона. Сваки од ових музеја имаће свог управника и руководећа тела. Према речима епископа Јована Ћулибрка, председника Комисије

Да ли је НДХ била држава?

11. април 2017.

Бивши хрватски председник Стјепан Месић има обичај да каже – Независна држава Хрватска није била ни независна, ни држава, ни Хрватска. Месић је нагласнији и најпозантији заговорник ове тезе, али није једини, читава струја “лево оријентисаних” историчара често понавља реченицу о НДХ која је настала на данашњи дан и која је постојала пуне четири године. Група професора Правног факултета у Београду покушала је да истражи да ли је НДХ била држава. Недавно је на овом факултету одржана конференција “Правни поредак Независне Државе Хрватске”. На дан када је настала пре 76 година, о томе шта је била НДХ, у емисији Око говоре професори Правног факултета у Београду и учесници конференције:  Танасије

Независна држава Хрватска 1941-1945

Прве жртве усташког геноцида у Хрватској

11. април 2017.

Милан Јелић | Београд 1990. године Када је у Загребу, “божјом провидбом” устоличен режим против људи православне вере у најмногољуднијој српској оази – у источној Билогори котара Грубишно Поље, већинско становништво је 26/27. априла 1941. године доживело погром. Припремајући се за лов на Србе, усташки повереник др. Лујо Стахуљак је на перфидан начин протурио вест да ће домаћи Срби, припремајући се за ђурђевдански уранак, своју светковину претворили у устанак против легалне хрватске власти и да ће побити све Хрвате у Грубишном пољу. У исти сценарио је потом укључен жупник Петар Сивјановић, који је знао да свећеник Херјановић Јакоб, такође на служби у Грубишном пољу, има у Загребу рођака усташу-емигранта Ивицу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА