Прота Маноjло Грбић (1844–1899) jесте jедан од наjзначаjниjих писаца србске црквене историjе, човек коjи jе у своjим радовима изучавао црквену прошлост Воjне Краjине, тj. Срба у Епархиjи горњокарловачкоj.   Житиjе и сочињениjа Рођен jе у Широкоj Кули у Лици 19. децембра 1844. године, а упокоjио се 16. априла 1899. године. И отац и деда су му били свештеници, а по породичном предању био jе 12 свештеник у мушкоj линиjи. Стари су му се у Широку Кулу доселили из Прокика. Отац Маноjлов, свештеник Марко, умро jе 1855. од колере, када jе дечаку било тек 11 година. Био jе наjстариjи од шесторо деце, а о њима jе деличмичну бригу преузео деда по

Сваког дана, уши су нам све пуније НАТО-а. Не може проћи дан у Србији, а да неко не спомене НАТО. Или смо ми мазохисти, па толико волимо оне који су нам највише зла нанели, или је све већи број Срба плаћен да спомиње ове непоменике. Не знам откад се то у ову земљу увукла навика да највише волимо оне који нас највише мрзе, а да највише мрзимо оне који су нам помагали? До када ће тај НАТО бити пречи од нас самих? Само се бавимо некаквим уласцима у организације и отварањима поглавља, а живимо у земљи из које сви излазе и све се затвара. Мајку нисмо у последње време спомињали

Навикли смо да нам судови и друге институције у Српској пишу искључиво латиницом, али да то чини и омбудсман за дјецу, од којих данас нека тек почињу да уче слова матерњег језика (и писма) више је него самоубилачки синдром непостојања културне политике. Прво би дјецу требало заштити од овакве врсте заштите, али у патетичном маниру састава за основну школу омбудсман (дакако латиницом) каже сљедеће: Школско звоно ће у свим основним и средњим школама 1. септембра огласити почетак нове школске године. Сваки почетак нове школске године пред родитељима иста брига – како ће за своје школарце обезбиједити потребне књиге и школски прибор, нову тренерку, патике. Ученици са нестрпљењем очекују почетак нове

Историчар Хрвоје Класић упозорава да се у Хрватској руше и уклањају споменици партизанском покрету и укида име Трга маршала Тита, а, истовремено, многе улице носе име усташког функционера Милета Будака. „Пожељно је да се разговара о историји и њеној интерпретацији, о Југославији, Другом свјетском рату, о Tиту, али највећи проблем је што се то не ради са хуманистичких, демократских и научних, него са неоусташких позиција“, сматра Класић. Он упозорава да је у Хрватској уклоњено више од 3.000 споменика „храбрим, младим људима“, да су уклоњене улице „по младим партизанкама и партизанима, од којих је већина погинула до 1945. године и који немају никакве везе са оним што се догађало након њихове

Само месец дана после трагичног смртног случаја једног регрута, који је умро током марша по врућини, у јавности је испливао нови скандал око гарде аустријске војске, батаљона који чува председника Аустрије Александера ван дер Белена. Радецки касарна у Хорну нашла се на мети критике због изјаве бившег гардисте који оптужује официре за расизам и величање нацизма. Према његовим речима, један официр, који је био задужен за његову обуку, рекао је да „не постоје нацисти, већ само патриоте“. Једном војнику индијског порекла наводно је рекао „шта ради црнчуга овде“. Према тврдњи бившег гардисте, негативно је говорио и о избеглицама и рекао је да би „најрадије сам ишао на границу и вратио