Moram priznati da hrvatske sajtove i štampu ne pratim, sem ako, sa vreme na vreme, ne primim neki prilog kao ovaj, od jednog mog prijatelja iz Zagreba. Skrenuo mi je pažnju na tekst, koji je objavljen na sajtu: http://www.portalnovosti.com/meso-i-kultura . Članak je napisao Viktor Ivančić. Evo što taj novinar piše o delu Mile Lompara: «Jugoslavenska zajednica značila je prestanak rada na srpskom kulturnom integralizmu. Komunistički koncept zadao je smrtni udarac srpskoj kulturnoj ideji. Komunizam je odnjegovao poseban tip ‘posthrišćanskog’ čovjeka, čovjeka bez savjesti. Amerikanizam i europejstvo, budući da teže ‘unifikaciji javne svesti’, ustvari su internacionalne varijante komunističkoga titoizma. Hrvatska kultura je tradicionalno neprijateljska prema Srbima i srpskoj kulturi. Suživot Hrvata i Srba u osnovi je nemoguć, a učinjen je očigledno nemogućim nakon Jasenovca.» Tako počinje novinar svoj tekst, verujuću da je ovime dao suštinu misli Mile Lompara. Pošto sam pročitao «Duh samoporicanja», odmah mi je postalo jasno da Ivančić piše neku vrstu recenzije te knjige,

Akademik Vasilije Krestić smatra da su na račun srpske istorije i politike učinjene velike greške zbog sloge i jedinstva, a da je Jugoslavija stvorena na pogrešnom shvatanju jugoslovenstva. Krestić ističe da je srpska istoriografija bila podređena dnevnoj politici i prije nastanka Jugoslavije. “Silne greške, pre svega na račun srpske politike, istorije i srpskih ličnosti u politici činjene su za ljubav sloge, jedinstva i bratstva. Ti nesporazumi tinjaju vek i po i povremeno izbijaju na površinu na najužasniji način, da bi bili završeni genocidom”, kaže Krestić u intervjuu za beogradsku “Politiku”. On napominje da su naročito između dva svjetska rata, činjeni mnogi ustupci Hrvatima, i to zahvaljujući tome što su oni