arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото Танјуг/ФЕНА

Вучић: Српска суза нема родитеља; Дачић: Има ли краја безобразлуку?; Мајке Сребренице: Ово је Божја правда

Председник Србије Александар Вучић изјавио је, на вест о ослобађајућој пресуди Насеру Орићу, да ће Србија морати сама да се бори за правду, али и позвао на уздржавање од тешких речи Председник Србије Александар Вучић изјавио је, на вест о ослобађајућој пресуди Насеру Орићу, да ће Србија морати сама да се бори за правду, али и позвао на уздржавање од тешких речи. “Животи Срба нису очигледно нису вредни као животи других. Српска суза нема родитеља, рекао је Вучић на прес конференцији и додао да ће Министарство правде реаговати на ослобађајућу пресуду Орићу, а да је на њему као председнику државе да не изговара најстрашније могуће речи. Разговарао је, каже, са

ubistvo-kralja-aleksandra.jpg

Драгомир Анђелковић: Темељи модерне српске трагедије

Англосаксонци и Немци срушили су Југославиjу. Али, Лондон и Вашингтон, за разлику од Берлина, нису начелно против jугословенства. Штавише, неки вид jугословенског повезивања сматраjу не само прихватљивим, већ и пожељним, под условом да jе тзв. западни Балкан устроjен онако како им одговара. А то значи да су Срби подређени елемент. Зато jе титоистички концепт, иако не од истог тренутка у оба поменута центара глобалне моћи, уживао велике симпатиjе евроатлантских кругова. Зато нам данас толико причаjу о његовом модификованом продужетку: регионалноj сарадњи у коjоj Срби клече и свима се извињаваjу, те им подређуjу своjе интересе. ПЛАНИРАЊЕ СРПСКЕ ПРОПАСТИ Оно што jе од свих евроатлантских средишта моћи постепено прихваћено као модел решавања

Скандалозно- Суд БиХ ослободио Орића за злочине у Сребреници!

Суд БиХ ослободио је данас првостепено команданта тзв. Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и припадника те војске Сабахудина Мухића по свим тачкама оптужнице за злочине над српским ратним заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године. Орића и Мухића оптуженица је теретила да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљених Срба – Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића. Суђење у овом предмету почело је у јануару 2016. године, а након изношења завршних ријечи Тужилаштва БиХ 29. августа, окончано је изношењем завршних ријечи одбране 12. септембра. Тужилац Мирослав Јањић рекао је током изношења завршне ријечи да је Тужилаштво, на основу доказа и исказа свједока, утврдило и

Аустроугарски војници воде заробљене српске жене и дјецу, The Illustrated War News, 24.11.1915. Слика је попраћена текстом под насловом: “Да ли је Аустрија поновила своје злочине над Србијом? Аустријски војници одводе заробљене српске жене“

Помор Срба у аустроугарским логорима за време Првог светског рата 1914 -1918.

Аустроугарска царевина је у Првом светском рату 1914–1918, као нико тако пре тога, масовно применила логоре за своје ратне циљеве. У Архиву Војске Србије налази се изворни документ који сведочи о броју логора и логораша на територији Аустроугарске из 1916. године. На том списку стоји да је у том тренутку било 300 логора са 64.942 заточеника, а међу њима 10 великих, док је у исто време у Немачкој било 50 логора са 39.245 заточеника. Први народ који је дошао под удар аустроугарских логора био је српски народ, и у мноштву тих логора десио им се прави помор. Чак и пре почетка Првог светског рата у њих су почели да одводе

Два записа о Дражи Михаиловићу и Де Голу

Легендарни вођа француског Покрета отпора против нацистичке окупације генерал Шарл де Гол (1890‒1970) никада није посетио Југославију. Де Гол је после Другог светског рата био носилац политике европског помирења и сарадње међу народима. Симболичким посетама Берлину и Москви желео је да означи престанак непријатељстава и почетак периода сарадње. Његов политички идеал била је уједињена Европа од Урала до Атлантика. Де Гол је игнорисао Тита и то је сметало југословенском маршалу. Тек последњих деценија се говори да је то било због генерала Драже Михаиловића. И данас шира јавност не зна шта је прави узрок. Два записа из два различита временска периода говоре да је између Драже и Де Гола постојало уважавање.

Игуман манастира Рукумија Симеон: 21. век је опасно време

Продукција “HelmCast” урадила је интервју са игуманом манастира Рукумија оцем Симеоном. – Страдамо јер смо православци, наши борци страдаше за Христа од Албанаца, усташке каме и Муслимана каже отац Симеон. – 21. век је опасно време – истиче игуман Симеон. Манастир Рукумија је задужбина Светог краља Милутина из 1300. године. Цар Лазар је у манастир Рукумија довео синајске монахе. Након Косовског Боја упали су Мађари али Синајити на челу са Мартиријем Рукумиским су одбили тај напад. Отац Симеон каже да је некад вера била јача да су људи су поштовали литургије и пост и да су болнице биле празне, да је душевних болесника било много мање, а да су данас

vrs-donjevakufska.jpg

Кад су бојовници љубили српску заставу

Воjска Републике Српске jе 1993. године кроз своjе положаjе пропустила, прихватила, нахранила, смjестила и излиjечила више хиљада хрватских воjника и цивила коjи су из средње Босне бjежали од муслиманске офанзиве На згради сjедишта Међународне организациjе Црвеног крста у Женеви (Шваjцарска) пише: „Буди тако хуман као што jе била хумана Србиjа 1885. Године”. Српска воjска jе тада кроз своjе положаjе пропустила међународни конвоj коjи jе носио лиjекове и остале потрепштине Бугарима, и сама се укључишви у акциjу помоћи земљи са коjом jе била у рату. Воjска Републике Српске jе 1993. године кроз своjе положаjе пропустила, прихватила, нахранила, смjестила и излиjечила више хиљада хрватских воjника и цивила коjи су из средње Босне

Glinski_Gesk.jpg

Утакмица живота десног крила ‘Гешка’

Судбина храброг глинског ногометаша коjи jе утекао усташком оружjу: Наjбољи предратни нападач глинског ногометног клуба Никола Самарџиjа био jе jедина преживjела жртва маjског погрома. Побjегао jе иако jе био рањен   Уочи Другог свjетског рата наjвећу популарност у Глини уживали су ногометаши ‘Гешка’ – Глинског шпортског клуба, основаног jош 1920., коjи се успjешно такмичио у Сисачкоj ногометноj жупи. Клуб jе наступао на Оберстариjи, некад омиљеном шеталишту старих Глињана, коjе ће се концем 1930-их преуредити у ногометно игралиште и свечано отворити у прољеће 1939., када у Глини по први пут гостуjу велики загребачки клубови – ХАШК и Грађански. Пред почетак првенства 1940/41. у Глини гостуjе и Репрезентациjа Загребачког ногометног подсавеза, а

Предали се партизанима, па завршили на дну јаме!

На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића Тајну о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако се предање најстаријих живих Златибораца, немоћних да своје речи о свирепом

Усташко-њемачки логор у Сиску

У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре

На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату. Представник Српског народног вијећа /СНВ/ града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до 12 година. Олујићева је напоменула да је у спасавању дјеце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско вијеће Сиска јуче одлучило да се простор код Дјечијег гробља обиљежи таблом која носи име познате хуманитарке. Она је истакла да су Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Сиску од августа 1942. до јануара 1943. године, организовали СНВ и

Фото: Д. КОВАЧЕВИЋ

Холокаустом против Јасеновца

Не тврдимо да покретачи загребачког Музеја холокауста намјерно кане потиснути Спомен- подручје Јасеновац. Али тврдимо да би то врло лако могла постати нехотична посљедица овако површно, неприпремљено и олако осмишљеног и најављеног пројекта Отварати Музеј холокауста у главном граду а да о њему ништа не знају ни хрватски Јевреји ни хрватски Срби, нити иједна друга заједница жртава фашизма, и то у тренутку док земљом ничу плоче с усташким поздравом – има ли чега бизарнијег? Има ли ичег непримјеренијег него најављивати Музеј холокауста у главноме граду, а да у ту замисао у само неколико дана јавно и недвосмислено посумњају сви они који би, да је разума, договора и добре воље, у

Никола Н. Живковић

Никола Н. Живковић: Хрватски новинар и Срби из Загреба

Морам признати да хрватске сајтове и штампу не пратим, сем ако, са време на време, не примим неки прилог као овај, од једног мог пријатеља из Загреба. Скренуо ми је пажњу на текст, који је објављен на сајту: http://www.portalnovosti.com/meso-i-kultura . Чланак је написао Виктор Иванчић. Ево што тај новинар пише о делу Миле Ломпара: «Југoслaвeнскa зajeдницa знaчилa je прeстaнaк рaдa нa српскoм културнoм интeгрaлизму. Koмунистички кoнцeпт зaдao je смртни удaрaц српскoj културнoj идejи. Koмунизaм je oдњeгoвao пoсeбaн тип ‘пoстхришћaнскoг’ чoвjeкa, чoвjeкa бeз сaвjeсти. Aмeрикaнизaм и eурoпejствo, будући дa тeжe ‘унификaциjи jaвнe свeсти’, уствaри су интeрнaциoнaлнe вaриjaнтe кoмунистичкoгa титoизмa. Хрвaтскa културa je трaдициoнaлнo нeприjaтeљскa прeмa Србимa и српскoj култури. Суживoт Хрвaтa и Србa у oснoви je нeмoгућ, a учињeн je oчиглeднo нeмoгућим нaкoн Jaсeнoвцa.» Тако почиње новинар свој текст, верујућу да је овиме дао суштину мисли Миле Ломпара. Пошто сам прочитао «Дух самопорицања», одмах ми је постало јасно да Иванчић пише неку врсту рецензије те књиге,

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Фрањо Туђман и Јожа Хорват, свједок усташких злочина

Mутнa вoдa Зринa

“У Зрину je oбиљeжeнa 74. гoдишњицa стрaдaњa стaнoвникa Зринa. У руjну 1943. пaртизaни су упaли у сeлo и убили 213 Зрињaнa, a мjeстo oпљaчкaли и зaпaлили. Прeживjeлe стaрцe, жeнe и дjeцу су прoтjeрaли..” Овaкo je 9. септембра у Днeвнику ХРT-a билa нajaвљeнa виjeст o хoдoчaшћу кoje je у Зрину пoвoдoм уништeњa jeднoг oд нajвeћих устaшких упoриштa нa Бaниjи у Другoм свjeтскoм рaту oргaнизовала Сисaчкa бискупиja, кojoj je нa чeлу бискуп Влaдo Koшић, кojи сe зaлaгao дa сe устaшки пoздрaв увeдe кao службeни пoздрaв у ХВ. У виjeсти кojу je oбjaвиo ХРT тачнo je jeдинo дa су пaртизaни у септембру 1943. нaпaли Зрин. Нaпaли су гa jeр je у њeму билa пoсaдa с гoтoвo 150 устaшких

Добрина Продановић оплакује сина, Факовићи 1993.

Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу (ВИДЕО)

Радио-телевизија Србије, у ишчекивању пресуде Насеру Орићу, емитовала је први документарни филм о злочинима почињеним над српским становништвом у средњем Подрињу. Филм “Злочин без казне” реализован је у продукцији Информативног програма РТС-а. Документарно-играни филм “Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу” кроз потресне приче сведока говори о страдању и убиствима војника и цивила – деце, жена и старих током рата у Босни и Херцеговини 1993. године. За неке од тих злочина се пред судом Босне и Херцеговине терети командант 28. дивизије Армије БиХ Насер Орић. Изрицање пресуде заказано је за 9. октобар ове године. За убиство Срба у овом подручју до сада нико није одговарао. Неки процеси су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.