arrow up
Са парастоса за пострадале, 29. октобра 2011. у цркви св. Марка у Београду

Жртве источне Билогоре од 1991. до 1997. године

Под источном Билогором чиjе су жртве предмет овог истраживања подразумиjевамо про-стор са површином од око 700 км2 смjештен на сjеверозападу данашње Републике Хрватске и ограничен на западу насељима православне парохиjе Северин, на сjеверу селима парохиjе Мала Трешњевица, на jугу Великим Зденцима, док jе његова источна граница село Јасенаш, односно линиjа на коjоj строго географски гледано престаjе Билогора – превоj дуж коjег се пружаjу пут и пруга Бастаjи – Сухопоље.   Оваj списак погинулих бораца и у терору страдалих цивила у току оружаних деjстава 1991. године те приjе и послиjе њих у периоду од 1991. до 1997. односи се на жртве чиjи су егзеку-тори хрватске паравоjне формациjе, као и терористичке групе

„Дел­та” ни­је од­у­ста­ла од град­ње тр­жног цен­тра на овом про­сто­ру, али твр­де да ће очу­ва­ти се­ћа­ње на стра­дал­ни­ке (Фо­то­ Жељ­ко Јо­ва­но­вић)

Се­ћа­ње на То­пов­ске шу­пе не­ста­ло, ло­гор за­бо­ра­вљен

Укра­де­на спо­мен-пло­ча по­ста­вље­на 2005. го­ди­не про­на­ђе­на је, али још ни­је по­ста­вље­на. – Не­ма­ром над­ле­жних пр­ви за­твор за Је­вре­је де­це­ни­ја­ма за­пу­штен Је­дан зид – јед­на стра­шна успо­ме­на. По­там­нео од сун­ца и ки­ше и об­ра­стао у ши­бље, по­след­њи је бра­ник се­ћа­ња на жи­во­те и стра­да­ње не­ко­ли­ко хи­ља­да љу­ди ко­је је там­ни­чио. А го­то­во да ни­ко и не зна шта он озна­ча­ва. На Ауто­ко­ман­ди, у згра­да­ма по­ред Та­ба­но­вач­ке ули­це не­ма ни­ка­квог обе­леж­ја да је на овом ме­сту био пр­ви ло­гор за Је­вре­је у Ср­би­ји – То­пов­ске шу­пе. Скром­на пло­ча на овом зи­ду, са не­ко­ли­ко ис­пи­са­них ре­чи, је­ди­но све­до­чан­ство о зна­ча­ју обје­ка­та у ко­јем су осим Је­вре­ја сме­шта­ни и Ро­ми, ле­тос је укра­де­на. Ни­ко

Додик - Срби из Хрватске Фото: РТРС

Наредне године сарадња на плану образовања и чувања српског језика

Предсједник Српског културног друштва „Просвјета“ из Хрватске Синиша Љубојевић рекао је да је на данашњем састанку са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком договорена заједничка сарадња на плану образовања и чувања српског језика, традиције и културе. Он је истакао да је „Просвјета“ највећа и кровна институција Срба у Хрватској у сфери културе и да би поменута сарадња требало да буде остварена у наредној години. „Чувањем традиције чувамо и српски језик и културу. Бавимо се библиотекарством и објављујемо књиге. Имамо и два српска часописа. Дакле, много нам значи најављена помоћ и подршка Српске и њеног предсједника“, рекао је Љубојевић новинарима у Бањалуци. Предсједник Демократског савеза Срба Јовица Радмановић захвалио је Додику на

Жарко Видовић: „Дани великих надања“

Логор је био у низини, недалеко од обале Атлантског океана на западу. Са свих осталих страна, као полукруг, затварали су га вештачки планински зидови голог леда и снега, низ те огромне и вертикалне зидове сурвавали су се у лето према океану леднички потоци. Зими су они били као огромни ледени стубови, пола дана ти планински зидови бацали су сенку на логор, а другу половину дана лед, снег и мокре стене добијали су метални, хладни сјај од сунца које их је обасјавало одозго. Од тих стена и леда и сунчани зраци су постајали метални и хладни. Северно од поларног круга. Ту је СС-командант Оберштурмфирер Долп рекао пред интернирцима у строју: „Ако

Линта: Данас 26 година од 18. новембра 1991. године када је ЈНА ослободила Вуковар од хрватских паравојних формација

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се данас навршава 26. година од 18. новембра 1991. године када су припадници ЈНА ослободили Вуковар од хрватских паравојних формација које је основала проусташка власт Фрање Туђмана. У прољеће 1991. године хрватскe паравојнe формацијe су окупирале Вуковар и почелe дизати у ваздух српске кафиће и куће, а затим су почела организована застрашивања, отимања, премлаћивања и убијства Срба. Рат у Вуковару је почео када су хрватске паравојне формације крајем августа 1991. започеле блокаду гарнизона ЈНА којем су искључили воду и струју а припаднике легалне ЈНА убијали снајперима. Према подацима Удружењa српских породица убијених, погинулих, несталих и насилно одведених лица „Против заборава“ које

Музеј холокауста у Загребу: Пројект који не сматрају сви Јевреји добром идејом

Оснивање Музеја Холокауста тек је у повојима, нема ни конкретног плана поставе, ни артефаката, ни кустоса, ни осигураног новца за изградњу, ни расписаног архитектонског натјечаја, а већ је изазвало низ политичких кратких спојева. Зна се само лока­ција: до 2019. требало би изградити Музеј Холокауста у оронулој котловници комплекса у Бранимировој улици, Првој хрватској творници уља, коју је основао Самуел Давид Алеxандер, утјецајни загребачки Јевреј. Пројект води Наташа Поповић, директорица Фестивала толеранције израслог из Фестивала јеврејског филма, а за његову реализацију истоимено удружење и Град Загреб основали су ове године у градском простору Центар за промицање толеранције и очување сјећања на Холокауст. И прије него што је јавност успјела сазнати о чему се

Недељко Митровић Фото: СРНА

Митровић: Дејтонским споразумом српски народ добио државу

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић истиче да Дејтонски мировни споразум има посебан значај за српски народ јер је по први пут добио националну државу на овим просторима – Републику Српску. „Циљ свих будућих генерација власти у Републици Српској требало би да буде да се Српској обезбиједи самосталност, а ако то није могуће, да се вратимо на изворни Дејтонски споразум, како би се Српској вратиле све незаконито одузете надлежности“, рекао је Митровић Срни поводом 22 године од парафирања Дејтонског мировног споразума. Митровић је навео да се на изворни Дејтонским споразум треба вратити одлуком Народне скупштине Републике Српске или референдумом грађана Српске. „Дејтонски мировни

Милан Ружић

Унутрашњи монолог о Косову

Као што видимо, унутрашњи дијалог о Косову се више води споља него изнутра. Сви светски гласноговорници који су се дохватили микрофона, држе лекције нама како да решимо питање искрсло у нашој земљи, а управо посредством тих који се хватају микрофона. У нашој земљи на тај дијалог позвани су многи који не би смели да већају ни о својој личној будућности, мада, ако желимо признати, разговор о Косову и јесте разговор о прошлости и будућности свих нас, али и свакога од нас понаособ. Како смо у медијима видели, свако је о Косову причао сам, што значи да се увелико одиграва монолог. И што најтеже пада, то је онај унутрашњи монолог тих

ВИДЕО: Час историје – серијал Саве Самарџића и Немање Девића

Ауторска емисиjа историчара Саве Самарџића и Немање Девића на ТВ Јасеница (Смед. Паланка). У реализациjи емисиjе учествуjу и: Александар Божовић- Жишка (глас уводне шпице), Вељко Миљуш (монтажер) те ученици Паланачке гимназиjе: Сара Аранђеловић, Лазар Кузмановић и Алекса Стоjановић коjи су позаjмили своjе гласове у емисиjи. Емисиjа се бави темама из националне историjе и може се премиjерно погледати сваког четвртка од 21 сат на поменутоj телевизиjи.   Епизода 1. О циљевима емисије Епизода 2. Косовски бој Епизода 3. Свети деспот Стефан Лазаревић Високи Епизода 4. Светосавски народ Епизода 5. Сеобе Срба Епизода 6. Ратна 1914. Епизода 7. Српска ратна драма 1915/1916. године Епизода 8. Слобода 1918. Епизода 9. Хероји Првог светског рата Епизода

Screenshot/Prva

„Отац ме је учио да није тачно све што чујем о Србији“

Већина нас проведе живот тражећи срећу и одговор на питање зашто смо ми овде и шта је наша сврха. Онај који то открије је срећан човек. Један од њих је Арно Гујон, Француз који је постао највећи добротвор Срба који живе на Косову. Како је дошао на ту идеју испричао је у емисији „Живот прича“ Татјане Војтеховски на ТВ Прва. Крајем 19. века породица Гујон, на чијем је челу била Алин Гујон, живела је у источној Француској и била угледна, имућна сточарска породица. Живели су на великом имању. Једне ноћи 1886 године избио је пожар. Ватра је у трену однела све што је породица Гујон годинама стицала. Одједном, нашли су

Крајишки соколи

Соколско друштво Госпић и његове чете

Соколско друштво Госпић било је део Соколске жупе Сушак-Ријека. Окружни слет у Книну одржан је 20 септембра 1931. Уз книнске соколе најбројније је било соколско друштво Шибеник, које дошло возом са вежбачима, са соколима из Мандалине, соколском музиком и излетницима. Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша  је кренула кроз место. Уз патриотске маршеве, поклике и певање прошла је поворка градом, до трга краља

Фото Д. Симић

Откривено спомен-обележје у част 1.300 каплара

Спомен-обележје за хероје са Колубаре откривено поводом 16. новембра, Дана Копнене војске и Дана пешадије У присуству високих војних официра, градског руководства и представника војних и борачких удружења, спомен-обележје у част 1.300 каплара откривено је у истоименој касарни у Врању. Ово знамење је откривено поводом 16. новембра, Дана Копнене војске и Дана пешадије, а у знак сећања на боравак 1.300 каплара у Врању новембра 1914. године, на путу ка Колубари. Спомен-обележје на коме је урезан стих „Хеј, трубачу с бујне Дрине, дед затруби збор, нек одјекну планине Цер и Сувобор“, свечано су открили командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић и командант 4. бригаде пуковник Слободан Стопа. Говорећи о јунацима Великог

Епископ Фотије

Епископ Фотије: Све тоталитарне државе и системи, биће само бледа сенка онога што нам се спрема!

Сви смо свесни да живимо у ери глобализма, који као жрвањ меље све пред собом – и нације и вере и културе. Ратови у Египту, Либији и Сирији нам то најбоље сведоче. Они неће на томе стати. Глобалисти свим средствима воде борбу против нација, покушавајући да бришу све разлике, зарад стварања новог комунизма, тј. глобализма као гробнице свих народа, која ће бити проглашена бастионом мира, слободе и благостања – каже у разговору за „Искру“ епископ тузланско-зворнички г. Фотије. Ваше Преосвештенство, на устоличењу говорили сте о великим страдањима српског народа у епархији на чијем сте челу. О страдањима и у Првом, и у Другом светском рату, али и у ближој прошлости,

Ана Лукић

Ана Лукић – Хрватица коју су силовали и убили хрватски војници у Вуковару!

Мешовити бракови између припадника различитих народа и народности били су нешто чиме се поносила некадашња југославенска социјалистичка држава. Међутим, времена када је то било нормално, чак и пожељно, далеко су за нама. Деведесетих година прошлог века, у предвечерје крвавог рата у Вуковару, да сте у браку са Србином или Хрватом било је нешто што је требало скривати. Ана Лукић (р. Маљевац), по националности Хрватица, била је удана за Богдана Лукића, Србина. Заједно су стекли четири сина и живели у кући коју су тешком муком градили. Ни једно ни друго нису могли ни да сањају какво зло ће их те 1991. године снаћи. Иако је стање у Вуковару и његовој околици

У холу Народне банке Србије у Београду отворена је изложба Музеја жртава геноцида под називом "Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године", аутора Бојана Ђокића и Ненада Антонијевића.

У Београду отворена изложба о страдању Срба на Космету

У холу Народне банке Србије у Београду отворена је изложба Музеја жртава геноцида под називом „Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године“, аутора Бојана Ђокића и Ненада Антонијевића. Ђокић је рекао Срни да је циљ изложбе, која садржи фотографије, факсимиле докумената, штампе и књига, да се прикаже на објективан и научан начин како је страдало српско и мањинско становништво на Косову и Метохији 1998. године. „За ову изложбу, ми смо користили материјале Музеја жртава геноцида, али и дневних листова као што су `Политика`, приштинско `Јединство`, `Глас јавности`, затим часопис `Отета истина`, а за један пано смо користили и фото-архиву писца и новинара Живојина Ракочевића. Изложба

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Тито и Степинац

Мало је позната једна веома занимљива и јако битна епизода из историје

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.