LEDENA TIŠINA Sećanje na žrtve Novosadske racije 22. 1. – 29. 1. 2018. Kulturni centar Novog Sada Kulturni centar Novog Sada i ove godine nizom kulturnih događaja obeležava jedan od najtragičnijih događaja u istoriji grada Novog Sada, „Novosadsku raciju“. U okviru programa „Ledena tišina“ sugrađani će imati priliku da se od 22. do 29. januara, kroz izložbu, predavanja i projekcije filmova bolje upoznaju sa ovim nemilim događajem. U okviru obeležavanja 76. godišnjice Novosadske racije, u utorak, 23. januara u Likovnom salonu u 20 sati biće otvorena izložba posvećena stvaralaštvu Milenka Đurića, a autor postavke je umetnik Vojislav Radovanović. Novosađani će izložbu imati prilike da vide do ponedeljka 29. januara 2018.

Sombathelji i Feketehalmi su iskaze pred sudom u Novom Sadu davali odvojeno, ali zbog oprečnih stavova o tome ko je zapravo kriv za ono u šta se racija pretvorila, suočeni su licem u lice Tokom novosadskog procesa, nedvosmisleno je utvrđeno da je mađarski regent Mikloš Horti još u januaru 1942. veoma dobro znao šta se dešavalo u Novom Sadu, ali i drugim mestima u Južnoj Bačkoj. To su, svako iz svog ugla, potvrdile dve ključne linosti pokolja koji odneo blizu 4.000 nevinih života – direktni nalogodavac racije i načelnik mađarskog Generalštaba Ferenc Sombathelji-Knaus i glavnokomanudjući svih operacija koje je ona obuhvatila, Ferenc Feketehalmi-Cajdner. – Uvek kada su preduzimane veće vojne

Na mesto zločina su vraćeni načelnik Generalštaba mađarske vojske Ferenc Sombathelji-Knaus i komandant V segedinske armije Ferenc Feketehalmi-Cajdner, docnije zamenik ministra odbrane Drugo veliko posleratno suđenje za ratni zločin, u Novom Sadu je održano od 22. do 30. oktobra 1946. S pravdom su, konačno, morali da se suoče i glavni kreatori, nalogodovaci i realizatori strašnog pogroma u južnoj Bačkoj u januaru 1942. U njemu je, podsetimo, zverski pobijeno i pod koru zaleđenih reka Tise i Dunava bačeno gotovo 4.000 nevinih ljudi. Na mesto zločina su se, doduše ne svojom voljom, tako vratili i načelnik Generalštaba mađarske vojske, armijski general Ferenc Sombathelji-Knaus i komandant V segedinske honvedske armije, general Ferenc Feketehalmi-Cajdner,

Ljudi čije odluke su značile život ili smrt za Novosađane, konačno su morali da se suoče sa istinom. Od moći kojom su vladali, i gordosti i svireposti nije ostalo ništa U sredu, 24. oktobra 1945, tačno u 15 časova, u prepunu veliku salu Doma kulture u Novom Sadu uvedeni su Leo Deak, Đula Kramer, Geza Batori, Đula Zombori, Jožef Kenjeki, Milan L. Popović i Peter Knezi. Plato ispred doma koji je, tokom rata, nosio mađarski naziv „Levente“, a januara 1942. bio sedište štaba za raciju i prvo sabiralište njenih žrtava, bio je krcat dva sata ranije. Većina ljudi nije mogla da uđe u salu, pa je suđenje zločincima pratila preko

Bačka je oslobođena u oktobru 1944. godine, a prva suđenja krvnicima za zločine u Šajkaškoj i Novom Sadu počela su u februaru 1945. Sudio im je Vojni sud za Bačku i Baranju Nemačka okupacija Mađarske u proleće 1944. značila je i odlaganje suočavanja sa odgovornošću glavnih aktera zločina u Šajkaškoj i Novom Sadu u kojem je, u januaru 1942, pobijeno blizu 4.000 nevinih duša. I Nemačka i Mađarska su, međutim, posrtale pred udarima saveznika, i konačan poraz, a time i polaganje računa za zločine, neumitno se približavao. Bačka je oslobođena u oktobru 1944, a prva suđenja krvnicima iz Šajkaške i Novog Sada počela su u februaru 1945. Sudio im je