Zaslužena kazna konačno stigla

Datum objave: nedelja, 21 januara, 2018
Veličina slova: A- A+
 Sombathelji, Feketehalmi, Graši, Gal, Zeldi, Bajašai, Nađ, Bajor i Perepatić za vreme izricanja presude

Sombathelji, Feketehalmi, Graši, Gal, Zeldi, Bajašai, Nađ, Bajor i Perepatić za vreme izricanja presude

Nisam u stanju da bilo šta govorim u svoju odbranu, jer bih onda morao ponovo posegnuti u tu nečovečnu moralnu prljavštinu od koje se gadim i užasavam – rekao je pred sudom Marton Zeldi

SUĐENjE optuženima za ratne zločine počinjene u raciji u Južnoj Bačkoj trajalo je od 22. do 30. oktobra 1946. godine.Sala Doma kulture bila je stalno dupke puna. Samo prvog dana, ulaz je bio slobodan, a za sve ostale su se, zbog ogromnog interesovanja, dobijale posebne propusnice, za koje su zainteresovani morali da se prijave bar dan ranije.

Već smo videli šta su pred većem Vrhovnog suda Vojvodine rekli mađarski vojni generali Ferenc Sombathelji-Knaus i Ferenc Feketehalmi-Cajdner i Jožef Graši, kao i žandarmerijski pukovnik Lajoš Gal. S ogromnim interesovanjem iščekivan je iskaz žandarmerijskog kapetana Martona Zeldija koji je, insceniranjem tobožnjeg sukoba pobunjenika i vojske u noći između 22. i 23. januara, preokrenuo tok racije, a onda joj, posebno u Miletićevoj ulici, dao lični krvavi pečat.

– Da, ubijao sam ljude, žene i decu. To što sam činio je prljavo, strašno, bedno i nedostojno čoveka. Nisam u stanju da bilo šta govorim u svoju odbranu, jer bih onda morao ponovo posegnuti u tu nečovečnu moralnu prljavštinu od koje se danas gadim i užasavam – rekao je, u iskazu pred sudom “mladi heroj iz Miletićeve ulice”, kako su ga, posle racije, zvali njegovi nadređeni komandanti.

ZELDI je, jedini od devetorice optuženih, izjavio da se oseća krivim “po svim tačkama optužnice koje usvaja od reči do reči”. Štaviše, preuzeo je odgovornost i za zločine koje su počinili žandarmi kojima je komandovao.

– Izdavao sam im najstrašnija naređenja i kriv sam i zbog toga. Želim da pred ovim sudom budem potpuno iskren i da se pokajem – rekao je, gledajući u pod sudnice.

On je, podsetimo, kontrolisao 60 od ukupno 240 policijsko-žandarmerijskih patrola koje su pretresale kuće u Novom Sadu, a onda u Dom “Lavante” koji je, posle rata, preimenovan u Dom kulture i u kojem se sada odvijalo suđenje Zeldiju i ostalima, privodile sumnjive građane. Trećeg dana racije, članovi tih patrola su se, upravo po Zeldijevom naređenju, pretvorili u svirepe egzekutore koji su, samo u Miletićevoj lici, za četiri sata ubili oko 200 nevinih Novosađana.

– Tačno je da sam generala Feketehalmija lično obavestio o rezultatima u Miletićevoj i da je on odmah izašao na lice mesta. Rekao nam je da ovako čvrsto i energično treba nastaviti – ispričao je Zeldi pred većem sudije Petera Varge.

FEKETEHALMIJU je pokazao i prve leševe streljanih u kasarni u tadašnjoj Laktanjijevoj, a današnjoj Ulici vojvode Bojovića. Žrtve su tu dovodili njegovi žandarmi, a streljali ih pripadnici 16. bataljona pograničnih lovaca, smešteni u kasarni.

UZALUDNE MOLBE ZA MILOST

PRESUDE Vrhovnog suda Vojvodine potvrdio je i Vrhovni sud Jugoslavije, a 2. novembra molbe osuđenih za pomilovanje odbio je Prezidijum Savezne narodne skupštine. Ferenc Feketehalmi-Cajdner je, 5. novembra 1946, javno obešen u Žablju. Za Ferenca Sombathelji-Knausa se zna da je streljan dan ranije, na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde tačno i danas je tajna. Istog dana streljani su i Lajoš Gal, Erne Bajšai, Mikloš Nađ, Ferenc Bajor i Pal Perepatić. Mesta njihovog pogubljenja ostala su nepoznata.

– No, ovde će se već načiniti reda – preneo je, pred sudom, žandarmerijski kapetan reči zadovoljnog honvedskog generala.

Žandarmeriji, dodao je on, inače nije bilo potrebno dva puta ponavljati stroge zapovesti.

– Mi smo dobro znali šta treba da radimo, pošto smo to radili nedeljama – objasnio je, misleći na učešće žandarmerije u raciji u Šajkaškoj, započetoj još 4. januara 1942.

U PREPUNOJ sali Doma kulture tokom suđenja preovlađivali su oni čiji najbliži su bili žrtve neljudske pomame koja je, u prvom mesecu druge ratne godine, Južnu Bačku zavila u crno. Neki od njih su se pred sudom pojavili u ulozi svedoka. Među njima je bila i tada 54-godišnja udovica Jelena Jovandić, čijih su pet sinova, Milorada (28), Savu (26), Paju (24), Živka (20) i Boru (15 godina), žandarmi ubili u dvorištu njihove kuće u tadašnjoj Piroškoj, a današnjoj Rumenačkoj ulici.

– Žandarm koji je upao u sobu u kojoj sam bila sa sinovima pitao nas je kakve smo vere. Odgovorili smo da smo pravoslavci. Na to su isterali moje sinove, a mene ostavili u sobi i zabranili mi da izađem. Kada su izašli, čula sam kako mi najmlađi dovikuje: “Mama naša, ne daj da nas ubiju”. Zatim su odjeknuli pucnji – ispričala je žena čiju tugu više nikada ništa nije moglo da ublaži.

Dželati su tela odvezli tek uveče i bacili ih pod koru zaleđenog Dunava. Ona je na mestu zločina našla samo komadiće njihovih lobanja i čuvala ih do kraja života. Sa njima je, docnije, i sahranjena na novosadskom Almaškom groblju.

PRESUDU veća Vrhovnog suda Vojvodine, predsednik Peter Varga je, u mrtvoj tišini Doma kulture, saopštio u ponedeljak, 30. oktobra 1946, tačno u 16 časova. Ferenc Feketehalmi-Cajdner, Jožef Graši i Marton Zeldi osuđeni su na kaznu smrti vešanjem, a Ferenc Sombathelji-Knaus, Lajoš Gal, Erne Bajšai, Mikloš Nađ, Ferenc Bajor i Pal Perepatić na kaznu smrti streljanjem. Kazna nad Feketahalmijem imala se izvršiti javno u Žablju, a nad Grašijem i Zaledijem takođe javno, u Novom Sadu.

Zdravko Dobrić, veterinar iz Male Moštanice kod Beograda koji je kao učenik drugog razreda Zmaj Jovine gimnazije pratio suđenje i koje smo već pominjali u ovom feljtonu, dobro se seća 4. novembra 1946, kada su, na novosadskoj Ribljoj pijaci pogubljeni Graši i Cajdner:

– Dan je bio lep, a nas nekolicina smo, gazeći kroz debele slojeve opalog lišća u Dunavskom parku, pokušavali nekako da se probijemo do pijace. Naroda je, međutim, bilo toliko da nismo uspeli čak ni da joj se približimo, a sve je već bilo gotovo.

Bilo kako bilo, pravda je, konačno, stigla krvnike, a duše njihovih žrtava su, najzad, mogle bar malo da počinu.

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (1)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (2)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (3)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (4)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (5)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (6)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (7)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (8)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (9)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (10)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (11)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (12)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (13)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (14)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (15)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (16)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (17)

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top