To što je ove godine prava navala na Akademiju nije normalno. Spremni smo na zdravije odnose sa Zagrebom, hrvatsko društvo nije. Pod novim rukovodstvom odnos prema SANU u javnosti se znatno poboljšao KOD svih izbora, bez obzira na to koje su oni vrste, uvek je bilo i uvek će biti lobiranja. Očekujem da u Srpsku akademiju nauka prođu oni kandidati koji to zaista zaslužuju svojim naučnim i umetničkim doprinosom. To što je ove godine prava navala na SANU, a broj predloženih kandidata premašio sve rekorde, nikako nije normalno. Šta se krije iza toga i kome je stalo da izbori izgube pravi smisao, pokazaće vreme. O tome ovom priliko ne želim

U Poljskoj je prošlog utorka potpisom predsjednika Andrzeja Dude stupio na snagu kontroverzni zakon koji kriminalizira upotrebu izraza “poljski koncentracijski logori“ i kažnjava zatvorom do tri godine svako povezivanje Poljske s holokaustom i zločinima koje su počinili nacisti. Poljska je bila okupirana i nije imala kolaboracijsku vladu, a žrtve nacističke okupacije broje se u milijunima. Ali dokazi o kolaboraciji stanovništva u progonu i likvidaciji tri milijuna Жidova ipak su nešto što se ne može zataškati nikakvim zakonom. To, naravno, ne znači da nije bilo Poljaka koji su po cijenu vlastitog života spasili na desetke tisuća njih. Po ovom bi novom zakonu Poljska, recimo, sada mogla tužiti profesora povijesti na Princetonu Jana Grossa koji je

Kompromis na izložbi o Jasenovcu okončan je postavljanjem belih papira preko segmenta izložbe sa tvrdnjom da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba i preko fotografije nadbiskupa Alojzija Stepinca U protekla dva meseca slušali smo i čitali brojne izjave predstavnika visoke državne vlasti u Srbiji o izložbi koja bi trebalo da „upozna svet“ sa velikom tragedijom srpskog naroda i pripadnika jevrejske i romske zajednice u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 1941–1945. godine, tačnije u sistemu koncentracionih logora Jasenovac. U tom galimatijasu svesno se previđalo da je ta izložba u gotovo istoj postavci bila prikazana dva puta prošle godine: najpre u jednom malom predgrađu Njujorka (Nju Džersi) a potom u Narodnoj skupštini u Beogradu

Istoričar Čedomir Antić rekao je Srni da bi Srbi trebalo da se izbore za to da zločin nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj /NDH/ kao genocid bude međunarodno priznat i da se angažuju državne institucije, da budu sabrana dokumenta, konačno popisan broj žrtava, da bi se “dobio nekakav argument pred svetom”. Antić je istakao da bi Srbi trebalo da se izbore da, baš kao što je međunarodno priznat genocid nad Romima, bude priznat i genocid nad njima. “Ta borba treba da bude slična borbi koju vode Jermeni. Tu borbu treba da vode Srbija, Republika Srpska, ako bog da i BiH, i treba da je preuzmu i neke druge zemlje