arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Обиљежавање 77 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару (ФОТО)

2. август 2018.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту, почело је обиљежено 77 година од убиства 5.500 Срба, Јевреја и Рома у Санском Мосту на Илиндан 2. августа 1941. године. На санском Шушњару, на Илиндан, прије 77 година усташе су под окриљем злочиначке Независне државе Хрватске, на звјерски начин убиле бројне српске и јеврејске породице. У цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту служена је литургија, након чега је на санском Спомен гробљу „Шушњар“ служен парастос. Преживјели, потомци жртава и бројне делегације положиле су вијенце. Поручено је – невине жртве, страдале од усташке руке, никада не смију бити заборављене, а Спомен гробље „Шушњар“ требало би да добије статус и ниво,

crkva.jpg

Данас, након 77 година, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

2. август 2018.

Ових дана, око празника Светог Илије, навршава се седамдесет и седам година од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. августа. 2017. године. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију

radonja-zlocin-kordun.jpg

Ко се данас сјећа побијених Срба из Цетинграда?

2. август 2018.

Прво су истргли из наручjа диjете учитељице Мандић, старо 2 године. Усташа му jе пререзао пред маjком и нама присутнима ножем врат и леш му бацио у jаму. Одмах иза тога остале усташе су се бациле као биjесне звиjери на другу дjецу, те њихове маjке и баке, затим на нас мушкарце. Миле Мишковић из села Радовица код Цетинграда, Слуњ, свjедочи: “… Године 1941. имао сам 40 година живота. Моjе село Радовица налази се у близини Цетинграда. Имало jе 200 српских и 150 хрватких домаћинстава. Одмах послиjе пропасти Југославиjе и проглашења Независне Државе Хрватске поjавиле су се усташе коjе jе предводио жупник Перо Медвjед. Већ на сам Ђурђевдан, 6. маjа 1941.

Никола Живковић: Немци неће никада променити свој став према Србима

1. август 2018.

Гост емисије „Контрапункт“ на Радио Београд 2, био је Никола Живковић, новинар, преводилац и публициста који је свој радни век провео у Берлину. Повод за разговор је шести том Живковећивих „Записа из Берлина“, који ускоро треба да се појави из штампе. Никола Живковић је и аутор књиге „Косово, дневник 1999/2000“, коју чине документаристички записи о трагичним дешавањима на Косову и Метохији у првим месецима по доласку снага Кфора, а између осталог на српски језик је превео књигу „Специјални задатак Балкан“, главног Хитлеровог дипломате за Балкан Хермана Нојбахера. Живковић je рођен је у жумберачком селу Драгошевци, у данашњој Хрватској. Преко две године – од јесени 1969. до лета 1972. године –

До сада су ћирилица и латиница биле подједнако заступљене у натписима / Фото П. Милошевић

Или ћирилица или казна милион динара

31. јул 2018.

Нови закон предвиђа да ћирилично писмо има апсолутну предност над латиничним. Ово писмо мораће да користе државни органи, медији, фирме, образовне и научне институције Влада Србије формираће савет за српски језик чији ће посао бити да брине о поштовању службене и јавне употребе српског језика и ћириличког писма. Савет ће имати девет чланова који ће се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика, старати о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма. Ово је део новина које је, како „Новости“ сазнају, Министарство културе предложило Влади Србије, а које би требало да се примене изменом и допуном Закона о службеној употреби језика и писама. Недавно је и министар

СРБСКО САБРАЊЕ БАШТИОНИК: Помозимо братском грчком народу страдалом у пожару

31. јул 2018.

Обавјештавамо Вас да Србско сабрање Баштионик организује добротворну акцију прикупљања помоћи за братски грчки народ пострадао у великом пожару. Помоћ ће преко рачуна Грчке Православне Архиепископије атинске бити употријебљена за исхрану, лијечење у пожару страдалог народа, обнову и изградњу кућа и друге потребе у циљу што хитније нормализације живота. Молимо вас да у оквиру ваших могућости подржите ову акцију, да покажемо да су Срби народ који не заборавља своје пријатеље. Православни грчки народ нам је увијек пружао братску руку и помагао у невољама, од првог свјетског па до последњег, Отаџбинског рата. Помозимо и ми њима, сада када је застава Грчке на пола копља, макар симболично. Помоћ можете реализовати готовинским прилогом

Америка тражи да се открије тајна Дражине смрти: Брнабићки уручили писмо у Конгресу

30. јул 2018.

У духу пријатељства између САД и Републике Србије, најлепше вам упућујем захтев да обелоданите материјал који се односи на суђење и убиство Драже Михаиловића – пише у писму из Вашингтона. Коопредседавајући српског Кокуса у америчком Конгресу, конгресмен Тед По из Тексаса уручио је у среду 25. јула писмо премијерки Србије Ани Брнабић. У писму По тражи да се објаве документа везана за суђење и погубљење вођи ЈВуО и четничког покрета Драгољубу Дражи Михаиловићу. Драга премијерко, Желим да вам искрено захвалим на вашој посети Вашингтону. У духу пријатељства између САД и Републике Србије, најлепше вам упућујем захтев да обелоданите материјал који се односи на суђење и убиство Драже Михаиловића. Генерал Михаиловић

glinska-crkva-foto.jpg

ГЛИНА – О усташком логору Јадовно у Хрватском дому на темељима Глинске цркве

30. јул 2018.

English У организациjи Српског културног друштва Просвjета и Виjећа српске националне мањине града Глине, промовисана jе 19. jуна 2010. књига историчара Ђуре Затезала „Јадовно, комплекс усташких логора 1941.“ и „Јадовно, зборник докумената“, чиjи jе издавач Музеj жртава геноцида из Крагуjевца. О књизи, су говорили предсjедница  Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Весна Чулиновић – Константиновић, социолог Светозар Ливада и сам аутор. Затезало, коjи jе 30 година био директор историjског архива у Карловцу, године 1965. добио jе задатак од Института за историjу радничког покрета, коме jе тада на челу био Фрањо Туђман, да истражи колико jе било жртава у усташком логору Јадовно. Он jе на томе радио до почетка 1992. године,

У Београду служен парастос страдалим ливањским Србима

29. јул 2018.

У београдској цркви Светог Марка, у суботу 28. јула, служен је парастос ливањским Србима страдалим лета 1941. године од стране усташког режима НДХ. Ове године се навршава 77 година од овог великог страдања нашег народа. Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на бројним стратиштима у околини Ливна. Злочинци су их у смрт отерали на најстрашније начине: маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме којих су пуне Динара и околне планине. Парастос у Београду је, као и сваке године, служио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а присуствовало је 60-ак потомака, рођака и сународника жртава. Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који

Молитвено сећање на Ливањске мученике

27. јул 2018.

Молитвено сећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године.  Помолићемо се за душе жена и деце који су тада живи бацани у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараца побијених код села Пролог, побијене нејачи у челебићкој школи, на ливади Трновац, на подручју Купреса…., њих преко 1600, од тек рођених до у старости онемоћалих. Тих дана, око Огњене Марије, нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина. Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост,

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Саша Нећак: Поднео сам оставку због ставова Вељка Ђурића Мишине

27. јул 2018.

Уверен сам да свако има право да се определи и усвоји, у складу са својим моралним вредностима и достигнутим степеном друштвене свести, било коју идеолошку и политичку опцију. Такође сматрам да свако ту своју опредељеност мора да усклади са јавном функцијом коју у име друштава обавља, па тако и директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић Мишина. Као антифашиста, као грађанин Србије и као члан Управног одбора Музеја жртава геноцида обавезан сам да се у складу са мојим могућностима и способностима, свим легалним и легитимним средствима супротставим прекрајању историјских чињеница. Негирање учешћа и било какве одговорности Милана Недића у страдању Јевреја током Холокауста у окупираној Србији је неприхватљиво искривљавање историјских

ИЗЈАВА ЗА ЈАВНОСТ ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА ЦРНЕ ГОРЕ

27. јул 2018.

ИЗЈАВА ЗА ЈАВНОСТ ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА ЦРНЕ ГОРЕ Реагујући на изјаву Његове светости патријарха српског господина Иринеја, представници државних институција Црне Горе нијесу ни покушали да демантују наводе Његове светости о њиховом односу према српском народу и Српској православној цркви у Црној Гори. А како би и могли када су све државне институције у Црној Гори за Србе затворене, када су српском народу претпоставили све мањинске заједнице, без обзира да ли их има један, пет или седам посто и тако им омогућили да имају далеко већи и друштвени и политички утицај. Када су преименовали већински српски језик, када су ћирилично писмо у потпуности запоставили и елиминисали из службене употребе,

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у Пребиловце?

27. јул 2018.

У Пребиловце не идемо! Зашто? Какав смо ми то народ постали када нам је тешко издвојити 20 конвертибилних марака, за пут на тако свето мјесто? Није ни понедељак као радни дан у питању. Један једини аутобус, еј?! Очигледно је да смо постали незаинтересовани за све, па и за најстрадалније село из Другог свјетског рата. Ако ми Крајишници не можемо дати подршку својим Херцеговцима па ко ли ће онда?! Државу није брига, али зато нас треба бити. Срам нас било!!! Везане вијести: Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

27.07.2013 - Садиловачка црква, Кордун

Од Садиловачке цркве до бездане Делић јаме

27. јул 2018.

Ми Јадовничани, у суботу 27. јула 2013, били смо са нашом браћом, потомцима Садиловачких Новомученика. Служен је парастос у цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу на Кордуну, коју су 2009 обновили браћа Гвозденовићи из Новог Сада, потомци жртава. Један од њих, Драган, свједочио је у цркви о злочину који се ту догодио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула. 2013. године. Парастос је служио Отац Горан Славнић, парох плашчански уз саслужење Оца Николе Малобабића, пароха кореничког. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 15 година) из Садиловца,

(Фото Танјуг)

БРАНКО МИЈИЋ: Колинда ће први пут у Јасеновац без да то чини потајно. Шта стоји иза тога?

25. јул 2018.

Што се то догодило да Хрватска, која је с израелске стране често добивала пацке због својих двоструких критерија када су НДХ-а и неоусташтво по сриједи, сада из уста њиховог предсједника добива похвале Само шест дана након што је „Centar Simon Wiesenthal“ оштро критизирао укључење злогласног симпатизера усташа Тхомпсона у славље одржано у Загребу поводом дочека националног ногометног тима« и само пет дана након што је израелски парламент Knesset усвојио контрaверзни закон који Израел дефинира као жидовску државу – нацију, а којим грађанима другог реда постаје 1,8 милиoна Палестинаца с израелским пасошем, у Загребу су се састали предсједница Колинда Грабар-Китаровић и њезин израелски колега Reuven Rivlin. С обзиром на контекст, те

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА