izdvajamo Архиве - Страница 147 од 299 - Јадовно 1941.

Олуја у Москви

20. јул 2018.

Медији су управо као и деведесетих година одиграли улогу бранитеља домовине, не само пред европским фудбалерима него и пред заклетим унутрашњим непријатељем. Пише: Хени Ерцег „Биће то Олуја свих олуја!“, најавио је посљедњу утакмицу у Москви репортер Хрватске телевизије и тиме тачно детектовао политички произведену фудбалску хистерију која је имала сва обиљежја оне ратне од прије 23 године када је у акцији Олуја Хрватска ослободила свој териториј од мрских српских грађана. Неподношљива атмосфера колективног заноса у којој је мучну стварност, дешперацију због социјалног и економског колапса државе потпуно преузела фудбалска лопта, претворена је у коначници у ридикулозни, популистички циркус којему је основни тон давала политичка елита. Она која је безобзирно,

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Када ће Србија добити Меморијални центар Старо Сајмиште?

20. јул 2018.

Онај ко контролише прошлост – контролише будућност. Онај ко контролише садашњост – контролише прошлост. Овај цитат преузимам из поговора Зигмунда Баумана његовом делу „Модерност и холокауст”. Наслов поговора гласи: Дужност, присећати се – али чега? Пише: Веран Матић Иако мислим/о да смо део општих места, исправне улоге наших предака, различити облици понашања друштва, елите, лидера, у најмању руку збуњују, а ближи смо оцени да постоји свесна намера ревизије. Више од десет година мислио сам да учествујем у једном национално и глобално недвосмислено важном и чињенично потврђеном пројекту: причи о злочинима на Старом сајмишту у центру Београда. Иако ми никада није падала на памет као могућа, као да је ова дилема

1995. поновила се 1941. – Милица Бреберина

Живот у дрвеном оквиру

18. јул 2018.

Милица Бреберина (85) из Утиње памти како jе живот био лиjеп када на Кордуну ниjе било ратова Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. децембра 2017. године. Све богатство усамљене осамдесет и петогодишње Милице Бреберине из Утиње на Кордуну, стане у jедан дрвени оквир. На зиду собе, попут неке иконе, Милица држи фотографиjу свог мужа Владе са синовима Светаном и Ђуром. Намjештаj, кућа, двориште, воћњак, врт и њива, за времешну Милицу мање су важни, могло би се рећи и готово неважни. Тако Милица уjутро, умjесто да обиђе скромно имање и погледа какво ће бити вриjеме, прво погледа слику своjих мушкараца. Испод ње, на

Светозар Поштић: Убиство Цара

18. јул 2018.

Поводом 100. годишњице страдања руске царске породице. Када је у пола два ујутро 17. јула, 1918. године стигао камионет који је требало да пребаци тела убијене царске породице, сви су спавали. Прво је пробуђен лекар Романових, Јевгениј Сергејевич Боткин, и он је затим пробудио остале. Царској породици је речено да је у граду несигурно, и да их морају пребацити са спрата у приземље, које је уствари било напола испод земље. Облачили су се пола сата. Доле је изабрана соба са дрвеном намалтерисаном преградом, да се меци не би одбијали, и из ње је изнет сав намештај. Казнени одред од 12 људи, међу њима шест странаца, такозваних “Летонаца”, чекао је са

Прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима

16. јул 2018.

У Спомен-капели у Старом Броду, гдје су усташе убиле 6.000 Срба у прољеће 1942. године, данас је прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима страдалим у Другом свјетском рату. Протојереј Драган Вукотић рекао је да је прослава славе почела прије четири године да би се вјерници окупљали на овом мјесту и сјећали на пострадале Србе. “Ово је мјесто на којем се може поклонити прецима који су страдали на звјерски начин”, истакао је Вукотић. Свету литургију данас је служило свештенство Српске православне црквене општине Вишеград, а домаћин славе био је Жељко Ђуричић из Старог Брода. Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ истакла је значај да се говори о страдању

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

16. јул 2018.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. фебруара 2016. године. Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

О партизанима се још увек мало зна

16. јул 2018.

Историчар Немања Девић о истинама и предрасудама које су везане за народноослободилачку борбу. Недовољно истражене улоге шпанских бораца у подизању устанка и Црвене армије Много је “белина” у историографији везаној за партизански покрет у Другом светском рату. Не зна се поуздано какав је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације, који је заиста обим револуционарног терора у првој ратној години. Није довољно истражена улога шпанских бораца у подизању устанка, ни како је после тога текла тиха елиминација значајног броја њих. Ово, за “Новости”, објашњава историчар Немања Девић, из Института за савремену историју, који управо спрема докторат о партизанском покрету. – За јавност је и даље

У Храму Светог цара Лазара у Андрићграду отворена је изложба фотографија "Тамо гдје праведници почивају", аутора Николе Зајеца, док ће у биоскопу "Доли Бел" бити приказан документарни филм "Крст над јамом", аутора Душана Басташића.

Отворена изложба фотографија “Тамо гдје праведници почивају”

15. јул 2018.

У Храму Светог цара Лазара у Андрићграду отворена је изложба фотографија “Тамо гдје праведници почивају”, аутора Николе Зајеца, док ће у биоскопу “Доли Бел” бити приказан документарни филм “Крст над јамом”, аутора Душана Басташића. Документарни филм и изложба су прича о Удружењу “Јадовно 1941”, сјећању на све пострадале у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и борби да се мјеста њиховог страдања достојно обиљеже. Протојереј Драган Вукотић рекао је да изложба приказује страдање невиних људи. “Значај изложбе јесте да се не забораве жртве. Велики број Срба не зна ништа о овом страдању, а ми желимо да учимо своју историју, а прецима одамо поштовање”, истакао је

Милош Ковић: Срби ипак нису пластелин, него нација

13. јул 2018.

Ослонце треба тражити у себи и сопственом искуству, а не у доброј вољи и самилости оних који вас пљачкају и наносе вам зло, каже за „Геополитику“ проф. др Милош Ковић Поштовани господине Ковићу, Ви сте један од иницијатора Апела за одбрану Косова и Метохије, који је потписао велики број угледних српских интелектуалаца и других грађана Србије, Црне Горе, Републике Српске, као и много Срба из расејања. Да ли можете дати неку оцену о утицају Апела за одбрану КиМ на јавно мњење? Ви сте тим поводом, говорили на више трибина у многим градовима Србије. На основу тог искуства да ли нам можете пренети неко генерално мишљење грађана када је у питању

Жарковић: Предаћемо списак 1.240 убијених Срба њемачком тужиоцу

13. јул 2018.

Удружење Срба протјерних из западне Славоније ускоро ће њемачком тужиоцу и осталим правосудним институцијама у земљама ЕУ предати списак са именима 1.240 Срба убијених у западној Славонији од 1991. до 1995. године, рекао је Срни предсједник овог удружења Крста Жарковић. Жарковић је рекао да је Удружење ажурирало комплетан списак са именима и презименима убијених Срба у западној Славонији, датумом рођења и мјестом погибије који ће бити предат на процесуирање њемачком тужиоцу, јер су се хрватске и међународне правосудне институције свих ових година оглушиле да процесуирају ове злочине и одговорне приведу правди. “За ратне злочине над Србима у западној Славонији до данас нико није одговарао, нити је правоснажно осуђен. Посебно је

Уредник на БХРТ-у Марко Радоја препоручио да водитељи не носе “Сребренички цвет”, сада добија претње смрћу

13. јул 2018.

Уредник информативног програма на БХРТ Марко Радоја на удару због “сребреничког цвета”. Колеге га оптужују да је 11. јула забранио новинарима ношење обележја у програму На адресу уредника Информативног програма Босанскохерцегоцвчке радио-телевизије (БХРТ) са седиштем у Сарајеву, Марку Радоји у року од 24 часа стигло је чак 320 претњи смрћу након што је, како су тврдиле његове колеге из ове медијске куће, “забранио ношење Сребреничког цвета” 11. јула у програму. Радоја је истакао за “Новости” да није тачно да је он икоме забранио ношење значке, већ је, следећи кодекс понашања новинара који је на овој ТВ урађен по Би-Би-Си-јевом програму, само дао препоруку да се не носи ово обележје. –

Пописати српске жртве у логорима НДX

12. јул 2018.

Удружење “Јадовно” затражило је да се утврди пуна истина о српским жртвама из Другог свјетског рата и логора НДХ, да се попишу жртве и дигне глас против настојања да се сакрију усташки злочини, којих су се гадили и Хитлерови нацисти. Предсједник Удружења “Јадовно” Душан Басташић рекао је да ово удружење очекује конретнију и издашнију подршку институција Републике Српске и Србије у организацији комеморације и обиљежавања страдања Срба у усташком систему логора Јадовно-Госпоћ-Паг. Он је рекао на конференцији за новинаре у Медија центру у Београду да је то једини комеморативни скуп за српске жртве страдале у НДХ који се организује ван граница Србије и Српске, а на територији данашње Хрватске. Басташић

Дуге цеви код Гњилана: Маскирани специјалци претресају српске куће и установе

10. јул 2018.

Наоружани дугим цевима маскирани припандици косовске полиције са десетак џипова блокирали су јутрос куће у Горњем Кусцу. Гњилане – Јаке снаге косовске полиције упале су јутрос у два српска села у косовском поморављу где врше претрес неколико српских кућа и установа. Наиме, по сазнањима “Новости” наоружани дугим цевима маскирани припандици косовске полиције са десетак џипова блокирали су јутрос око шест сати у Горњем Кусцу код Гњилана куће Радована Стојковића, начелника косовско-поморавског округа и Јована Денића директора огранка Националне службе за запошљавање али и донедавног припадника косовских безбедносних снага. Истовремено, припадници специјалних јединица косовске полиције нешто пре осам сати блокирали су и просторије Културног центра “Божидар Митровић Шандор” у Шилову где

Страдање Срба у Старом Броду

9. јул 2018.

У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, 17. јуна 2011. године одржан је помен за 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке «црне легије», у чијим редовима је био знатан број муслимана. Чин освећења темеља, крста и звона мале капеле, чија је градња почела у мају прошле године, обавио је архијерејски замјеник Митрополита дабробосанског Николаја, Милорад Љубинац, уз саслужење пет свештеника и једног монаха Епархије дабробосанске. Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин предсједник Предсједништва БОРС-а, Дражен Перендија је додао да су у исто вријеме низводно према Братунцу усташе звјерски побиле 3.000 Срба. У краткој бесједи Милорад Љубинац је рекао да нас наша

Годишњица: 12. – 22. јула 1941. – Стравични злочини над Србима ливањског поља

9. јул 2018.

У шуми Копривница (Купрес-Бугојно) на месту Кожварица 15. јула 1941. године побијено је 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућнијих домаћина, а потом, десетак дана касније, на месту Мала врата, убијено је још 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побијених на Кожварици и Занесовићима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. јула 2017. године. Неки извори указују да је у шуми Копривници, на више места, побијено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судије Маргетића, тачније 12. јула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из