arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Глина стара Глинска црква

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

16. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 23. августа 2016.године. Проглашење НДХ 10. априла 1941. године Када је 10. априла у касним поподневним сатима… на радију објављена вијест да је у Загребу велики војсковођа Кватерник прогласио Независну Државу Хрватску, непосредно иза тога већ пред сумрак кроз глинске улице протрчало је неколико хрватских младића са Златком Пинотићем на челу који су носећи хрватску заставу гласно викали да је на радију проглашена НДХ… У току ноћи са четвртка на петак, 10. на 11., усташе су у цијелој Глини преузели сву власт

Медачки џеп - ликвидирани цивили

Подсећања: Лекар хрватске војске потврдио – у Медачком Џепу цивили немилосрдно ликвидирани

16. септембар 2018.

(Бета за лист Политику, 28. септембар 2007. године) Пензионисани пуковник санитета Хрватске војске (ХВ) Марко Јагетић потврдио је јуче на суђењу генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу да је након акције Медачки џеп било много цивилних жртава међу локалним српским становништвом. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 9. септембра 2017.године. Јагетић је изјавио да је у околним селима сакупљено више од 70 тела српских цивила, као и да је на многима било трагова мучења и масакрирања. „Готово сви ликвидирани били су цивили, а ни код једног није пронађено оружје или документација“, казао је Јагетић, који је као војни лекар након акције водио екипу задужену за сакупљање тела

Крсто Ђуровић (десно)

Бошко Антић: Припадници Ратне морнарице који су 1991. године пали на задатку

16. септембар 2018.

Ратна морнарица је доживела тежак ударац због издаје многих својих адмирала и кадрова које су они по свом кључу водили, али су је на ногама одржали многи храбри јунаци „нижих” чинова који нису поклекли. Нажалост, неки од њих нису дочекали крај овог рата, пали су на бојишту, најчешће убијени од својих бивших „другова”. Као што ми знамо, мало пажње им је посвећено, а они су били верни заклетви коју су дали и придржавали су се неписаног морнарског правила – прави морнар тоне са својим бродом, а пацови га пред бродолом напуштају. Захваљујући њима наш брод није потонуо и даље је остао на бранику своје отаџбине. Насупрот издајницима појавили су се

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСНИВАЊА 16. КРАЈИШКЕ МОTОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ

16. септембар 2018.

У Машићима, код Градишке, данас је обиљежено 27 година од оснивања 16. Крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом служен је парастос за погинуле борце, а потом су положени вијенци. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је да је 16. Крајишка моторизована бригада била једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске, са огромном ватреном моћи, брбеним искуством, изузетно успјешним командовањем и пробраним борцима. „На свим ратиштима су знали само за побједу. Другим јединицама давали су снагу, мотив, сигурност и самопоуздање, што је била гаранција успјеха“, рекао је Савчић. Он је честитао Дан оснивања 16. Крајишке моторизоване бригаде бригаде свим њеним припадницима, одао дужно поштовање свим погинулим борцима

drago-ilic.jpg

Драгослав Илић: Поводом „загребачких“ комеморација

16. септембар 2018.

Након процjена о броjу жртава два највећа комплекса логора у НДХ, коjе jе изнио господин Драган Цветковић у загребачким „Новостима“, поред реакциjе у тексту „Јадовничка броjања“, доносимо текст Драгослава Илића коjи поменуту тематику посматра кроз неколико постављених питања. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 04. јуна 2013. године. Април jе мjесец, у коjем се Срби западно од Дрине кроз комеморациjе у Јасеновцу и Доњоj Градини присjећаjу времена великог страдања, холокауста и геноцидâ коjе jе над Србима и Ромима починила Независна Држава Хрватска током Другог свjетског рата. Уз мале датумске измjене тако jе било и ове године. Српско национално виjеће из Загреба учествовало jе у организациjи неколико активности тим поводом. Једна од њих jе постављање инсталациjе „Барака“ на Цвjетном

Победа српских јунака за незаборав

16. септембар 2018.

Широм земље обележен век од пробоја Солунског фронта, после чега је уследио слом централних сила. Један од највећих тријумфа наше војске у историји и кључни продор у Првом светском рату Тачно 100 година од почетка велике савезничке офанзиве, која је окончана пробојем Солунског фронта, што је била и једна од најважнијих, а за Србију свакако кључна операција Првог светског рата, обележено је у суботу широм земље.Параћинци су посебним програмом под називом „Почаст ратницима“, испред Споменика победнику у центру града, обележили овај значајан јубилеј и одали пошту изгинулим јунацима. Полагањем венаца и цвећа на споменик погинулим и преминулим ратницима у ослободилачким ратовима Србије 1912-1919. године са подручја тадашње Општине рибничке, у

Сто година од Великог рата; Мишић: „У смрт, само не стајте“

16. септембар 2018.

Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату (Великом рату), а то се десило управо на данашњи дан, 15. септембар пре тачно 100 година. Напад са Солунског фронта на Централне силе савезници су увелико пропремали од јуна 1918. године, а нови главнокомандујући, генерал Франше д’Епере прихватио је предлог српске Врховне команде за општу офанзиву и пробој на сектору српског фронта… На линији фронта Централне силе имале су око 626.000 војника, 1.400 топова и 80 авиона. Наспрам је било 185.000 француских, 140.000 српских (од тога 20.000 добровољаца), 135.000 грчких, 120.000 британских и 42.000 италијанских војника. Топова је било 1.800 и 200 авиона. Дакле, укупно 625.000

Споменик грчком сељаку

15. септембар 2018.

 У пребогатој историји односа Грчке и Србије много је светлих имена попут Риге од Фере, Карађорђа, Венизелоса Елефтериоса, капетана ратног брода „Темискокле” ратне морнарице Грчке, потпоручника Мариноса Рикудиса који је одбио наређење да бомбардује Србију 1999. године и због тога је осуђен. Међу великанима грчког рода у колективном сећању нашег народа који је са грчком делио многе тешке тренутке у својој новијој историји посебно место припада грчком сељаку – пастиру из села на двадесетак километара јужно од Крфа, Сан Матијас, Јанису Јанулису. Имао је само тринаест година када су измучени војници Дринске дивизије српске војске јануара 1916. после катаклизмичне албанске голготе, стигли на острво слободе у близини његовог села. Под

Павле Јуришић Штурм

Од пруског водника до српског генерала

14. септембар 2018.

Сјајна војничка каријера генерала Павла Јуришића Штурма није крунисана и чином војводе, али је командујући Трећом армијом помогао да српска војска у првој ратној години потуче Аустроугаре, а 1915. године избегне опкољавање и повуче се преко Албаније. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. септембра 2016. године.) Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије). Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекала отвореног срца, а он је у њој нашао нову

Молитва Светим јасеновачким мученицима

14. септембар 2018.

О Свети и љубљени преци наши Јасеновачки Мученици молите се Господу нашем и вашем за спас рода србскога иако многогрешног ипак Христовога, стоји у молитви коју је саставио Мирослав Вујанић поводом славе Светосавске омладинске заједнице из Братунца. Свети Јасеновачки Мученици молите Бога за наш грешни род и потомке ваше који се животима својим грешним одрекоше и одричу најприје Бога, а онда и Цркве своје, па мајке отаџбине и рода свога. Молите се за нас Господу да нам Он Милостиви отвори духовне очи да спознамо ко смо, гдје смо и да на земљи светом крвљу покропљеној живимо. Да увидимо куда нас води Пут, Истина и Живот, а куда нас одводи широки пут

Генерал-потпуковник Миле Новаковић (1950-2015)

Ко је и какав био генерал Миле Новаковић (1950-2015)

14. септембар 2018.

Да му срце изненада ниjе отказало послушност, генерал потпуковник Миле Новаковић (1950-2015) и даље би у своjоj кући поред Дунава дочекивао разни свиjет – од воjника, дипломата, политичара и новинара до истражитеља ратних злочина, адвоката, безбедњака и других знатижељника коjи су га походили у потрази за обjашњењем или охрабрењем. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. септембар  2016. године.) Са каквом намjером га jе посjетио Јирген Колд, актер данског документарца „Масакр у Двору“, филма о бруталном убиству деветоро менталних болесника и инвалида 8. августа 1995. године? Злочин jе извршен за вриjеме „Олуjе“ пред очима мировњака из Данске коjи га нису сприjечили jер за

Додик: Нема опроста за убице дјеце

13. септембар 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас у Источном Сарајеву да нема опроста за оне који су у протеклом рату убијали дјецу. „Потрудићу се да у будућности институције Републике Српске, док год постоје, прогоне злочинце над нашом дјецом. Не могу опростити, нити хоћу. Исто се одричем било кога у српског народу ко је икада убио дијете, без обзира чије и без обзира на мотиве“, рекао је предсједник Српске након што је са директором Основне школе „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву Данијелом Мрдом свечано открио спомен-обиљежје страдалој дјеци Српског Сарајева. Додик је захвалио иницијаторима подизања спомен-обиљежја јер је било потребно да сјећање на страдалу дјецу не остане само бол

Сјећање на Српске борце са Меокрња

13. септембар 2018.

У Крушеву Брду код Котор Вароша данас је служен парастос за 17 припадника Војске Републике Српске /ВРС/ који су погинули у протеклом рату у борбама са непријатељским снагама на Меокрњу, коти на граници которварошке и травничке општине. Парастос је служио јереј шипрашко-грабовачки Дамир Врховац. У име општинске управе Котор Варош вијенац на спомен-плочу погинулим борцима положио је замјеник начелника Младен Тривуновић, а испред Борачке организације вијенац су положили Невенко Мијић и Младенко Трифковић. Предсједник општинске Борачке организације Госто Тривуновић рекао је да је Меокрња, поред Вигоште и Сердара, мјесто највећег страдања српских бораца на подручју општине Котор Варош. „Борачка организација ће уз помоћ општинске управе наставити да обиљежава страдање српских

Отворена тајна документација ЦИА: Фирер се није убио у бункеру

13. септембар 2018.

Документа са којих је скинута ознака „поверљиво“ показују да се 1955. године њихов доушник хвалио о сусрету који је имао са Адолфом Хитлером и приложио фотографије на којима су он и фирер — десет година после Хитлеровог самоубиства. Документа са којих је скинута ознака „поверљиво“ показују да се 1955. године њихов доушник хвалио о сусрету који је имао са Адолфом Хитлером и приложио фотографије на којима су он и фирер — десет година после Хитлеровог самоубиства. У документима стоји да је 1955. године шеф „Дивизије западне хемисфере“ ЦИА примио тајну белешку, због чијег наслова је сасвим сигурно попио нешто за смирење. Наслов је био „Оперативни: Адолф Хитлер“. Како је наслов

др. Ђуро Затезало

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

12. септембар 2018.

У издању СКД “Просвјета”,  штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА