Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да су усташки поздрав “За дом спремни” на изложби у Хрватском сабору и на спомен-плочи на улазу у Новинарски дом у Загребу два од многих примјера који јасно потврђују тезу да је данашња Хрватска наставак нацистичке НДХ. “Непобитна је чињеница да је усташки поздрав `За дом спремни` под којим је убијено на стотине хиљада Срба, Рома и Јевреја постао легалан у Хрватској. Наиме, прекршајни судови у Пожеги и Слуњу су донијели пресуде којима се `За дом спремни` сматра изразом воље власти, као и да његова употреба не узнемирава јавност”, рекао је Линта. Осим тога, хрватско Министартво државне управе је дало сагласност да

Даниjел Озмо: Опљачкано сено убиjених сељака Исто толико волим српски народ као и хрватски. Нисам никад правио разлике. Мати ми je с млеком уливала љубав према српском и руском народу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. новембра  2015. године. Др je Шпицер питао: -Има ли болесних, ми смо доктори, дошли смо да болесне прегледамо и лиjекове дамо. Јесу ли вам дjеца здрава? Шутjели су и гледали на нас као на изазиваче, коjи их напаствуjу. -Да, ово je диjете болесно! Зашто не кажеш, женска главо? – опет ће др Шпицер запитати и хтjеде диjете узети за руку, да му види пулс. Жена нагло

Усташе су опколиле српско село Црквени Бок, узеле кола и натовариле их житом, хаљинама, потерале стоку, упрегле коње и потерале сав народ у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Стигла jе колона кола и усташе наредише да их товаре све редом, и живе и мртве. Тако натоварена кола изгледала су ужасно. Испод голих мртваца живи су људи стењали и упињали се да се ослободе. Били су бацани без реда, и мртваци и живи. Мртви су сjедили или лежали на живима, а неки су живи сjедили на мртвима и на живима испод себе. Кола су била брзо напуњена, и

Сиб – Партизанско гробље Помрло све, а остало се при концу смируjе. Нико више воде и не тражи, jер се само вара, воде не даjу, хоће да поцркамо, сведочиоjе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. новембра  2015. године. Перо Вукић причао jе о вожњи влаком од Земуна до Јасеновца: – Влак стаде. Чусмо у другом вагону jаук, вриска и лупање о вагон. Почесмо и ми лупати. Кадли неко на нашем jезику, али некако по босански, викне: „Не лупаjте, животиње, jер ако отворимо, све ћемо вас поклати!” Мало се народ к’о утиша, али опет поче да лупа и виче: „Воде, воде!”

Знате ли ко је био једини заробљеник који је Шакићу смио у лице рећи да је фрајлица? Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилчилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су хиљаде људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Доласком Ивице Бркљачића за

Поглед на логор са Градине Народа много, око шест хиљада, а мало вагона. Стрпаше нас, сви смо стаjали, упрли jедан у другог, дисали, кашљали jедан другом у лице, причао jе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра  2015. године. Људи су заниjемили, зиjевали су као риба кад jу бациш на сухо, jабучне су им кости на лицу искочиле, а испод њих рупа утонула дубоко у образ, па опет доња вилица рељефно се исприjечила, брада стрши оштро, сљепоочице упале, чело стрши, изнад дубоких рупа, из коjих се црне очне jабучице. Људи су приjе умирали, али не тако страшно мршави, осим у

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању врата испадаjу из вагона, а живи дижу суве, кошчате бледе руке, зеваjу, мичу устима, избуљивши очи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. новембра  2015. године. Осjетих да ми се отрага неко приближуjе. Погледам Паjу, он ми клима на тог и као да вели: „Шути, не разговараj!” Окренух се и спазих Матковића и Љубу Милоша. -Је ли, докторе, шта би требало наjбрже, да се ови људи брзо опораве, мислим, коjа храна, да се придигну? Спазих, како jе Паjо притрчао ближе к нама, тобоже да превиjа, а у ствари да интервенира, ако

Како су невине људе брутално убијали Макс, Милош, Матковић и Мајсторовић Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су тисуће људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Међу јасеновачким заточеницима говорило се да логором владају

Пет дана нас по овоj жеги возе у пломбираним вагонима, без воде и без хране,jедва jе изговорио човек Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. новембра  2015. године. Нисмо имали времена за разговор, а у ствари смо већ муњевито сковали план за биjег, мислећи да идемо на боjиште, али смо се грдно преварили. Пред бараком се већ поредало десет лиjечника у биjелим мантилима. – Брже, ви тамо, брже – довикуjе фра Сотона Маjсторовић-Филиповић. Он зове све, мене уопће „не види”, jер ме мрзи, и тражи згоду да ме ликвидира. Знам добро, што смишља фра Сотона. Прођосмо кроз логор. Пред излазом из стражарнице усташки